НЕКОЛИКО младих из скупштине договара се да оде у биоскоп. Многи у школи су одушевљени филмом који се даје. Када дођу у биоскоп, на плакатима виде разорно оружје и оскудно одевене девојке. Шта ће урадити? Да ли ће ипак погледати тај филм?

Овај пример показује да често морамо доносити одлуке које ће позитивно или негативно утицати на нашу духовност и наш однос с Јеховом. Понекад можда намераваш да урадиш нешто али онда мало боље размислиш и предомислиш се. Да ли је то неодлучност или мудрост?

Љубав према Јехови нас је покренула да му предамо свој живот и крстимо се. Од срца желимо да останемо верни Богу. Али наш непријатељ Сатана Ђаво би жарко желео да сломи нашу беспрекорност (Откр. 12:17). Кад смо се предали Јехови, донели смо одлуку да му служимо и да слушамо његове заповести. Било би веома жалосно ако бисмо се предомислили. То би нас коштало живота.

Пре више од 2 600 година, вавилонски краљ Навуходоносор је подигао огроман златан кип пред ким су сви морали да падну ничице и поклоне се. Ко год би се оглушио о краљеву наредбу био би бачен у ужарену пећ. Три богобојазна младића — Седрах, Мисах и Авденаго — нису се повиновала тој заповести. Пошто нису хтели да се поклоне пред кипом, били су бачени у ужарену пећ. Иако нису знали да ли ће их Јехова избавити, они су били спремни да  умру да би му остали верни (Дан. 3:1-27).

Још један добар пример је пророк Данило, који није хтео да се одрекне молитве упркос претњама да ће бити бачен у лавовску јаму. И даље се молио три пута дневно. Данило се није повукао и престао да служи правом Богу. Тако је овај пророк ’избављен из лављих шапа‘ (Дан. 6:1-27).

Божје слуге у савремено доба такође желе да живе у складу са својим предањем. У Африци, у једној школи, ученици који су Јеховини сведоци нису хтели да учествују у церемонији одавања почасти националном симболу. Претили су им избацивањем из школе ако се не придруже другим ученицима. Убрзо након тога, министар просвете је посетио тај град и том приликом разговарао с некима од тих младих Сведока. Они су љубазно али одважно објаснили своје гледиште. Од тада више нису имали проблема. Млада браћа и сестре сада иду у школу без страха да ће бити под притиском да прекрше Јеховине заповести.

Размисли и о примеру Џозефа, чија је супруга оболела од рака и убрзо умрла. Џозефова родбина је разумела и поштовала његове жеље што се тиче сахране. Међутим, рођаци његове супруге, који нису у истини, инсистирали су на погребним обичајима које Бог не одобрава. Џозеф каже: „Пошто нисам попуштао, покушали су да утичу на моју децу, али су она остала чврста. Рођаци су хтели и да одрже бдење у нашој кући, као што је обичај, али им то нисам дозволио. Знали су да бдење није у складу с мојим и супругиним веровањима. Након дужег разговора, отишли су да га одрже на другом месту.

„Током тог тешког периода, преклињао сам Јехову да помогне мојој породици да не прекрши његове законе. Он је услишио моје молитве и помогао нам да останемо чврсти упркос притиску.“ Џозеф и његова деца нису ни помишљали да промене своју одлуку.

Недуго након Пасхе 32. н. е., једна Сирофеничанка је пришла Исусу Христу када је био у сидонским крајевима. Упорно га је молила да истера демона из њене ћерке. У почетку, Исус није реаговао. Ученицима је рекао: „Нисам послат никоме осим изгубљеним овцама дома Израеловог.“ Када је она наставила да га моли, Исус јој је рекао: „Није у реду да се од деце узме хлеб и да се баци кучићима.“ Показавши јаку веру, она је одговорила: „Да, Господе, али кучићи ипак једу од мрвица које падају са стола њихових господара.“ Исус је тада испунио њену молбу и излечио јој ћерку (Мат. 15:21-28).

Овај догађај показује да се Исус угледао на Јехову, који је био спреман да промени одлуку када околности дозвољавају. Примера ради, Бог је намеравао да истреби Израелце када су направили златно теле, али је услишио Мојсија и променио одлуку (Изл. 32:7-14).

Апостол Павле се угледао на Јехову и Исуса. Павле неко време није хтео да води Марка на мисионарска путовања јер је овај напустио њега и Варнаву за време првог путовања. С временом је Павле увидео да је Марко духовно сазрео и да би му његова помоћ значила. Зато је написао Тимотеју: „Узми Марка и доведи га са собом, јер ми је користан за службу“ (2. Тим. 4:11).

 Како је с нама? Ако се угледамо на нашег милосрдног, стрпљивог и брижног небеског Оца, бићемо отворени за могућност да променимо правац размишљања. На пример, можда треба да променимо мишљење о другима. За разлику од Јехове и Исуса, ми смо несавршени. Ако су они спремни да промене своје мишљење, зар и ми то не бисмо могли, тако што бисмо узели у обзир околности других?

Понекад је добро да се предомислимо када је реч о теократским циљевима. Неки који проучавају Библију и већ неко време долазе на састанке одлажу крштење. Поједини објавитељи оклевају да почну с пионирском службом иако их ништа не спречава у томе. А нека браћа нису рада да се ставе на располагање што се тиче задужења у скупштини (1. Тим. 3:1). Да ли си се препознао у нечему од наведеног? Јехова нас позива да се више ангажујемо и осетимо колико је то лепо. Зашто не би променио став и искусио радост која проистиче из служења Богу и другима?

Ела, која служи у подружници Јеховиних сведока у једној афричкој држави, каже: „Када сам дошла у Бетел, нисам знала да ли да останем. Желела сам да служим Јехови целом душом, али сам била веома везана за моју породицу. У почетку су ми много недостајали. Али моја цимерка ме је охрабрила, па сам одлучила да останем. Већ десет година сам у Бетелу и желим да истрајем у томе да бих служила браћи и сестрама.“

Да ли се сећаш шта се десило када се Каин због љубоморе разгневио  на свог брата? Бог је огорченом Каину рекао да ће опет стећи његову наклоност ако буде чинио добро. Посаветовао га је да надвлада грех који „вреба на вратима“. Каин је могао да промени правац размишљања и став, али је одбацио Божји савет. Нажалост, убио је свог брата и постао први убица (Пост. 4:2-8).

Размисли и о примеру краља Озије. Тај краљ је ’стално тражио Бога‘ и стекао је његову наклоност. Нажалост, Озија је нарушио свој однос са Богом кад се узохолио. Ушао је у храм да приноси ка̂д иако су то смели да раде само свештеници. Да ли је одустао од тога када су га свештеници упозорили да не поступа тако дрско? Није. Озија се разгневио и наставио да ради по своме. Зато га је Јехова ударио губом (2. Лет. 26:3-5, 16-20).

Понекад је веома важно променити правац размишљања. Ево једног савременог примера. Жоаким се крстио 1955. али је 1978. био искључен. Више од 20 година касније, он се покајао и био поново примљен. Недавно га је један старешина питао зашто је чекао толико дуго. Жоаким му је рекао: „Био сам љут и поносан. Криво ми је што раније нисам нешто предузео. Све то време сам знао да су Јеховини сведоци права религија.“ Било је потребно да промени став и покаје се.

И ми се можемо наћи у ситуацији у којој је неопходно да променимо правац размишљања и поступања. Урадимо то да бисмо и даље имали Јеховину наклоност (Пс. 34:8).