Пређи на садржај

Пређи на садржај

Питања читалаца

Питања читалаца

Исус је садукејима рекао да се они који буду ускрснули ’неће женити нити удавати‘ (Лука 20:34-36). Да ли је говорио о ускрсењу на земљи?

Ово је важно питање, нарочито за оне који су изгубили брачног друга кога су много волели. Такве особе можда једва чекају да у новом свету поново буду са својим ускрснулим брачним другом. Један наш брат је рекао: „Моја супруга и ја нисмо желели да се наш брак оконча. Хтели смо да као муж и жена служимо Јехови у сву вечност. Моја осећања се у том погледу нису променила.“ Имамо ли разлога да се надамо да ће се они који буду ускрснули поново женити и удавати? Једноставно речено, одговор на то питање не знамо.

Годинама је у нашим публикацијама стајало да се те Исусове речи односе на ускрсење на земљи и да се у новом свету они који буду ускрснули вероватно неће женити ни удавати * (Мат. 22:29, 30; Мар. 12:24, 25; Лука 20:34-36). Међутим, да ли је могуће да се његове речи односе на ускрсење на небу? То не можемо са сигурношћу тврдити. Али размотримо сада оно што је Исус рекао.

Коме се Исус том приликом обраћао? (Прочитати Луку 20:27-33.) Он се обраћао садукејима, који нису веровали у ускрсење и који су покушали да га намаме у замку поставивши му питање о ускрсењу и деверском, то јест левиратском браку. * Исус им је одговорио следећим речима: „Људи који живе у овом поретку жене се и удају, али они који буду достојни да живе у оном поретку и да ускрсну из мртвих, неће се женити нити удавати. Они више неће моћи ни умрети, јер ће бити као анђели, и биће Божја деца јер ће бити деца ускрсења“ (Лука 20:34-36).

Зашто је у нашим публикацијама писало да је Исус вероватно говорио о ускрсењу на земљи? Тај закључак се првенствено заснива на два разлога. Као прво, врло је вероватно да су садукеји мислили на ускрсење на земљи и да им је Исус у складу с тим и одговорио. Као друго, Исус је на крају свог одговора споменуо Аврахама, Исака и Јакова — верне Божје слуге које ће бити ускрснуте на земљи (Лука 20:37, 38).

Међутим, изгледа да је могуће да је Исус имао у мислима ускрсење на небу. На основу чега то можемо рећи? Размотримо сада две Исусове изјаве.

’Они који буду достојни да ускрсну из мртвих.‘ Верни помазаници су они који су „проглашени достојнима Божјег краљевства“ (2. Сол. 1:5, 11). Они су још за живота проглашени праведнима на основу откупне жртве и зато не умиру као грешници који заслужују осуду (Римљ. 5:1, 18; 8:1). Они су ’срећни и свети‘ и Јехова их сматра достојнима ускрсења на небу (Откр. 20:5, 6). То се не може рећи за оне који ће бити ускрснути на земљи јер ће међу њима бити и ’неправедници‘ (Дела 24:15). Може ли се за њих рећи да су ’достојни‘ ускрсења?

 „Они више неће моћи ни умрети“. Исус није рекао да они више неће умрети, већ да неће моћи умрети. Неки други преводи кажу да „они више неће бити подложни смрти“ или да „над њима смрт више неће имати власт“. Помазаници који до краја живота остану верни Јехови ускрсавају на небо и добијају бесмртан живот (1. Кор. 15:53, 54). Смрт више нема никакву власт над онима који добију небеско ускрсење. *

Шта на основу свега овога можемо закључити? Могуће је да се оно што је Исус рекао према Луки 20:34-36 односи на ускрсење на небу. Уколико је то тачно, на основу тих речи можемо сазнати неколико ствари о онима који ускрсавају на небу: Они не ступају у брак, не могу умрети и у неком смислу су попут анђела — духовних створења која живе у духовном подручју. Међутим, такав закључак повлачи за собом неколико питања.

Као прво, зашто би Исус говорио о ускрсењу на небу ако су садукеји вероватно мислили на ускрсење на земљи? Исус није увек одговарао својим непријатељима у складу са њиховим очекивањима. На пример, он је Јудејцима који су од њега тражили знак рекао: „Срушите овај храм и ја ћу га за три дана подићи.“ Исус је вероватно знао да они мисле на храмско здање, „али храм о коме је говорио било је његово тело“ (Јов. 2:18-21). Можда је Исус сматрао да не треба да одговори тим неискреним садукејима, који нису веровали у ускрсење нити у постојање анђела (Посл. 23:9; Мат. 7:6; Дела 23:8). Могуће је да је хтео да својим верним ученицима, који ће једног дана бити ускрснути на небу, открије нешто о том ускрсењу.

Као друго, зашто би Исус на крају разговора споменуо Аврахама, Исака и Јакова, који ће ускрснути на земљи? (Прочитати Матеја 22:31, 32.) Запазимо да је пре него што је споменуо те верне Божје слуге започео своју изјаву речима: „А за ускрсење мртвих [...].“ Можда је том изјавом скренуо разговор са ускрсења на небу на ускрсење на земљи. Он је знао да садукеји прихватају Мојсијеве списе и зато је цитирао оно што је Бог рекао Мојсију код грма који је горео. Тиме је желео да им докаже да је ускрсење на земљи део Божје намере (Изл. 3:1-6).

Као треће, уколико се Исусове речи из Луке 20:34-36 односе на ускрсење на небу, да ли то значи да ће они који буду ускрснули на земљи моћи да се жене и удају? Божја Реч не даје конкретан одговор на то питање. У суштини, чак и ако је Исус говорио о ускрсењу на небу, његове речи не објашњавају да ли ће се ускрснуле особе у новом свету женити и удавати.

Међутим, ми знамо да Божја Реч изричито каже да се смрћу прекида брачна веза. Зато они који су остали без брачног друга не треба да имају осећај кривице уколико су одлучили да поново ступе у брак. То је лична одлука и такве особе не треба критиковати зато што им је потребно друштво брачног друга (Римљ. 7:2, 3; 1. Кор. 7:39).

Наравно, има још много питања која се односе на живот у новом свету. Али не треба да нагађамо како ће све то изгледати. Остаје нам само да сачекамо и видимо. Једно је сигурно: Они који су послушни Јехови биће истински срећни, јер ће он испунити све наше потребе и жеље на најбољи могући начин (Пс. 145:16).

^ одл. 4 Видети Стражарску кулу од 1. октобра 1987, стране 31-32.

^ одл. 5 У библијско доба је био обичај да се брат умрлога који за живота није добио сина ожени његовом удовицом и подигне потомство свом брату како би сачувао његово име. Тај обичај је постао познат као деверски, то јест левиратски брак (Пост. 38:8; Пон. зак. 25:5, 6).

^ одл. 9 Они који буду ускрснули на земљи имаће могућност да добију вечни живот, а не бесмртност. Више информација о разлици између бесмртности и вечног живота може се наћи у Стражарској кули од 1. септембра 1984, на 29. страни