Они који су осетљиви на мирисе суочавају се са озбиљним проблемом. У свакодневним сусретима с људима најчешће не могу утицати на то колико су изложени мирисима. Ипак, неки су питали да ли би се осталим објавитељима могло рећи да не користе парфеме и друге мирисе када присуствују састанцима и већим скуповима.

Сигурно је да нико од нас не би намерно отежавао некоме присуствовање нашим скуповима. Свима нама је потребно охрабрење које добијамо на састанцима (Јевр. 10:24, 25). У складу с тим, они који су толико осетљиви на мирисе да то доводи у питање њихово посећивање састанака можда ће одлучити да о томе причају са старешинама. Не постоји библијски темељ нити би било прикладно постављати правила у вези с коришћењем парфема и сличних мириса. Међутим, старешине би могле да пред скупштином изнесу потребне информације како би објавитељи боље разумели проблем који неки имају. У зависности од околности, они ће можда одлучити да се на Поучавању за хришћанску службу у оквиру потреба скупштине осмотри одговарајући материјал из наших публикација, или ће можда нешто споменути у обавештењима. * Међутим, старешине не могу то стално понављати на састанцима. На нашим састанцима увек има заинтересованих особа и гостију који нису упознати с проблемом, и желимо да се они осећају добродошлима. Не бисмо волели да их доведемо у непријатну ситуацију због тога што су ставили мирис.

Ако постоји потреба и околности дозвољавају, старешинство може организовати да они који имају овај проблем седе у засебном делу Дворане Краљевства. На пример, могу пратити програм из помоћне просторије која има озвучење. Уколико не постоји начин да им се изађе у сусрет, а неко има озбиљне тегобе, програм састанака се може снимати или га те особе могу пратити преко телефона, као што је случај с онима који су везани за кућу.

У скорије време, у Нашој служби за Краљевство браћа и сестре се подстичу да обрате пажњу на овакве ствари када присуствују регионалним конгресима. Пошто се конгреси углавном одржавају у затвореним објектима у којима ваздух циркулише путем система за вентилацију, од присутних се очекује да умерено користе мирисе. Ово се посебно наглашава када је реч о регионалним конгресима, пошто се у објектима где се одржавају најчешће не може обезбедити простор који је изолован од мириса. Ипак, ове смернице нису дате као опште правило за скупштинске састанке, и не треба их тако тумачити.

Све док живимо у овом свету, сви ћемо патити због наслеђене несавршености. Сигурно нам је драго кад други разумеју наш проблем и труде се да нам изађу у сусрет! За неке је можда жртва да не ставе парфем или колоњску воду пре састанка да би неко други могао неометано да присуствује. Али љубав би нас могла подстаћи да то ипак учинимо.

Понтије Пилат је читаоцима Библије познат по својој улози у Исусовом суђењу и погубљењу (Мат. 27:1, 2, 24-26). Међутим, његово име се појављује и у другим историјским записима тог доба. Према једном библијском речнику, у различитим изворима на њега се указује „чешће и с више појединости него на било ког другог римског намесника Јудеје“ (The Anchor Bible Dictionary).

Пилатово име најчешће спомиње јеврејски историчар Јосиф, који је у својим хроникама забележио три конкретна догађаја када је писао о проблемима које је Пилат имао као намесник Јудеје. На четврти догађај је указао јеврејски историчар Филон. Римски писац Тацит, који забележио историју римских владара, потврдио је да је Понтије Пилат наредио Исусово погубљење током Тиберијеве владавине.

Археолози су 1961. на ископинама римског позоришта у Цезареји, у Израелу, пронашли камену плочу на којој се јасно види Пилатово име на латинском. Натпис (на слици) је непотпун али стручњаци сматрају да је у целини гласио: „Узвишеним боговима (овај) Тиберијум посветио је Понтије Пилат, префект Јудеје.“ Тиберијум је највероватније храм изграђен у част римског владара Тиберија.

У чланку из рубрике „Питања читалаца“, који је објављен у издању Стражарске куле од 15. јула 2002, писало је да сестра треба да покрије главу када с неким проучава Библију у присуству мушког објавитеља, без обзира на то да ли је он крштен или не. Међутим, након даљњег разматрања ове теме дошло се до закључка да је потребно донекле изменити те смернице.

Ако сестра води раније уговорени библијски студиј у присуству крштеног брата, она би свакако требало да носи покривало. Тиме показује поштовање према поглаварству које је Јехова поставио у скупштини, јер обавља задатак за који је иначе задужен брат (1. Кор. 11:5, 6, 10). Она би могла да замоли брата да води студиј уколико је он у могућности и уколико је прикладно.

С друге стране, библијска начела не налажу да сестра покрије главу када води уговорени библијски студиј у присуству некрштеног објавитеља који није њен муж. Ипак, неке сестре ће због своје савести можда покрити главу чак и у таквој ситуацији.