1-3. Какве су препреке стајале пред првим хришћанима?

ИСУС ХРИСТ је својим следбеницима дао огроман задатак. Заповедио им је: „Идите и стварајте ученике од људи из свих народа.“ Тако би се с временом ’добра вест о краљевству проповедала по целом свету за сведочанство свим народима‘ (Мат. 24:14; 28:19).

² Ученици су волели Исуса и били одушевљени добром вешћу. Па ипак, можда су се питали како ће успети да изврше задатак који им је поверен. Било их је веома мало. Проповедали су да је Исус Божји Син, а он је био убијен. Поред тога, на њих су гледали као на ’неуке и обичне људе‘ (Дела 4:13). Упркос свему томе, требало је да објављују вест супротну учењима уважених верских вођа, које су биле високошколовани познаваоци вековне традиције. Ако су хришћани у својој постојбини, Израелу, били презрени, како ли ће тек бити прихваћени у другим крајевима моћне Римске империје?

 ³ Штавише, Исус је упозорио своје ученике да ће их људи мрзети и прогонити, а да ће неке од њих убити (Лука 21:16, 17). Суочаваће се и са издајом, лажним пророцима и све већим безакоњем (Мат. 24:10-12). Чак и ако би њихово учење свуда било добро примљено, како ће успети да га прошире „све до краја земље“? (Дела 1:8). Мора да су им те препреке изгледале несавладиво!

4. Како је проповедање напредовало у првом веку?

⁴ Шта год да их је бринуло, ученици су здушно почели да проповедају не само у Јерусалиму и Самарији већ широм тада познатог света. Упркос бројним препрекама, после око 30 година могло се рећи да се добра вест „проповедала међу свим створењима под небом“, ’доносила је плод и расла у целом свету‘ (Кол. 1:6, 23). Примера ради, због онога што је Павле говорио и чинио на Кипру, римски проконзул Сергије Павле је „постао верник, јер је био задивљен Јеховиним учењем“. (Прочитати Дела апостолска 13:6-12.)

5. (а) Шта је Исус обећао својим ученицима? (б) До каквог закључка су неки дошли размишљајући о ситуацији у првом веку?

⁵ Исусови ученици су били свесни тога да сами не могу извршити дело проповедања. Исус је рекао да ће бити с њима и да ће им помагати свети дух (Мат. 28:20). У неку руку, ситуација у свету је била повољна за ширење добре вести о Краљевству. У једној књизи се каже: „За развој ране хришћанске цркве није било бољег периода у историји од првог века наше ере [...] Већ у другом веку, хришћани су [...] били уверени да је свет Божјим провиђењем био припремљен за долазак хришћанства“ (Evangelism in the Early Church).

6. О чему ће говорити овај чланак, а о чему наредни?

⁶ Библија не открива до које мере је Бог утицао на развој догађаја у првом веку да би потпомогао ширење добре вести. Али једно је сигурно — Јехова је хтео да се добра вест проповеда, а Сатана није. У овом чланку ћемо осмотрити неке факторе због којих је први век био повољнији за ширење добре вести од осталих раздобља у историји. У наредном чланку ћемо видети шта нам у ово савремено доба помаже да проповедамо широм света.

7. Шта је Римски мир и зашто је био значајан?

⁷ У извесном смислу, у првом веку је стање у Римском царству погодовало ширењу хришћанства. Тада је почео период који се назива pax Romana, то јест Римски мир. Широм огромне територије на којој су живели многобројни народи, Римљани су завели ред и мир. Додуше, понекад је било ратова и вести о ратовима, као што је Исус и предсказао (Мат. 24:6). Римска војска је уништила Јерусалим 70. године н. е., а на границама царства било је мањих окршаја. Међутим, отприлике 200 година након Исусовог времена, Средоземље је било у релативном миру. Један историчар је написао: „Никад у историји није се поновио толико дуг  период мира и никада више се није десило да се мир одржи међу толико народа.“

8. Како је раздобље мира користило првим хришћанима?

⁸ Теолог из трећег века, Ориген, изнео је следеће запажање: „Да је било много краљевстава, тешко да би се Исусова учења проширила по целом свету [...] јер би мушкарци имали војну обавезу према својој држави и морали би да је бране [...] Надаље, како би ово учење, које заговара мир и чак не дозвољава освећивање непријатељу, могло имати успеха да се међународна ситуација није променила и да у периоду кад је Исус дошао није владало затишје?“ Иако су у римском свету доживљавали прогонство, хришћани су на најбољи начин искористили раздобље мира да би свуда проповедали вест о Краљевству. (Прочитати Римљанима 12:18-21.)

9, 10. Зашто је било релативно лако путовати Римским царством?

⁹ Хришћани су добро искористили мрежу римских путева. Да би имао бољу контролу над својим поданицима, Рим је организовао јаку и ефикасну војску. За брже кретање војних трупа били су потребни путеви, а Римљани су били врсни градитељи. Римски инжењери су изградили више од 80 000 километара путева који су повезивали скоро све провинције. Водили су преко шума, простирали се кроз пустиње и вијугали преко планина.

¹⁰ Поред копнених путева, на територији Римског царства је било и отприлике 27 000 километара пловних река и канала. Постојало је око 900 поморских путева који су повезивали на стотине лука. Тако су хришћани могли да путују широм Римског царства. Премда су понекад наилазили на потешкоће, апостолу Павлу и другима нису били потребни пасоши и визе. Није било ни царинске ни имиграционе контроле. Због оштрих казни, било је мало разбојника. И путовање морем је било донекле безбедно јер је римска морнарица сузбила пирате. Истина је да је Павле неколико пута доживео бродолом и да је на мору било опасности, али се у Светом писму не спомиње да се сусрео с пиратима (2. Кор. 11:25, 26).

