1, 2. Зашто је Исус волео Марту и из чега се види да је и она имала мане?

КАКВУ особу замишљаш кад читаш о Марти, сестри Исусовог пријатеља Лазара? У Библији пише да је Исус волео „Марту [и] њену сестру“. Марта је једина жена која се помиње по имену међу особама које је Исус волео. Он је гајио чисту, несебичну љубав према женама које су биле међу његовим пријатељима, као што је волео и поштовао своју мајку Марију (Јов. 11:5; 19:25-27). Због чега је Исус волео Марту?

² Исус је волео Марту јер је била гостољубива и вредна и изнад свега јер је била духовно зрела особа. Она је свим срцем веровала у његова учења. Ништа није могло пољуљати њену веру у то да је он обећани Месија (Јов. 11:21-27). Али попут свих нас, ни она није била савршена. Једном приликом, кад је Исус био гост у њеном дому, Марта је узела себи за право да од њега тражи да исправи нешто што је сматрала погрешним. Рекла му је: „Господе, зар не мариш што ме је сестра оставила саму да послужујем? Реци јој да ми помогне.“  (Прочитати Луку 10:38-42.) Шта можемо научити из овог догађаја?

3, 4. У ком смислу је Марија „изабрала бољи део“ и који савет је Марта сигурно прихватила? (Видети слику на почетку чланка.)

³ Исус је захвалан Марти и Марији што су га позвале у свој дом и жели да им пренесе драгоцене поуке. Марија користи прилику да учи од Великог Учитеља и зато је „села код Господових ногу и слушала његове речи“. И Марта је могла да учини исто. Нема сумње да би је Исус похвалио за то.

⁴ Међутим, Марта се заокупила припремањем посебног оброка и другим пословима како би Исусов боравак учинила што пријатнијим. Али сав тај посао јој ствара додатну бригу и она почиње да се љути на Марију. Исус је запазио да Марта покушава да уради превише и зато јој благо каже: „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш око много тога, а мало тога је потребно или само једно.“ Тим речима указује да би само једно једноставно јело било довољно. Затим упућује похвалу Марији за то што га пажљиво слуша: „Марија је изабрала бољи део, који јој се неће одузети.“ Марија ће вероватно брзо заборавити шта је било на столу тог посебног дана, али никад неће заборавити Исусове поуке и његову похвалу за то што га је слушала с пуном пажњом. Више од 60 година после тога, апостол Јован је написао: „Исус је волео Марту [и] њену сестру“ (Јов. 11:5). Из ових надахнутих речи се види да је Марта сигурно прихватила Исусов савет и да се до краја живота трудила да верно служи Јехови.

5. Како се живот променио у односу на библијска времена и које се питање јавља?

⁵ Када се ради о стварима које нас ометају у служби Богу, каква је ситуација данас у поређењу с библијским временима? „Човечанство никад у историји није имало овако ефикасна средства комуникације, брзе штампарске пресе, богато илустроване часописе, радио, филмове, телевизију [...] Свакодневно се појављује нешто што нам заокупља пажњу“, рекао је у свом предавању пре више од 60 година један професор у Сједињеним Државама. Такође је указано да све те иновације заправо одвраћају људе од ствари које су заиста важне. У Стражарској кули од 15. септембра 1958. (енгл.), писало је: „Што ближи буде крај овог света, биће више ствари које нам одвраћају пажњу.“ Заиста је тако. С обзиром на то, намеће се питање: Како да избегнемо ствари које нам непотребно заокупљају пажњу и попут Марије будемо усредсређени на служење Јехови?

6. Како је Јеховин народ користио технолошке изуме у прошлости и данас?

⁶ Јеховин народ је одувек користио технолошке изуме са циљем да добра вест стигне до што већег броја људи. Један пример је „Фото-драма стварања“, која се састојала од филмова и дијапозитива у боји, синхронизованих са звуком. Пре Првог светског рата и током њега, милиони људи широм света били су утешени гледајући ту драму, која се завршавала приказом мира током Хиљадугодишње владавине Исуса Христа. Касније је још већи број људи имао прилику да чује добру вест путем радија. Данас су компјутерска технологија  и интернет изванредна средства за преношење добре вести, која захваљујући њима може да стигне до свих делова света, па и до људи на далеким острвима.

