1. Шта је Павле мислио о браћи и сестрама који су ревно служили Јехови?

АПОСТОЛ Павле је често размишљао о браћи и сестрама који су неуморно радили на ширењу добре вести. Он је хришћанима у Солуну написао: „Непрестано имамо на уму ваша дела подстакнута вером и ваш труд подстакнут љубављу и вашу истрајност која произлази из ваше наде у нашег Господа Исуса Христа, пред нашим Богом и Оцем“ (1. Сол. 1:3). Што је још важније, Јехова не заборавља труд и љубав својих верних слугу, без обзира на то колико могу учинити за њега (Јевр. 6:10).

2. О чему ће бити речи у овом чланку?

² У древно доба, а и у наше време, многи су се одрекли много тога да би више служили Јехови. У овом чланку ћемо видети како су неки то учинили у првом веку. Поред тога, размотрићемо како можемо подупирати оне који су данас у неком виду пуновремене службе.

3, 4. (а) Како су неки у првом веку служили Богу? (б) Како су се издржавали?

³ Убрзо након што се крстио, Исус је покренуо дело проповедања које ће с временом попримити међународне размере (Лука 3:21-23; 4:14, 15, 43). После његове смрти, апостоли су почели да предводе у том делу (Дела 5:42; 6:7). Неки хришћани, као што је рецимо  био Филип, служили су као проповедници добре вести и мисионари у Палестини (Дела 8:5, 40; 21:8). Павле и неки други су превалили још већи пут и проповедали изван Палестине (Дела 13:2-4; 14:26; 2. Кор. 1:19). Још неки, као на пример Силван (Сила), Марко и Лука, служили су и као писари или писци (1. Петр. 5:12). Бројне хришћанке су проповедале добру вест заједно с том верном браћом (Дела 18:26; Римљ. 16:1, 2). Нека њихова искуства забележена су у грчком делу Светог писма и говоре у прилог томе да Јехова не заборавља своје слуге.

⁴ Како су се они издржавали? Понекад су им неки суверници указивали гостопримство и помагали на друге начине, али они никад нису тако нешто тражили од њих (1. Кор. 9:11-15). Поједини суверници и скупштине су их спремно подупирали. (Прочитати Дела апостолска 16:14, 15 и Филипљанима 4:15-18.) Павле и његови сапутници су такође повремено радили како би покрили своје трошкове.

5. Шта је један брачни пар рекао о томе што је посветио живот пуновременој служби?

⁵ Данас су многа браћа и сестре у неком виду пуновремене службе. (Видети оквир „ Видови пуновремене службе“.) Шта они мисле о томе? Слободно их то можемо питати и сигурно ћемо чути нешто што ће нам користити. Узмимо као пример једног брата. Он је служио као општи пионир, специјални пионир, мисионар, а затим и као члан бетелске породице у иностранству. Тај брат је рекао: „Сматрам да сам донео најбољу могућу одлуку када сам решио да почнем с пуновременом службом. Када сам имао 18 година, морао сам да одлучим да ли ћу уписати факултет и посветити се каријери или ћу постати пионир. Искуство ме је уверило да Јехова не заборавља шта смо све жртвовали да бисмо му пуновремено служили. Да сам се којим случајем посветио каријери, не бих могао тако добро искористити таленте и способности које ми је Јехова дао.“ Његова жена је рекла: „Сваки задатак који сам добила помогао ми је да напредујем. На толико много начина смо увек изнова осетили да нас Јехова води и штити. Били бисмо ускраћени за све то да смо служили Јехови само симболично. Сваки дан захваљујем Јехови што смо посветили живот пуновременој служби.“ Сигурно би свако од нас волео да може рећи нешто слично.

6. У шта можемо бити сигурни?

⁶ Наравно, некима околности тренутно не дозвољавају да буду у пуновременој служби. Али можемо бити сигурни да Јехова цени то што му служе целом душом. Примера ради, у посланици Филимону 1-3 апостол Павле је поздравио сву браћу и сестре у скупштини у Колосима, а неке је споменуо и по имену. Он је очигледно ценио њихов труд, као што га је ценио и Јехова. (Прочитати.) Наш небески Отац исто тако цени службу сваког од нас. Међутим, како ми можемо подупирати оне који су у пуновременој служби?

7, 8. Шта се очекује од оних који служе као пионири и како им други у скупштини могу помоћи?

