АКО се пре више од двеста година није могло веровати свему што пише у новинама, то још више важи за оно што се може видети на интернету у овом 21. веку. Услед напретка савремене технологије преплављени смо информацијама — тачним и нетачним, корисним и бескорисним, безазленим и опасним. Морамо мудро бирати чему ћемо посветити пажњу. Нарочито би они који одскора користе интернет могли мислити да је нека прича или вест — ма колико чудна и сензационална била — истинита само зато што је на интернету или зато што су је добили од пријатеља. Библија с правом каже: „Лаковеран верује свакој речи, а паметан пази на кораке своје“ (Посл. 14:15).

У складу с овим саветом, како можемо прозрети да је нешто што смо нашли на интернету нетачна вест, измишљена прича или превара? Питај се: ’Да ли је ова информација са званичног, поузданог сајта или пак из непровереног извора као што је блог? Да ли је на интернету већ разоткривена као превара?‘ * Притом се води исправним расуђивањем (Посл. 1:3). Ако нешто делује немогуће, вероватно није истина. Осим тога, ако приказује неког у лошем светлу, размисли коме би ишло у прилог да се таква вест прошири и да ли иза ње стоје прикривени мотиви.

Неки људи, често да би били у центру пажње, пошто-пото желе да први прошире вести, па их прослеђују свим својим контактима, а да нису проверили да ли су тачне нити размислили о последицама (2. Сам. 13:28-33). Међутим, ако смо мудри, размислићемо да ли би то могло некоме нанети штету, можда нарушити углед неке особе или организације.

 Онај ко прослеђује вести можда не проверава да ли су тачне јер то захтева време и труд. То радије препушта онима којима шаље вест. Али и њихово време је драгоцено (Еф. 5:15, 16). Зато, ако ниси сигуран да је нешто истина, суздржи се од слања тог мејла.

Питај се: ’Да ли имам навику да без размишљања прослеђујем мејлове? Да ли сам икада морао да се извињавам људима јер сам им проследио информацију за коју се испоставило да је полуистина или чиста лаж? Да ли ме је неко замолио да престанем да му прослеђујем мејлове?‘ Имај на уму да они који су на твојој контакт листи имају приступ интернету и могу наћи оно што их занима и без твоје помоћи. Можда не воле да их ико затрпава смешним причама, видео-клиповима и сликама. Није мудро ни прослеђивати снимке библијских говора или белешке направљене на основу тих снимака. * Твојим суверницима ће много више значити да сами проучавају, проверавају стихове у Библији и проналазе одговоре на питања која ће се разматрати у скупштини него да им ти шаљеш све то.

Шта ако на интернету наиђеш на неке клевете о Јеховиној организацији? Немој то нипошто читати ни гледати. Неки одмах показују другима такав материјал да би чули њихово мишљење, али то само иде у прилог онима који шире злобне лажи. Ако нас узнемири нешто што смо видели на интернету, треба да молимо Јехову за мудрост и да поразговарамо са зрелом браћом (Јак. 1:5, 6; Јуд. 22, 23). Исус, који је био мета лажних оптужби, упозорио је своје следбенике да ће доживљавати сличне ствари, наиме да ће их људи прогонити и лажући им приписивати свакаква зла (Мат. 5:11; 11:19; Јов. 10:19-21). Морамо користити „способност просуђивања“ и „разборитост“ да бисмо прозрели „човека који говори изопачене ствари“ и оне „који су застранили на путевима својим“ (Посл. 2:10-16).

Будимо опрезни и када је реч о новостима о нашој браћи или искуствима из службе која нису из прве руке. Иако је нека вест тачна, не значи да је треба преносити. Некада није ни добро ни лепо препричавати нешто чак и ако је истина (Мат. 7:12). Оговарање није знак љубави нити доноси ишта добро (2. Сол. 3:11; 1. Тим. 5:13). Неке информације су поверљиве и треба да поштујемо право других да их обзнане кад то желе, на начин који њима одговара. Откривање информација пре времена може нанети много штете.

Данас се невероватном брзином шире вести — тачне и нетачне, корисне и бескорисне, безазлене и опасне. Ко год да пошаље мејл или поруку мора имати на уму да, било да је то намеравао или не, оно што је послао може за трен ока обићи свет. Одолимо жељи да проследимо информације брзо и без размишљања. Када читамо сензационалне вести, сетимо се да љубав није претерано сумњичава али није ни лаковерна и наивна. Поврх свега, љубав не верује клеветама о Јеховиној организацији нити лажима о нашој браћи које шире људи који робују оцу лажи, Сатани Ђаволу (Јов. 8:44; 1. Кор. 13:7). Способност просуђивања и разборитост помоћи ће нам да будемо мудри и зрело поступамо када се ради о информацијама којима смо свакодневно изложени. То је у складу с речима из Библије: „Лаковерни наслеђују лудост, а главу оштроумних краси знање“ (Посл. 14:18).