7. (а) Зашто је опасно превише користити оно што свет нуди? (б) На шта посебно треба да пазимо? (Видети фусноту.)

⁷ Као што Библија упозорава, било би опасно ако бисмо превише користили оно што свет нуди. (Прочитати 1. Коринћанима 7:29-31.) Могло би се лако десити да трошимо превише времена на активности које саме по себи нису погрешне, као што су хобији, читање књига, гледање телевизије, посећивање занимљивих места, разгледање излога и упознавање с најновијим електронским уређајима. Друштвене мреже, дописивање, прослеђивање мејлова и стално проверавање најновијих вести и спортских резултата такође нам могу одузети време и чак постати опсесија * (Проп. 3:1, 6). Ако не ограничимо време које трошимо на неважне ствари, могло би се десити да занемаримо оно што је важније од свега — служење Јехови. (Прочитати Ефешанима 5:15-17.)

8. Зашто је важно да не волимо „оно што је у свету“?

⁸ Сатана је осмислио овај свет тако да нас привлачи и одвраћа нам пажњу од важнијих ствари. То је чинио у првом веку, а данас још више (2. Тим. 4:10). Зато је важно да послушамо савет: „Немојте волети [...] оно што је у свету.“ Уколико се будемо свесрдно трудили да живимо у складу са овим саветом, свет нас неће одвратити од служења Богу. Наша љубав „према Оцу“ све више ће јачати, биће нам лакше да вршимо његову вољу и заувек ћемо остати у његовом окриљу (1. Јов. 2:15-17).

9. Шта је Исус рекао о нашем фигуративном оку и како нам је пружио пример?

⁹ Савет који је Исус дао Марти био је у савршеном складу с његовим учењима и начином живота. Својим ученицима је говорио да пазе на то да њихово фигуративно око буде „усредсређено само на једно“ — на вршење Божје воље. (Прочитати Матеја 6:22, 33.) Исус  се није оптерећивао материјалним стварима и није поседовао кућу и земљу (Лука 9:58; 19:33-35).

10. Како је Исус на почетку своје службе показао шта му је најважније?

¹⁰ Док је Исус био на земљи, било је много тога што га је могло ометати у служби, али он то није допустио. На почетку његове службе, након што је поучавао народ и учинио чуда у Капернауму, људи су га молили да остане у њиховом граду. Како је Исус реаговао на ту молбу, која би многима импоновала? Рекао им је: „И другим градовима морам објавити добру вест о Божјем краљевству, јер сам ради тога послат“ (Лука 4:42-44). У складу с тим, Исус је уздуж и попреко прешао Палестину проповедајући и поучавајући. Истина је да је био савршен, али и он је имао нормалне људске потребе и понекад је био веома уморан јер се није штедео у служби Богу (Лука 8:23; Јов. 4:6).

11. Шта је Исус рекао човеку који је имао породични спор и на шта је упозорио друге?

¹¹ Касније, док је Исус једном приликом поучавао своје ученике како да поступе кад наиђу на противљење, један човек га је прекинуо рекавши: „Учитељу, реци мом брату да подели са мном наследство.“ Али Исус није хтео да се умеша у тај породични спор, па је одговорио: „Човече, ко је мене поставио да судим или делим међу вама?“ Затим је наставио с поучавањем, упозоривши своје слушаоце да пазе да их материјалне ствари не одврате од служења Богу (Лука 12:13-15).

12, 13. (а) Због чега су неки грчки прозелити желели да упознају Исуса? (б) Како је Исус спречио да му мање важне ствари одузму време у пресудним тренуцима?

¹² Током последње седмице свог живота на земљи, Исус је био под огромним притиском (Мат. 26:38; Јов. 12:27). Чекало га је још много посла, а предстојали су му и понижавајуће суђење и окрутна смрт. Осмотримо шта се десило у недељу, 9. нисана 33. н. е. Као што је проречено, Исус је ушао у Јерусалим на магарету, а мноштво народа га је поздрављало као онога „који долази као Краљ у Јеховино име“ (Лука 19:38). Сутрадан је отишао у храм и одважно избацио напоље похлепне трговце који су користили Божји дом да стичу добитак на штету својих сународника (Лука 19:45, 46).

