ЈЕХОВА је великодушан Бог (Јак. 1:17). Од тајанственог звезданог пространства до зеленог земљиног прекривача, све што је Јехова створио непобитно сведочи о његовој великодушности (Пс. 65:12, 13; 147:7, 8; 148:3, 4).

Дубока захвалност према Створитељу инспирисала је псалмисту да напише песму којом је величао Јеховина дела. Док читаш 104. псалам, вероватно делиш његова осећања. Он је рекао: „Певаћу Јехови целог свог живота, песмом ћу хвалити Бога свога докле год ме буде“ (Пс. 104:33). Несумњиво је то и твоја жеља.

Јехова жели да будемо великодушни попут њега. Он нам пружа чврсте разлоге за то. Надахнуо је апостола Павла да напише: „Онима који су у садашњем свету богати заповедај да не буду уображени и да се не уздају у несигурно богатство, него у Бога, који нам богато даје све да у томе уживамо. Заповедај им да чине добро, да се богате добрим делима, да буду дарежљиви, спремни да с другима деле оно што имају. Тиме ће скупљати оно благо које је добар темељ за будућност, како би освојили прави живот“ (1. Тим. 6:17-19).

У свом другом писму скупштини у Коринту, Павле је истакао који је исправан став према давању. Написао је: „Нека свако учини како је одлучио у срцу, не нерадо или на силу, јер Бог воли онога ко радосно даје“ (2. Кор. 9:7). Надаље је говорио о томе ко има користи од великодушног давања. С једне стране, то су они којима се помаже, јер њихове потребе бивају подмирене, а с друге стране они који пружају помоћ, јер добијају богате благослове у духовном погледу (2. Кор. 9:11-14).

Павле је затим указао на најснажнији доказ Божје великодушности, рекавши: „Хвала Богу на његовом неописивом дару“ (2. Кор. 9:15). Тај дар обухвата све што Јехова у својој доброти чини за свој народ преко Исуса Христа. То је толико драгоцено да се речима не може описати!

Како можемо показати да захвални за све што су Јехова и његов Син учинили за нас, као и за оно што ће тек учинити? Један од начина је да великодушно користимо своје време, снагу и средства у служби за Јехову, колико год нам то околности дозвољавају (1. Лет. 22:14; 29:3-5; Лука 21:1-4).