1. (а) Зашто је сада важније него икад да се супротставимо Сатани? (б) Како знамо да можемо победити у борби против Сатане?

САТАНА ратује са остатком помазаних хришћана и ’другим овцама‘ (Јов. 10:16). Свим силама се труди да у кратком времену које му је преостало уништи веру што већег броја Јеховиних слугу. (Прочитати Откривење 12:9, 12.) Можемо ли изаћи као победници у борби против Сатане? Наравно! Библија каже: „Супротставите се Ђаволу, и побећи ће од вас“ (Јак. 4:7).

2, 3. (а) Зашто Сатани одговара то што многи не верују да он постоји? (б) На основу чега знамо да Сатана постоји?

² Многи с подсмехом одбацују чак и помисао да Сатана постоји. За њих су Ђаво и демони само измишљена бића из романа, хорор филмова и видео-игрица. По њиховом мишљењу, ниједан интелигентан човек не верује у зле духове. Шта мислиш, да ли Сатани смета што људи сматрају да су он и демони плод маште? Ни најмање! Њему то заправо одговара јер тако може лакше да их заслепљује (2. Кор. 4:4). Веровање да зли духови не постоје само је једна од многих обмана које он користи.

 ³ Као Јеховине слуге, ми нисмо међу онима који су обманути. Ми знамо да Ђаво постоји. Он је разговарао са Евом служећи се змијом (Пост. 3:1-5). Он је довео у питање Јовову верност Богу (Јов 1:9-12). Он је искушавао Исуса (Мат. 4:1-10). Након рођења Божјег Краљевства 1914. године, Сатана је почео да ратује с преосталима од 144 000 Христових сунаследника (Откр. 12:17). Тај рат још увек бесни јер он покушава да уништи веру помазаних хришћана и других оваца. Да бисмо победили у тој борби, морамо се одупрети Ђаволу и остати чврсти у вери. У овом чланку ће бити речи о три начина да то учинимо.

4. Како је Сатана показао да је оличење поноса?

⁴ У Сатани нема ни трунке понизности. То што се усудио да доведе у питање Јеховину врховну власт и што жели да заузме његово место показује да је он оличење поноса и дрскости. Према томе, да бисмо се одупрли Сатани, морамо се чувати поноса и развијати понизност. (Прочитати 1. Петрову 5:5.) Али шта је понос? Да ли је он увек погрешан?

5, 6. (а) Да ли је понос увек погрешан? Објасни. (б) Која врста поноса је опасна и који библијски примери то потврђују?

⁵ У једном речнику се понос дефинише као „осећање достојанства и самопоштовања“ и као „задовољство које неко осећа због нечега доброг што је остварио или поседује он или њему блиска особа“. Нема ничег погрешног у томе. Апостол Павле је написао Солуњанима: „Међу Божјим скупштинама поносимо [се] вама због ваше истрајности и вере у свим вашим прогонствима и невољама које подносите“ (2. Сол. 1:4). Према томе, сасвим је на месту да будемо задовољни због нечега што су други постигли или да у разумној мери будемо поносни на себе. Не треба да се стидимо своје породице, културе или места у ком смо одрасли (Дела 21:39).

⁶ С друге стране, постоји врста поноса која може нарушити наш однос с другима и угрозити пријатељство с Јеховом. Заслепљени њиме, могли бисмо љутито одбацити савет који нам је потребан уместо да га понизно прихватимо (Пс. 141:5). Такав понос се дефинише као „превисоко мишљење о себи“ или „охолост коју испољавају људи који, најчешће неоправдано, верују да су бољи од других“. Јехова то мрзи (Језек. 33:28; Ам. 6:8). Али Сатана сигурно ужива кад види како се људи поносно размећу, јер тако поступају попут њега. Мора да је ликовао посматрајући надмене и хвалисаве људе као што су били Неврод, фараон и Авесалом. Сви до једног су упали у замку претераног поноса! (Пост. 10:8, 9; Изл. 5:1, 2; 2. Сам. 15:4-6). Понос је водио и до Каиновог пада. Њему је Јехова лично дао савет, али Каин је био исувише поносан да би га послушао. Тврдоглаво је игнорисао Јеховино упозорење, срљајући у пропаст (Пост. 4:6-8).

7, 8. (а) Шта је расизам и како је повезан с поносом? (б) Објасни како понос може нарушити мир у скупштини.

