1. Зашто Божје слуге очекују да ће имати невоље?

ВЕРОВАТНО нисмо изненађени сазнањем да ћемо можда доживети „многе невоље“ пре него што будемо награђени вечним животом. Без обзира на то колико дуго служимо Јехови, сигурно смо свесни чињенице да су невоље саставни део живота у овом Сатанином свету (Откр. 12:12).

2. (а) Осим уобичајених проблема, на које још тешкоће наилазе прави хришћани? (Видети слику на почетку чланка.) (б) Ко стоји иза тих тешкоћа и како то знамо?

² Поред проблема̂ који су ’уобичајени за људе‘, то јест проблема̂ које због несавршености имају сви људи, прави хришћани су изложени још једној врсти тешкоћа (1. Кор. 10:13). Због тога што се чврсто држе Божјих мерила, они наилазе на велико противљење. Исус је рекао својим следбеницима: „’Роб није већи од свог господара.‘ Ако су прогонили мене, прогониће и вас“ (Јов. 15:20). Ко стоји иза тог противљења? У суштини, то је Сатана, за кога се у Библији каже да је „ричући лав“ који жели да прождере Божје слуге (1. Петр. 5:8). Сатана не жели да останемо верни Јехови и зато користи сва расположива средства да би остварио свој циљ. Погледајмо шта је доживео апостол Павле.

3-5. (а) Коју је невољу Павле доживео у Листри? (б) Шта је Павле рекао ученицима у Листри и зашто их је то охрабрило?

³ Апостол Павле је у више наврата био прогоњен због своје вере (2. Кор. 11:23-27). Једном је то доживео у Листри. Када су људи у том граду видели да је Павле излечио човека који је био хром од рођења, били су одушевљени и почели су да тог апостола и Варнаву величају као богове. Њих двојица су морали да их преклињу да им не приносе жртве. Међутим, убрзо су у тај град стигли Јудејци који су се противили Павлу. Они су успели да заведу народ својим клеветама тако да се ситуација за кратко време преокренула. Народ је каменовао Павла, а затим га одвукао изван града мислећи да је мртав (Дела 14:8-19).

⁴ Након што су проповедали у Дерви, Павле и Варнава су се ’вратили у Листру, Иконију и Антиохију, јачајући ученике, храбрећи их да остану у вери говорећи: „Кроз многе невоље ући ћемо у Божје краљевство“‘ (Дела 14:21, 22). На први поглед, те речи могу изгледати необично. На крају крајева, више би нас уплашило него што би нас охрабрило када бисмо сазнали да морамо проћи кроз „многе невоље“. Како су онда Павле и Варнава ’јачали ученике‘ указавши им на то да је пред њима још више невоља?

⁵ Да бисмо добили одговор на ово питање, неопходно је да мало пажљивије погледамо Павлове речи. Он није рекао да ћемо имати многе невоље, већ је рекао: „Кроз многе невоље ући ћемо у Божје краљевство.“ Дакле, Павле је јачао ученике нагласивши им шта ће добити ако буду остали верни Богу. Награда о којој је говорио није била плод маште. Исус је рекао: „Ко истраје до краја, тај ће бити спасен“ (Мат. 10:22).

6. Коју ће награду добити они који буду истрајали до краја?

⁶ Ако будемо истрајали до краја, Бог ће нас наградити. Помазани хришћани ће добити бесмртност и биће Исусови сувладари на небу. „Друге овце“ ће добити вечни живот на земљи, на којој ће „праведност пребивати“ (Јов. 10:16; 2. Петр. 3:13). Па ипак, као што је Павле рекао, у међувремену ћемо доживети многе невоље. У наставку ће бити речи о два начина на која наша вера може бити испитана.

7. Шта се може сврстати у директне нападе?

⁷ Исус је прорекао: „Предаваће вас судовима и тући ће вас у синагогама и водиће вас пред намеснике и краљеве“ (Мар. 13:9). Ове речи указују на то да ће се неке Божје слуге наћи на удару прогонства иза кога ће можда стајати верске и политичке вође (Дела 5:27, 28). Размислимо још једном о апостолу Павлу. Да ли се он плашио да би могао доживети тако нешто? Наравно да није. (Прочитати Дела апостолска 20:22, 23.)

8, 9. У чему се огледају Павлова храброст и истрајност и какво прогонство неки данас подносе?