⁷ Попут објавитеља добре вести у првом веку, ревни пионири позитивно утичу на своју скупштину. Од њих се очекује да сваког месеца проведу 70 сати у служби проповедања. Како им можемо помоћи у њиховој служби?

⁸ Једна пионирка по имену Шари рекла је: „Пионири делују непоколебљиво пошто су свакодневно у служби проповедања. Али и њима је потребно охрабрење“ (Римљ. 1:11, 12). Једна друга сестра која је неколико  година била пионир, рекла је за пионире у својој скупштини следеће: „Они су вредни и неуморни. Веома су захвални када их неко повезе у службу својим колима, када их позове на оброк или им да нешто новца за превоз или неке друге трошкове. То им говори да је браћи и сестрама заиста стало до њих.“

9, 10. Како неки помажу пионирима?

⁹ Још један начин да помогнемо пионирима јесте да сарађујемо с њима у служби проповедања. Пионирка по имену Боби је рекла: „Значило би нам да више објавитеља иде с нама у службу проповедања радним данима.“ Друга пионирка из њене скупштине рекла је: „Тешко је наћи некога ко може да иде у службу проповедања после подне.“ Једна сестра која служи у Бетелу у Бруклину има лепе успомене на време када је била пионирка. Она је рекла: „Једна сестра која је имала ауто казала ми је: ’Кад год не будеш имала с ким да идеш у службу, слободно ме позови, ја ћу ићи с тобом.‘ Она ми је помогла да останем у пионирској служби.“ Шари је изнела још једно запажање: „Када се пионири који немају брачног друга врате из службе проповедања, често су усамљени. Добро је да неожењену браћу и неудате сестре понекад позовемо на наше породично проучавање. Ако их позовемо да нам праве друштво и у другим приликама, такође им можемо помоћи да остану духовно јаки.“

¹⁰ Једна сестра која је у пуновременој служби већ скоро 50 година испричала је како су старешине помагале њој и другим неудатим пиониркама. Она је рекла: „Старешине су посећивале пионире на сваких неколико месеци. Разговарали су с нама о нашем здрављу, послу и о томе да ли имамо неке проблеме. Било је очигледно да им је стало до нас. Посећивали су нас код куће како би видели да ли нам је потребна нека помоћ.“ Такве старешине, као и други попут њих, поступају као Онисифор, који је и поред породичних обавеза спремно помагао апостолу Павлу (2. Тим. 1:18).

11. Шта се очекује од специјалних пионира?

¹¹ У неким скупштинама служе специјални пионири, од којих се очекује да сваког месеца проведу 130 сати у  служби проповедања. Пошто су прилично ангажовани у служби и у другим духовним активностима, обично немају неки посао. Зато им подружница даје скромну суму за њихове личне потребе тако да се могу усредсредити на своју службу.

12. Како старешине и други могу подупирати специјалне пионире?

¹² Како можемо подупирати специјалне пионире? Старешина из једне подружнице који је често у контакту с многим специјалним пионирима каже следеће: „Старешине треба да разговарају с њима, да виде шта им је потребно и да затим утврде како им могу помоћи. Неки мисле да специјални пионири имају све што им треба зато што добијају одређену суму за личне потребе. Међутим, браћа и сестре из њихове скупштине могу много тога учинити за њих.“ Попут општих пионира, специјални пионири веома цене када други иду с њима у службу проповедања. Да ли их можеш подупирати на тај начин?

13, 14. (а) Шта треба да имамо на уму што се тиче покрајинских надгледника? (б) Како можемо помоћи онима који служе као покрајински надгледници?

¹³ Покрајински надгледници и њихове супруге важе за духовно јаке и стабилне људе. То је тачно, али и њима су потребни охрабрење, сарадници у служби проповедања, као и одређена мера разоноде. Како им можемо помоћи ако се рецимо разболе и оду у болницу, можда ради операције или неког лечења? Сигурно ће им значити ако им пружимо потребну помоћ и покажемо да нам је стало до њих. Можемо само претпоставити колико је Лука, „вољени лекар“ и писац Дела апостолских, помагао Павлу и његовим сарадницима у путујућој служби (Кол. 4:14; Дела 20:5–21:18).

¹⁴ Покрајинским надгледницима и њиховим супругама много значе добри пријатељи. Један покрајински надгледник је написао: „Чини ми се као да моји пријатељи знају када ми је потребно охрабрење. Својим проницљивим питањима ми знатно олакшавају да им кажем шта ме брине. Много ми значи то што ме пажљиво слушају.“ Покрајински надгледници и њихове супруге веома цене када виде да је браћи и сестрама стало до њих.

