ПЕТАР је горко плакао након што је порекао да познаје Исуса. Иако му је требало времена да поврати стабилност у духовном погледу, Исус је желео да управо он помаже другима. Зато, још пре него што је Петар погрешио, Исус му је рекао: „Кад се вратиш, ојачај своју браћу“ (Лука 22:32, 54-62). Петар је касније постао један од стубова хришћанске скупштине у првом веку (Гал. 2:9). Исто тако, неки брат који је раније служио као старешина могао би поново прихватити ту одговорност и поново проналазити задовољство у помагању суверницима у духовном погледу.

Нека браћа која су неко време служила као надгледници, али су касније разрешена својих дужности можда сматрају да нису били довољно добри у тој улози. Хулио * је преко 20 година био старешина у Јужној Америци и он је рекао: „Веома важно место у мом животу заузимало је припремање говора, пастирске посете и пружање духовне помоћи члановима скупштине. Након што сам одједном све то изгубио, осећао сам велику празнину. Све у свему, за мене је то био један трауматичан период.“ Хулио данас поново служи као старешина.

У Јаковљевој посланици стоји: „Сматрајте да се заиста имате чему радовати, браћо моја, кад се нађете у разним кушњама“ (Јак. 1:2). Јаков је говорио о кушњама с којима се суочавамо због прогонства и због сопствене несавршености. Поменуо је наше неисправне жеље, пристраност и друго (Јак. 1:14; 2:1; 4:1, 2, 11). Јеховино укоравање за нас може бити болно искуство (Јевр. 12:11). Међутим, оно не треба да нас лиши радости.

 Чак и ако смо разрешени неких дужности у скупштини, још увек имамо прилику да докажемо колико је јака наша вера и колико волимо Јехову. Такође можемо размишљати о томе из којих мотива служимо Јехови. Да ли је то због неке личне користи или смо се прихватили одређених дужности у скупштини зато што волимо Бога и уверени смо у то да скупштина припада њему и заслужује да се добро бринемо о њој? (Дела 20:28-30). Бивше старешине које настављају да радосно служе Јехови доказују свима, па и Сатани, да је њихова љубав према Јехови искрена.

Када је Бог укорио Давида због озбиљних греха, Давид је прихватио укор и било му је опроштено. У једном псалму је написао: „Срећан је онај коме је преступ опроштен, коме је грех покривен. Срећан је човек коме Јехова не урачунава кривицу, и у чијем духу нема преваре“ (Пс. 32:1, 2). Укор је помогао Давиду да се поправи и без сумње га је учинио бољим пастиром Божјег народа.

Обично су браћа која поново служе као старешине бољи пастири него што су то били раније. „Сада ми је јасније како треба да се опходим према онима који погреше“, рекао је један брат. Други је приметио следеће: „Сада више ценим то што имам прилику да служим браћи као старешина.“

Јехова ’неће за сва времена грешке тражити‘, написао је један псалмиста (Пс. 103:9). Према томе, не би требало да мислимо да Јехова више никада неће имати поверења у особу која је починила неки озбиљан грех. „Страшно сам се разочарао у себе“, каже Рикардо који је годинама служио као старешина пре него што је био разрешен својих дужности. „Осећање мање вредности ме је дуго спречавало да поново служим браћи као надгледник. Сумњао сам у то да ћу икада поново бити достојан поверења. Међутим, пошто сам уживао у томе да помажем другима, био сам у прилици да проучавам Библију с некима, да храбрим браћу у Дворани Краљевства и да сарађујем с њима у служби проповедања. То ми је помогло да повратим самопоуздање и сада поново служим као старешина.“

 Озлојеђеност може спречавати неког брата да размишља о томе да поново почне да служи као старешина. Али много је боље бити попут Јеховиног слуге Давида, који је морао да бежи од љубоморног краља Саула. Давид није желео да се освети Саулу, чак и када му се указала прилика за то (1. Сам. 24:4-7; 26:8-12). Када је Саул погинуо у бици, Давид је жалио за њим и чак је за њега и његовог сина рекао да су му били „мили и драги“ (2. Сам. 1:21-23). Није био озлојеђен.

Уколико сматраш да си жртва неспоразума или неправде, немој дозволити да озлојеђеност завлада твојим мислима. Примера ради, када је Вилијам из Велике Британије разрешен својих дужности након што је око 30 година био старешина, био је љут на неке старешине. Шта му је помогло да исправи свој начин размишљања? Он каже: „Читао сам Књигу о Јову и то ми је много значило. Ако је Јехова помогао Јову да буде у миру са та три човека, сигурно ће помоћи и мени да будем у добрим односима са скупштинским старешинама“ (Јов 42:7-9).

Уколико си раније одлучио да престанеш да служиш као старешина, било би добро да размислиш који су разлози довели до тога. Да ли си био преоптерећен личним проблемима? Да ли су неке друге ствари постале важније у твом животу? Да ли ти је сметала несавршеност других? Шта год да је било у питању, немој сметнути с ума да си као старешина био у бољој позицији да помажеш другима. Твоји говори су их јачали, твој пример их је храбрио, а твоје пастирске посете су им помагале да истрају у кушњама. Све што си чинио као старешина радовало је Јеховино срце, баш као и твоје (Посл. 27:11).

Јехова заиста помаже браћи да поврате радост и поново распламсају жељу да преузму на себе неке одговорности у скупштини. Уколико си раније одлучио да престанеш да служиш као старешина или си из неког другог разлога био разрешен својих дужности, то не значи да не можеш поново имати ’жељу да служиш као надгледник‘ (1. Тим. 3:1). Павле се ’непрестано молио‘ да хришћани у Колосима добро упознају Јеховину вољу, да би „живели животом достојним Јехове и тако му потпуно угодили“ (Кол. 1:9, 10). Уколико поново служиш као старешина, моли Јехову за снагу, стрпљење и радост. У овим последњим данима, Божјем народу је потребна подршка пастира пуних љубави. Да ли си спреман и вољан да јачаш своју браћу?