ВЕЋИНИ људи је познато да је Исус имао 12 апостола. Али ретко ко зна да су међу његовим ученицима биле и жене, које су га верно следиле. Једна од њих била је Јована (Мат. 27:55; Лука 8:3).

Каквог је удела Јована имала у Исусовој служби и шта учимо из њеног примера?

Јована је била „жена Иродовог надзорника Хузе“. Хуза је вероватно надгледао послове у домаћинству Ирода Антипе. Јована је била једна од неколико жена које је Исус излечио од њихових болести. Заједно са осталим женама, путовала је са Исусом и његовим апостолима (Лука 8:1-3).

Према учењима јеврејских рабина, није било прихватљиво да жене буду у друштву мушкараца који нису њихови рођаци, а камоли да путују с њима. Штавише, Јудејци су врло мало разговарали са женама. Међутим, Исус се није обазирао на такве обичаје и допустио је да се Јована и друге побожне жене придруже њему и његовим ученицима.

Јована је сарађивала са Исусом и апостолима чак и по цену тога да буде изложена осуди од стране религиозних вођа, чланова породице и пријатеља. Такође је морала да прави промене у свом животу. Заправо, сви који су желели да га следе морали су бити спремни на то. Исус се о њима овако изразио: „Моја мајка и моја браћа јесу ови који слушају реч Божју и врше је“ (Лука 8:19-21; 18:28-30). Сигурно је и за тебе веома охрабрујуће када знаш да Исус осећа такву приврженост према онима који се жртвују да би га следили.

Јована и многе друге жене служиле су Исусу и апостолима „својом имовином“ (Лука 8:3). „Лука не каже својим читаоцима да су те жене кувале оброке, прале судове и крпиле одећу“, забележио је један писац. „Можда и јесу [...] али Лука о томе не говори.“ По свему судећи, оне су користиле свој новац, материјална добра или имање како би пружиле подршку својим пријатељима.

Током својих проповедничких путовања, ни Исус ни апостоли нису имали неки посао којим би се издржавали. Због тога можда нису имали средства да купе храну и остале потрепштине за групу од вероватно 20 људи. Премда су понекад уживали у гостопримству других, чињеница да су Исус и апостоли носили „кутију за новац“ наводи  нас на закључак да се они нису стално ослањали на туђе гостопримство (Јов. 12:6; 13:28, 29). Јована и друге жене су вероватно давале прилоге како би покриле њихове трошкове.

Неки тврде да Јеврејке нису поседовале новац или имање. Па ипак, записи из тог доба показују да је код Јевреја жена могла да стекне имовину на више начина: (1) као наследство од свог преминулог оца, ако није имао синове, (2) као имовину коју је добила на поклон, (3) као новац који јој према брачном уговору припада у случају развода, (4) као приход од имања њеног преминулог мужа или (5) као своју личну зараду.

Без сумње, Исусови следбеници су прилагали оно што су могли. Међу њима су вероватно биле и имућне жене. Пошто је Јована била супруга човека који је надгледао послове у Иродовом дому, неки на основу тога закључују да је била богата. Можда је Исус од некога попут ње добио скупоцену доњу хаљину, која је била без шавова (Јов. 19:23, 24). Један писац истиче да је то био предмет који „жена једног рибара није могла приуштити“.

Свето писмо нам не каже конкретно да је Јована прилагала своја материјална средства. Али знамо да је сигурно чинила све што је могла, чиме нам је оставила пример вредан опонашања. Од нас зависи да ли ћемо и на који начин подупирати дело проповедања. Јехови је важно да радосног срца чинимо све што можемо (Мат. 6:33; Мар. 14:8; 2. Кор. 9:7).

По свему судећи, Јована је била сведок Исусовог погубљења, заједно са осталим женама „које су га пратиле и служиле му кад је био у Галилеји“. Такође, „биле су тамо и многе друге жене које су с њим дошле у Јерусалим“ (Мар. 15:41). Када су Исусово тело скинули са стуба, „жене које су дошле с њим из Галилеје пратиле су то и виделе гроб и како је положено његово тело. Затим су се вратиле да припреме мирисна уља и друге мирисе“. Лука је записао да су се те жене, наиме „Марија Магдалена, Јована и Марија, Јаковљева мајка“, вратиле на гроб после сабата. Тамо су виделе анђеле који су им рекли да је Исус ускрснуо (Лука 23:55 – 24:10).

Сасвим је могуће да је Јована била међу ученицима који су се са Исусовом мајком и његовом браћом окупили у Јерусалиму, на Педесетницу 33. н. е. (Дела 1:12-14). Због њене повезаности са двором, можда је управо од Јоване Лука из прве руке сазнао појединости о Ироду Антипи. Вреди запазити да је Лука једини писац јеванђеља који њу спомиње по имену (Лука 8:3; 9:7-9; 23:8-12; 24:10).

Запис о Јовани пружа нам поуке које завређују нашу пажњу. Она је подупирала Исуса најбоље што је могла. Сигурно ју је радовало што је њена имовина била од користи њему, апостолима и другим ученицима, како би могли да путују и проповедају. Јована је служила Исусу и то је чинила верно, чак и у невољама. Добро је да се данашње хришћанке угледају на њу.