¹³ Међу мноштвом народа у Јерусалиму било је неких грчких прозелита, на које је оно што је Исус учинио оставило снажан утисак. Зато су замолили апостола Филипа да их упозна са Исусом. Међутим, Исус није могао да задовољи њихову знатижељу јер су пред њим стајале много важније ствари. Очигледно је да му није био циљ да прикупи што више присталица како би избегао жртвену смрт од руку Божјих непријатеља. Указао је Андрији и Филипу на своју смрт, а затим додао: „Ко воли свој живот, уништава га, а ко мрзи свој живот у овом свету, сачуваће га за вечни живот.“ Све који желе да га следе подстакао је да буду самопожртвовани и обећао: „Ако ми неко буде служио, Отац ће му исказати част.“ Нема сумње да је Филип пренео те охрабрујуће речи онима који су желели да упознају Исуса (Јов. 12:20-26).

14. Из чега се види да је Исус био уравнотежена особа?

¹⁴ Исус није дозволио да га ишта одврати од главног циља — проповедања добре вести. Али то не значи да је био окупиран само својим одговорностима. Прихватио је бар један позив на свадбу и чак је допринео да то буде радосна прилика тако што је чудом претворио воду у  вино (Јов. 2:2, 6-10). Такође је ишао на оброке код блиских пријатеља и других који су га звали у госте (Лука 5:29; Јов. 12:2). Што је најважније, Исус је често издвајао време за молитву, дубоко размишљање у мирним тренуцима и потребан одмор (Мат. 14:23; Мар. 1:35; 6:31, 32).

15. Који је савет Павле дао хришћанима и какав нам је пример пружио?

¹⁵ Након што је животни пут преданог хришћанина упоредио с трком на дуге стазе, апостол Павле је написао: „Скинимо и ми сваки терет.“ (Прочитати Јеврејима 12:1.) Из Павловог начина живота се види да је управо тако поступао. Он је могао постати богат и угледан верски вођа у јудаизму, али се одрекао тога зарад службе Богу, која му је била важнија од свега. Путовао је и проповедао широм Сирије, Мале Азије, Македоније и Јудеје. „Заборављам оно што је иза мене и трудим се да досегнем оно што је испред мене, трчим ка циљу, ка награди“, писао је Павле указујући на своју наду у вечни живот на небу (Фил. 1:10; 3:8, 13, 14). Пошто није био у браку, могао је да „непрестано и несметано“ служи Господу (1. Кор. 7:32-35).

16, 17. Како се можемо угледати на Павла, без обзира на то да ли смо у браку или не? Испричај искуство у прилог томе.

¹⁶ Попут Павла, и данас неке Божје слуге не ступају у брак како би се потпуно посветили служењу Јехови (Мат. 19:11, 12). Они који су у браку обично имају више породичних одговорности. Али без обзира на то да ли смо у браку или не, можемо скинути „сваки терет“ да бисмо неометано служили Богу. То од нас може изискивати да смањимо активности које нам краду време и поставимо циљ да више времена проводимо у служби.

¹⁷ Осмотримо пример Марка и Клер, који су одрасли у Велсу. Обоје су почели да служе као пионири кад су завршили школу и наставили су с том службом и након венчања. „Имали смо велику кућу и посао са скраћеним радним временом, али смо одлучили да још више поједноставимо живот. Продали смо кућу и дали отказ како бисмо могли да учествујемо у међународном програму за градњу“, прича Марк. У последњих 20 година, помагали су приликом изградње Дворана Краљевства у многим афричким земљама. Једном су остали са само 15 долара у џепу, али Јехова се побринуо да имају оно што им је неопходно. Клер каже: „Дивно је што сваки дан можемо посветити служењу Јехови. Стекли смо бројне пријатеље и ништа нам не недостаје. Оно чега смо се одрекли није ништа у поређењу са срећом коју нам доноси пуновремена служба Јехови.“ Многи који су посветили живот пуновременој служби имају слична искуства. *

18. О чему треба да размислимо?

¹⁸ Шта запажаш кад размислиш о себи? Шта можеш предузети ако си приметио да не служиш Јехови са истим жаром као раније јер те ометају неке мање важне ствари? Можда би тај проблем могао решити тако што ћеш се потрудити да темељније читаш и проучаваш Библију. Како то можеш учинити? То ће бити размотрено у следећем чланку.