⁷ Претерани понос се данас испољава на много начина и проузрокује озбиљне проблеме. Он понекад иде руку под руку с расизмом. У једном речнику се расизам дефинише као „испољавање предрасуда и непријатељства према припадницима других раса“ и као „веровање  да постоје више и ниже расе, и да људи различитих раса имају другачије особине и способности“. Расни понос води до насиља, ратова и чак до масовних убистава.

⁸ Наравно, такве ствари се не дешавају у хришћанској скупштини. Па ипак, размирице међу суверницима, које су понекад последица поноса, могу измаћи контроли. Управо се то у првом веку догодило неким хришћанима, којима је Јаков упутио отрежњавајуће питање: „Откуда ратови и борбе међу вама?“ (Јак. 4:1). Нетрпељивост према другима и мишљење да смо бољи од њих могло би утицати на наш говор и поступке, чиме бисмо их могли страховито повредити (Посл. 12:18). Јасно је да понос може нарушити мир у скупштини.

9. Како Библија искорењује расизам и друге облике претераног поноса? (Видети слику на почетку чланка.)

⁹ Ако смо склони томе да себе сматрамо бољима од других, треба да имамо на уму следеће: „Ко је поносан у срцу, одвратан је Јехови“ (Посл. 16:5). Такође, било би добро да преиспитамо своје гледиште о припадницима других раса, народа или култура. Ако у себи гајимо расни или национални понос, заборављамо на чињеницу да је Бог ’од једног човека начинио сав људски род‘ (Дела 17:26). У том смислу, постоји само једна раса јер сви људи имају заједничког претка, Адама. Зато је стварно бесмислено веровати да постоје ниже и више расе. Такво размишљање би ишло у прилог Сатаниној жељи да разори хришћанску љубав и јединство (Јов. 13:35). Да бисмо победили у борби против њега, морамо се чувати свих облика претераног поноса (Посл. 16:18).

10, 11. (а) Зашто би се лако могло десити да заволимо свет? (б) Шта је Димас учинио због тога што је заволео свет?

¹⁰ Сатана је „владар овог света“ и има контролу над њим (Јов. 12:31; 1. Јов. 5:19). Због тога су многе ствари које се данас популаризују у супротности с библијским мерилима. Наравно, није све што свет нуди зло. Међутим, можемо бити уверени да ће Сатана користити свет да би утицао на наше жеље и покушао да нас наведе да починимо грех или пак да заволимо свет и занемаримо служење Јехови. (Прочитати 1. Јованову 2:15, 16.)

¹¹ По свему судећи, неке хришћане из првог века привлачио је свет. На пример, Павле је написао: „Димас [ме је] оставио зато што је заволео садашњи свет“ (2. Тим. 4:10). У Библији не пише шта је то Димас заволео у свету, што га је навело да остави Павла. Можда је у његовом срцу љубав према материјалним стварима потиснула љубав према хришћанској служби. Ако је то био случај, Димас је изгубио прилику да искуси предивне благослове које доноси служење Јехови. Зарад чега? Да ли је свет могао да му понуди ишта што би надмашило благослове које би му Јехова дао као Павловом сараднику? (Посл. 10:22).

12. Како бисмо могли постати жртве ’заводљивог богатства‘?

¹² Нешто слично би се могло десити и нама. Сасвим је разумљиво да желимо да себе и своју породицу збринемо у материјалном погледу (1. Тим. 5:8). Такође, знамо да Јехова жели да се радујемо животу, јер је Адаму и Еви подарио предиван дом (Пост. 2:9). Али Сатана  може покушати да нас путем ’заводљивог богатства‘ одведе на странпутицу (Мат. 13:22). Многи мисле да ће их новац усрећити или да је оно што поседују мерило успеха у животу. Али то је заблуда због које можемо изгубити оно најдрагоценије — пријатељство с Јеховом. Исус је упозорио своје следбенике: „Нико не може робовати двојици господара, јер или ће једног мрзети, а другог волети, или ће једном бити привржен, а другога презирати. Не можете робовати Богу и богатству“ (Мат. 6:24). Ако робујемо богатству, престали смо да служимо Јехови — а то је управо оно што Сатана жели. Немојмо никад дозволити да нам новац или ствари које се њиме могу купити постану важније од пријатељства с Јеховом. Да бисмо победили у борби против Сатане, морамо имати уравнотежено гледиште о материјалним стварима. (Прочитати 1. Тимотеју 6:6-10.)