11. Зашто је грчки језик био од помоћи хришћанима?

¹¹ Народни грчки језик, коине, допринео је јединству и доброј комуникацији међу хришћанским скупштинама. Због освајачких похода Александра Великог, грчки се надалеко проширио. Захваљујући томе, Божје слуге су могле да се споразумеју са свим људима, што је допринело ширењу добре вести. Поред тога, Јевреји који су живели у Египту превели су хебрејски део Светог писма на грчки, и тај превод је познат као Септуагинта. Људи су били упознати с њим, па су први хришћани могли да га цитирају. Грчки је био идеалан за писање хришћанских списа зато што је имао богат речник, пун израза погодних за објашњавање дубоких библијских учења.

12. (а) Шта је кодекс и које су његове предности у односу на свитак? (б) Када су га хришћани увелико користили?

 ¹² Како су хришћани поучавали друге помоћу светих списа? Најпре су користили свитке. Међутим, они су били гломазни, морали су да се одмотавају и замотавају, а обично се писало на једној страни пергамента. Само за Јеванђеље по Матеју био је потребан читав свитак. А онда је на сцену ступио кодекс — претеча књиге. Састојао се од увезаних листова. Читалац је могао лако да га отвори и пронађе стих. Иако се не зна тачно када су хришћани почели да користе кодекс, у једном делу се каже: „Хришћани су у другом веку увелико користили кодекс, па се намеће закључак да је настао много пре 100. године н. е.“

13, 14. (а) Зашто се Павле позивао на римско грађанство? (б) Шта је римски закон омогућио хришћанима?

¹³ Римски закон је био на снази у целој империји и обезбеђивао је римским грађанима значајна права и привилегије. Павле се у неколико наврата позвао на та права. Када му је једном приликом у Јерусалиму претило бичевање, рекао је римском заповеднику: „Зар смете да бичујете човека који је римски грађанин, и то још без суђења?“ То је било противзаконито. Након што је Павле нагласио да од рођења има римско грађанство, од њега су „одмах одступили они који су хтели да га мучећи испитају. А војни заповедник се уплашио кад је сазнао да је Павле римски грађанин, а он га је био свезао“ (Дела 22:25-29).

¹⁴ Градски управитељи у Филипима потпуно су променили став према Павлу кад су сазнали за његово грађанство (Дела 16:35-40). Једном приликом је градски писар у Ефесу указао на римски правни систем након што је смирио разбеснелу руљу (Дела 19:35-41). Такође, суочен са оптужбама у Цезареји, Павле је уложио жалбу и добио прилику да изнесе своју одбрану пред римским царем (Дела 25:8-12). Дакле, римски закон је омогућио ’одбрану  и законско потврђивање права на проповедање добре вести‘ (Фил. 1:7).

15. Колико су распрострањене биле јеврејске заједнице у првом веку н. е.?

¹⁵ Јеврејске заједнице расуте по Римском царству су на неки начин хришћанима олакшале да проповедају. Вековима пре тога су Асирци одвели велики број Јевреја у изгнанство, а касније су то учинили и Вавилонци. Још у петом веку пре н. е., јеврејских заједница је било у 127 покрајина Персијског царства (Јест. 9:30). За време Исусовог живота на земљи, било их је у Египту и другим деловима северне Африке, као и у Грчкој, Малој Азији и Месопотамији. Процењује се да је од 60 000 000 житеља Римског царства сваки четрнаести био Јеврејин. Где год да су Јевреји отишли, држали су се своје религије (Мат. 23:15).

16, 17. (а) У ком смислу је расејање Јевреја било добро за друге народе? (б) Који су образац усвојили прави хришћани?

¹⁶ Пошто су Јевреји живели широм тадашњег света, многи други народи су се преко њих упознали с хебрејским делом светих списа. Сазнали су да постоји само један прави Бог и да се они који му служе држе високих моралних мерила. Поред тога, у тим светим списима било је много пророчанстава о Месији (Лука 24:44). И Јевреји и хришћани су разумели да је хебрејски део светих списа надахнута Реч Божја, што је Павлу дало заједнички темељ за разговор с онима чије је срце било наклоњено праведности. Он је редовно ишао у синагогу и резоновао с Јеврејима на темељу Писама. (Прочитати Дела апостолска 17:1, 2.)

¹⁷ Јевреји су се редовно састајали у синагогама или под ведрим небом да би славили Бога. Певали су песме, молили се и дискутовали о Писму. Хришћански састанци се данас одржавају по сличном обрасцу.

18, 19. (а) Шта су омогућиле околности у првом веку? (б) Како на тебе утиче оно што си сазнао из овог чланка?

¹⁸ Јединствен сплет околности је допринео томе да проповедање добре вести уроди плодом. Захваљујући Римском миру, римским путевима, грчком као међународном језику, римском закону и расејању Јевреја, Исусови ученици су успели да изврше задатак који им је Бог поверио.

¹⁹ Четири века пре тога, грчки филозоф Платон написао је дело у ком један од јунака изговара следеће речи: „Тежак је, дакле, подухват открити оца и творитеља овог свемира, па ако се и открије немогуће га је свима објавити.“ Али Исус је рекао: „Оно што је људима немогуће, Богу је могуће“ (Лука 18:27). Створитељ свемира жели да га људи пронађу и упознају. Исус је још рекао својим следбеницима: „Стварајте ученике од људи из свих народа“ (Мат. 28:19). Уз помоћ Јехове Бога, тај задатак је могуће испунити. У следећем чланку ћемо видети како се то дело обавља у наше време.