У ПОРЕЂЕЊУ с величанственим ливанским кедром, чворновато и квргаво стабло маслине не оставља посебан утисак. Али маслина поседује задивљујућу способност да опстане у свим временским условима. Процењује се да су нека стабла стара хиљаду година. Захваљујући развијеном корењу које продире дубоко у земљу, маслиново дрво може да се обнови чак и ако му је стабло уништено. Све док је корење живо поново ће пустити изданке.

Патријарх Јов је чврсто веровао да ће, чак и ако умре, бити враћен у живот (Јов 14:13-15). Он је говорио о дрвету, вероватно о маслини, како би описао своје поуздање у Божју моћ да га ускрсне. „Јер и за дрво наде има“, рекао је Јов. „Ако се посече, опет ће пустити изданке.“ Кад после дуге суше падне киша, пањ осушеног дрвета оживљава — пушта изданке формирајући „гране као млада биљка“ (Јов 14:7-9).

Као што узгајивач маслина једва чека да види како из корена посеченог дрвета поново расту младице, тако и Јехова Бог чезне да врати у живот своје слуге, као и многе друге (Мат. 22:31, 32; Јов. 5:28, 29; Дела 24:15). Каква ће само радост владати док будемо дочекивали ускрснуле и посматрали како поново уживају у животу!