13. Како се у овом свету промовише погрешно гледиште о браку?

¹³ Још једна Сатанина замка је полни неморал. Данас многи људи сматрају да је верност брачном другу — па чак и сам брак — нешто што је застарело и ограничава слободу. На пример, једна позната глумица је рекла: „Ни мушкарци ни жене не могу да буду само с једним партнером. Не познајем никога ко је веран свом супружнику или то жели да буде.“ Један глумац је рекао: „Нисам сигуран да ли је у нашој природи да будемо с једном особом до краја живота.“ Мора да је Сатана презадовољан кад популарне личности омаловажавају брак, који је Божји дар. Ђаво не подржава брачно уређење нити жели да бракови буду срећни. Према томе, да бисмо му се одупрли, морамо усвојити Божје гледиште о браку.

14, 15. Како се можемо одупрети полном неморалу?

¹⁴ Без обзира на то да ли смо у браку или не, морамо се снажно опирати свим видовима полног неморала. Та борба није нимало лака. На пример, ако си млада особа, можда слушаш хвалисање школских другова који причају с ким су све спавали. Или чујеш њихове разговоре о еротским сликама и порукама које размењују преко мобилних уређаја. Та појава, звана секстинг, равна је ширењу дечје порнографије. Библија каже: „Ко чини блуд, греши свом телу“ (1. Кор. 6:18). Полно преносиве болести проузрокују велику патњу и могу водити до смрти. Резултати једне анкете показали су да већина младих који нису у браку, а имали су полне односе, жали због тога што су изгубили невиност. У том погледу, стварност је сасвим другачија од онога што се приказује у филмовима и медијима, који желе да нас увере да без последица можемо кршити Божје законе. Људи који су поверовали у то постали су жртве „заводљивости греха“ (Јевр. 3:13).

¹⁵ Шта треба да урадиш ако си у искушењу да починиш неморал? Признај себи да имаш слабост (Римљ. 7:22, 23). Моли се Богу за снагу (Фил. 4:6, 7, 13). Избегавај ситуације које би могле водити до неморала (Посл. 22:3). Кад се искушење појави, брзо реагуј и одупри му се (Пост. 39:12).

16. Како је Исус реаговао кад је Сатана покушао да га искуша и шта учимо из тога?

¹⁶ Исус нам је пружио изванредан пример. Њега нису заварала Сатанина обећања. Ни на тренутак није  размишљао о њима већ је одмах рекао Сатани: „Писано је.“ (Прочитати Матеја 4:4-10.) Исус је познавао Божју Реч и зато је истог часа могао да реагује и цитира одговарајуће стихове. Да бисмо победили у борби против Сатане, не смемо се препустити мислима о полном неморалу (1. Кор. 6:9, 10).

17, 18. (а) Које још замке Сатана користи и зашто нас то не чуди? (б) Шта предстоји Сатани и како ти то сазнање помаже да истрајеш?

¹⁷ Понос, материјализам и полни неморал су само три од многих замки које Сатана користи. Поред тога, неким хришћанима се противе чланови породице, исмевају их школски другови или им власт забрањује да проповедају. Не чуди нас што је тако, јер је Исус упозорио своје следбенике: „Сви ће вас мрзети због мог имена. Али ко истраје до краја, тај ће бити спасен“ (Мат. 10:22).

¹⁸ Како можемо победити у борби против Сатане? Исус је рекао: „Својом истрајношћу добићете своје душе“ (Лука 21:19). Не постоји ништа чиме би нам иједан човек могао трајно наудити. Нико нам не може одузети драгоцено пријатељство с Богом уколико му ми то не дозволимо (Римљ. 8:38, 39). Чак ни смрт верних хришћана не значи победу за Сатану, јер ће их Јехова ускрснути (Јов. 5:28, 29). С друге стране, Сатана нема будућност. Након уништења овог злог света, биће бачен у бездан на хиљаду година (Откр. 20:1-3). На крају Исусове хиљадугодишње владавине, Сатана ће накратко бити „пуштен из своје тамнице“ и последњи пут ће покушати да заведе савршене људе. После тога ће бити уништен (Откр. 20:7-10). Њега чека сигурна пропаст, а пред тобом је прелепа будућност! Одупри му се, буди чврст у вери. Ти можеш победити у борби против Сатане!