15, 16. Зашто се може рећи да браћа и сестре у Бетелу обављају важну службу и како их можемо подупирати у томе?

¹⁵ Широм света, браћа и сестре који служе у Бетелу у великој мери доприносе напретку дела проповедања на подручју које надгледа њихова подружница. Ако у својој скупштини или покрајини имамо такву браћу и сестре, како их можемо подупирати у њиховој служби?

¹⁶ Након што дођу у Бетел и одвоје се од породице и пријатеља, они се можда боре с носталгијом. Сигурно су веома захвални када међу браћом и сестрама у Бетелу и у својој новој скупштини могу наћи нове пријатеље (Мар. 10:29, 30). Њихово радно време им обично дозвољава да сваке седмице долазе на скупштинске састанке и да иду у службу проповедања. Међутим, понекад су у томе можда спречени због додатног посла у Бетелу. Када браћа и сестре имају разумевања за такве ситуације и када показују да цене њих и њихову службу, онда то позитивно утиче на све. (Прочитати 1. Солуњанима 2:9.)

17, 18. У којим све својствима неки служе далеко од своје домовине?

¹⁷ Браћа и сестре који служе у некој страној земљи вероватно морају да се привикну на храну, обичаје и услове који се веома разликују од онога на шта су навикли. Осим тога, можда  морају да науче језик којим се говори у тој земљи. Шта све обухвата њихова служба?

¹⁸ Неки од њих служе као мисионари. Они првенствено учествују у служби проповедања тако да многи могу имати користи од посебне обуке коју су та браћа и сестре добили. Подружница се брине за то да мисионари имају скроман смештај и нешто новца за личне потребе. Други служе у подружници или помажу у градњи подружница, Конгресних дворана, Дворана Краљевства, као и објеката за истурена преводилачка одељења. Подружница им обезбеђује оброке и скроман смештај. Попут чланова бетелске породице, они редовно иду на састанке и у службу проповедања и зато се може рећи да на више подручја помажу локалној браћи и сестрама.

19. Како можемо подупирати оне који су дошли да служе у нашој земљи?

¹⁹ Како можемо подупирати те пуновремене слуге? Добро је да не заборавимо, посебно када је реч о онима који су тек почели с таквом службом, да им је можда потребно време да се привикну на локалну кухињу. То је посебно на месту када их позовемо на оброк. Можемо их питати које јело би им пријало или шта би волели да пробају. Важно је да будемо стрпљиви док се упознају с локалним обичајима и док уче наш језик. Иако ће им вероватно бити потребно неко време да разумеју све што им кажемо, треба да им стрпљиво и љубазно помажемо да побољшају свој изговор. Будимо сигурни да они заиста желе да уче.

20. Како можемо подупирати пуновремене слуге и њихове родитеље?

²⁰ Како време пролази, они који пуновремено служе далеко од свог дома можда ће морати да се побрину за своје остареле родитеље. Родитељи који су Сведоци вероватно желе да њихова деца и даље обављају службу која им је поверена (3. Јов. 4). Наравно, пуновремене слуге ће учинити све што могу да би помагали својим родитељима и посећивали их колико је то могуће. У томе им још могу помоћи браћа и сестре који су у скупштини с њиховим родитељима. Немојмо заборавити да пуновремене слуге имају велике одговорности што се тиче најважнијег дела које се данас обавља широм света (Мат. 28:19, 20). Да ли бисмо ми и наша скупштина могли помоћи родитељима оних који су у пуновременој служби?

21. Колико онима који су у пуновременој служби значи подршка суверника?

²¹ Они који су почели с пуновременом службом нису то учинили ради материјалне користи, већ да би служили Јехови и другима. Они заиста цене сваки вид наше помоћи. Једна сестра која служи далеко од своје домовине рекла је: „Довољно је и писамце с неколико лепих речи да ме подсети на то да ме други нису заборавили и да цене моју службу.“ Нема сумње да слично мишљење имају многи који су у пуновременој служби.

22. Шта мислиш о пуновременој служби?

²² Пуновремена служба јесте најбољи начин живота. Она обилује изазовима, поукама и благословима. Поред тога, представља добру припрему за трајну и радосну службу која ће под владавином Божјег Краљевства бити поверена свим верним Јеховиним слугама. Будимо решени да ’непрестано имамо на уму дела подстакнута вером и труд подстакнут љубављу‘ оних који су у пуновременој служби (1. Сол. 1:3).