⁸ Павле је био неустрашив и није устукнуо пред Сатаниним нападима. Он је рекао: „Ни најмање не марим за свој живот, само желим да довршим своју трку и службу коју сам примио од Господа Исуса — да дам темељно сведочанство за добру вест о Божјој незаслуженој доброти“ (Дела 20:24). Сасвим је јасно да се није плашио прогонства и да је решио да по сваку цену остане веран Богу. Било му је најважније  да ’темељно сведочи‘ без обзира на кушње које би могао доживети.

⁹ Многа наша браћа и сестре имају такав став. На пример, у једној земљи су неки Сведоци због своје неутралности скоро 20 година у затвору. Њима се чак није ни судило пошто тамо не постоји закон који се односи на приговор савести. Чак ни чланови породице нису могли да их посете, а неке од њих су у затвору тукли и мучили на разне начине.

10. Зашто не треба да се плашимо невоља које нас могу изненада задесити?

¹⁰ На другим местима наша браћа истрајавају упркос невољама у којима су се изненада нашли. Ако бисмо и ми доживели тако нешто, веома је важно да не подлегнемо страху. Имајмо на уму оно што је доживео Јосиф. Био је продат у ропство, али Јехова га је ’избавио из свих његових невоља‘ (Дела 7:9, 10). Јехова може исто учинити и за нас. Никада немојмо заборавити да „Јехова зна како да људе који су му одани избави из кушње“ (2. Петр. 2:9). Да ли ћемо се и даље уздати у Јехову, знајући да нас он може избавити од овог злог света и дати нам вечни живот под владавином свог Краљевства? Имамо много разлога да то чинимо и да се храбро суочимо с прогонством (1. Петр. 5:8, 9).

11. Како се Сатанини подмукли напади разликују од његових директних напада?

¹¹ Подмукли напади представљају другу врсту невоља које нас могу задесити. По чему се они разликују од директних напада, као што је прогонство? За разлику од директних напада, који су попут снажног ветра чији налети могу за кратко време срушити неку кућу, подмукли напади су више попут колоније термита која може неприметно толико оштетити кућу да се она на крају сруши. Када су у питању подмукли напади, особа можда није ни свесна опасности све док не буде прекасно.

12. (а) Које подмукло средство Сатана користи и зашто је оно веома успешно? (б) До које је мере апостол Павле био обесхрабрен?

¹² Без обзира на то како нас напада, Сатана има циљ да уништи наше пријатељство с Јеховом. Једно подмукло средство које веома успешно користи јесте обесхрабрење. Апостол Павле је рекао да је понекад био обесхрабрен. (Прочитати Римљанима 7:21-24.) Зашто је Павле, који је имао огромну веру и који је по свему судећи био члан водећег тела у првом веку, рекао за себе да је ’јадан човек‘? Рекао је да се тако осећа због својих мана. Он је искрено желео да чини оно што је добро, али је осећао да га нешто вуче на супротну страну. Ако се понекад боримо с таквим осећањима, сигурно је утешно знати да је чак и апостол Павле водио сличну борбу.

13, 14. (а) Зашто су неке Божје слуге обесхрабрене? (б) Ко жели да уништи нашу веру и зашто?

¹³ Многа наша браћа и сестре су с времена на време обесхрабрени, забринути или се осећају безвредно. Рецимо, једна ревна пионирка коју ћемо звати Дебора каже: „Увек изнова се враћам на једну своју грешку и због тога се сваки пут осећам све горе. Када помислим на све своје пропусте, чини ми се да ме нико не може волети, па чак ни Јехова.“

¹⁴ Зашто се неке ревне Јеховине слуге, као што је Дебора, суочавају с таквим осећањима? Вероватно постоји више разлога. Неки људи су склони да негативно размишљају о себи и својим околностима  (Посл. 15:15). Код других су негативне емоције последица неких болести. Али без обзира на њихов узрок, не смемо заборавити ко жели да их искористи. Ко заправо жели да будемо толико обесхрабрени да престанемо да служимо Богу? Наравно, то је Сатана. Он зна да ће бити уништен и зато жели да и ми останемо без икакве наде (Откр. 20:10). Чињеница је да без обзира на то да ли нас директно или подмукло напада, Сатана жели да постанемо неспокојни, да изгубимо ревност и да више не служимо Богу. Немојмо никада заборавити да у духовном погледу водимо рат!

