КАД се Анита * крстила као Јеховин сведок, њен муж је почео да се жестоко противи њеној вери. „Није ми допуштао да идем на састанке и нисам смела ни да споменем Божје име“, каже Анита. „Кад би чуо име Јехова, истог тренутка би побеснео.“

Још један озбиљан изазов за Аниту било је поучавање њене деце о Јехови. „У сопственој кући ми је било забрањено да испољавам своју веру. Нисам смела да отворено проучавам с децом нити да их водим на састанке.“

Анитино искуство показује да противљење чланова породице може бити прави испит оданости Богу. Исто се може рећи за хроничне здравствене проблеме, смрт детета или супружника или искључење блиског члана породице из скупштине. Шта може помоћи хришћанину да упркос тешкоћама остане веран Јехови?

Како би ти поступио у таквим околностима? Апостол Павле је рекао: ’Потребна вам је истрајност‘ (Јевр. 10:36). Шта ће ти помоћи да истрајеш?

Један од најважнијих начина на који добијамо снагу да истрајемо је да се с поуздањем молимо Богу. Осмотри Анин пример. Њен муж, с којим је била у браку 30 година, једног понедељка поподне није се вратио кући с посла. Изненада је умро у 52. години.

Како се Ана изборила с том трагедијом? Од помоћи је било то што је поново почела да ради, јер је њен посао захтевао велику концентрацију. Али бол је још био ту. Она каже: „Излила сам срце Јехови и преклињала га да ми помогне да се суочим с болним губитком.“ Да ли је Јехова услишио њене молитве? Она је уверена да јесте, што се види из њених речи: „Мир који само Бог може дати ублажио је бол у срцу и донео ми спокој. Нимало не сумњам да ће Јехова ускрснути мог мужа“ (Фил. 4:6, 7).

„Онај који слуша молитве“ обећао је да ће својим слугама дати све што им је потребно да би му остали верни (Пс. 65:2). Та чињеница јача нашу веру. Да ли и теби то улива поуздање да можеш истрајати?

Јехова је и раније помагао свом народу путем хришћанске скупштине. На пример, у време када су се хришћани у Солуну суочавали са жестоким прогонством, Павле их је подстакао да надаље ’теше и изграђују једни друге‘, као што су већ радили (1. Сол. 2:14; 5:11). Солуњани су из љубави бринули једни о другима, што их је зближило и помогло им да преброде тај испит вере. Њихова истрајност служи као изврстан пример за нас данас и открива шта је још потребно да бисмо истрајали.

Блиска пријатељства с другим члановима скупштине помоћи ће нам да се „међусобно изграђујемо“ (Римљ. 14:19). То је нарочито важно кад се суочавамо с тешкоћама. Сам Павле је искусио многе недаће, али Јехова му је давао снагу да истраје. Више пута га је охрабрио преко суверника̂. Примера ради, кад је Павле послао поздраве скупштини у Колосима, за неке од својих пријатеља је рекао: „Они су ми помагали и јачали ме“ (Кол. 4:10, 11). Волели су Павла и то их је подстицало да га јачају и теше кад му је било тешко. Највероватније си и ти на сличан начин добио охрабрење и подршку од других из своје скупштине.

Бог се побринуо да у скупштини имамо на располагању још један извор подршке — старешине. Ови духовно зрели мушкарци могу бити „као заклон од ветра и уточиште од олује, као потоци воде у безводној земљи, као сенка велике стене у сасушеној земљи“ (Ис. 32:2). Утешно је знати да су та браћа увек спремна да нам помогну! Да ли си се обратио старешинама када ти је било тешко? Уз њихову подршку и охрабрење, имаћеш снаге да истрајеш.

Наравно, старешине не могу чинити чуда. Они су несавршени људи попут нас (Дела 14:15). Ипак, њихове молитве нас могу подићи ако смо клонули духом (Јак. 5:14, 15). Један брат из Италије годинама пати од мишићне дистрофије. Он је рекао: „Браћа су ме често посећивала и могао сам да осетим њихову љубав и бригу. То ми је дало снагу да истрајем.“ Да ли се са слободом обраћаш за помоћ старешинама, у чијој се бризи огледа Јеховина љубав према теби?

Још неке ствари нам помажу да истрајемо. Међу њима су и здраве духовне навике. Осмотри Џонов пример. Он је имао 39 година када је установљено да болује од ретког облика рака. Он каже: „Сматрао сам да је то неправда јер сам још био млад.“ Тада је његов син имао свега три године. „Моја жена је морала да брине о нашем детету и о мени, као и да буде уз мене сваки пут кад сам ишао код лекара“, каже Џон. Због хемотерапије, све више је губио снагу и често је осећао мучнину. Али то није било све. Његов отац се смртно разболео и била му је потребна нега.

Како су Џон и његова породица изашли на крај с таквом ситуацијом? „Упркос мојој исцрпљености, трудио сам се да редовно учествујемо у духовним активностима“, каже Џон. „Нисмо пропуштали састанке, сваке седмице смо ишли у службу и редовно смо проучавали као породица, чак и кад је било тешко.“ Он је био свестан тога да сваки изазов можемо савладати ако смо духовно јаки. Све који се суочавају с тешком кушњом могу охрабрити његове речи: „Након што дођеш себи од шока, негативне мисли одлазе и све више осећаш колико те Јехова воли и јача. Из личног искуства знам да ти Јехова може улити снагу.“

Без обзира на тешке околности или проблеме, како садашње тако и будуће, будимо уверени да можемо истрајати уз Божју подршку. С поуздањем се молимо Јехови, будимо блиски са суверницима, тражимо помоћ старешина и чувајмо своју духовност. Чинећи то, показаћемо да смо примили к срцу Павлове речи: ’Потребна вам је истрајност.‘