15. Шта ће нам помоћи да не подлегнемо обесхрабрењу?

¹⁵ Нипошто немојмо престати да служимо Богу. Усредсредимо се на нашу награду. Павле је написао хришћанима у Коринту: „Не посустајемо. Напротив, ако се наш спољашњи човек и распада, онај унутрашњи се обнавља из дана у дан. Јер наша тренутна и лака невоља доноси нам све већу, вечну славу“ (2. Кор. 4:16, 17).

16. Зашто је важно да се сада припремамо за невоље?

¹⁶ Као што смо видели, Сатана се служи многим сплеткама (Еф. 6:11). Сви треба да послушамо савет из 1. Петрове 5:9: „Ви му се одуприте, чврсти у вери.“ Да бисмо то учинили, потребно је да припремимо свој ум и своје срце, то јест да се сада поучавамо да чинимо оно што је исправно. На пример, војска често има бројне и захтевне вежбе, чак и када не постоји непосредна опасност од рата. Слично је и с Јеховином духовном војском. Ми не знамо шта нам још предстоји у том духовном рату. Зато би сигурно  било мудро да искористимо раздобље релативног мира како бисмо јачали своју веру. Апостол Павле је написао хришћанима у Коринту: „Испитујте да ли сте у вери, сами себе проверавајте“ (2. Кор. 13:5).

17-19. (а) Како се можемо преиспитивати? (б) Како се млади могу припремити да у школи бране своју веру?

¹⁷ Савет који нам је Бог упутио преко Павла можемо применити тако што ћемо се добро преиспитати. Рецимо, можемо себи поставити следећа питања: ’Да ли сам устрајан у молитви? Када сам изложен притиску средине, да ли слушам Бога или људе? Да ли сам редован на скупштинским састанцима? Да ли одважно говорим о својим веровањима? Да ли настојим да имам разумевања за пропусте браће и сестара, као што они имају разумевања за моје пропусте? Да ли сам подложан онима који предводе у скупштини и онима који то чине у оквиру организације?‘

¹⁸ Сви смо изложени притиску средине и често морамо бранити своја веровања. То је нарочито случај са младима у школи. Али они се не плаше и не стиде се да бране своја веровања, већ то одважно чине. Шта им помаже у томе? Неки корисни предлози налазе се у нашим часописима. На пример, у часопису Пробудите се! од јула 2009. пише да ако неки школски друг упита неког младог хришћанина: ’Зашто не верујеш у еволуцију?‘, он може одговорити: ’Зашто би требало да верујем у ту теорију? Чак се ни научници који су стручњаци не слажу у том погледу.‘ Родитељи, вежбајте са својом децом шта могу рећи када се у школи нађу под притиском вршњака.

¹⁹ Наравно, није увек лако говорити о истини и чинити оно што Јехова очекује од нас. Након дана проведеног на послу, можда нам је тешко да одемо на састанак. Можда се ујутро морамо својски потрудити да устанемо из топлог кревета и пођемо у службу проповедања. Али немојмо заборавити следећу чињеницу: Ако већ сада развијемо те добре навике, бићемо спремни да се суочимо с већим кушњама.

20, 21. (а) Како нам дубоко размишљање о откупнини може помоћи да се боримо с негативним емоцијама? (б) Како треба да гледамо на своје невоље?

²⁰ Како се можемо изборити с подмуклим нападима, као што је обесхрабрење? Најбољи начин је да дубоко размишљамо о откупнини. Апостол Павле је управо то радио. Понекад је мислио да је безвредан. Међутим, знао је да је Христ дао живот за грешне, а не за савршене људе. Павле је био међу грешнима за које је Христ умро. У ствари, он је написао: „Живим због вере у Сина Божјег, који ме је волео и предао себе за мене“ (Гал. 2:20). Павле је исказивао веру у откупну жртву. Разумео је да она важи и за њега као појединца.

²¹ И нама може много значити ако на откупну жртву гледамо као на дар који је Јехова наменио лично нама. То не значи да ће наше обесхрабрење моментално нестати. Неки од нас ће можда морати да се боре с тим до новог света. Али задржимо на уму да ће награду добити они који се не буду предали. Све смо ближи величанственом дану када ће Божје Краљевство успоставити мир и помоћи људима који су верни Богу да постану савршени. Будимо чврсто решени да уђемо у то Краљевство чак и кроз многе невоље.