Пређи на садржај

Пређи на садржај

Користи дар говора за добро свих

Користи дар говора за добро свих

„Нека ти речи уста мојих и размишљања срца мога буду угодни, Јехова“ (ПС. 19:14)

ПЕСМЕ: 82, 77

1, 2. Зашто је језик с правом упоређен с ватром?

ПОЧЕТКОМ октобра 1871, у североисточном Висконсину је избио најсмртоноснији пожар у историји САД. Проширио се великом брзином и оставио пустош тамо где су биле простране шуме. Ватрена стихија је однела више од 1 200 живота и уништила око две милијарде стабала. Претпоставља се да је овај страховити пожар изазвало само неколико варница од возова који су пролазили. То нас подсећа на стих из Јаковљеве 3:5: „Гле, и мало ватре запали велику шуму!“ Шта је Јаков тиме мислио?

2 Шести стих нам открива суштину његових речи: „И језик је ватра.“ Језик овде представља нашу моћ говора. Попут ватре, и наше речи могу направити велику штету. Штавише, Библија каже: „Смрт и живот у власти су језика“ (Посл. 18:21). Наравно, нећемо све време ћутати само да не бисмо рекли нешто погрешно, као што нећемо престати да користимо ватру из страха да ћемо направити пожар. Кључ је у контроли. Ако пажљиво користимо ватру, може нам служити за кување, грејање и као осветљење у ноћи. Ако укротимо свој језик, наше речи ће славити Бога и добро утицати на друге (Пс. 19:14).

3. О чему ће бити речи у овом чланку?

3 Било да користимо говорни или знаковни језик, способност да изразимо своје мисли и осећања диван је дар од Бога. Како да тај дар користимо да градимо, а не да рушимо? (Прочитати Јаковљеву 3:9, 10.) У вези с тим, сада ће бити речи о три важна подручја: када је најбоље време да нешто кажемо, како да одаберемо праве речи, као и прави начин да то кажемо.

КАДА ГОВОРИТИ

4. Које прилике су „време кад се ћути“?

4 Говор је саставни део живота, али то не значи да треба да причамо без престанка. Библија каже да постоји „време кад се ћути“ (Проп. 3:7). Ћутање док други говоре знак је поштовања (Јов 6:24). Када не откривамо поверљиве ствари, показујемо да смо поуздани и разборити (Посл. 20:19). Ако не узвраћамо истом мером када смо испровоцирани, показујемо да смо мудри (Пс. 4:4).

5. Како можемо показати да ценимо дар говора?

5 С друге стране, Библија каже да постоји и „време кад се говори“ (Проп. 3:7). Ако би од пријатеља добио прелеп поклон, сигурно га не би гурнуо у неки ћошак. Показао би да га цениш тако што би га добро користио. Ми показујемо захвалност Јехови за дар говора тиме што га мудро користимо када говоримо о својим осећањима и потребама, храбримо друге и хвалимо Бога (Пс. 51:15). Како да знамо када је право време да нешто кажемо?

6. Како се у Библији приказује да је важно изабрати право време да нешто кажемо?

6 Речи из Пословица 25:11 сликовито приказују колико је важно да изаберемо право време да говоримо: „Као златне јабуке у сребрним посудама, такве су речи изговорене у право време.“ Златне јабуке су саме по себи прелепе. Али ако бисмо их ставили у сребрне посуде, њихова лепота би још више дошла до изражаја. Исто тако, ако пазимо када ћемо нешто рећи, наше речи ће бити боље прихваћене.

7, 8. Како су наша браћа у Јапану поступала по угледу на Исуса?

7 Можда су наше речи управо оно што другима треба, али ако их изговоримо у погрешно време, оне могу промашити циљ. (Прочитати Пословице 15:23.) Примера ради, у марту 2011. земљотрес и цунами погодили су источни део Јапана, бришући с лица земље читаве градове. Више од 15 000 људи је изгубило живот. Премда су и Јеховини сведоци били погођени том катастрофом, користили су сваку прилику да помоћу Библије пруже утеху онима који су изгубили драге особе. Међутим, већина тамошњег становништва има укорењена будистичка веровања и мало или нимало не познаје Библију. Браћа су проценила да то није најбоље време да говоре о ускрсењу. Усредсредили су се на то да пруже емоционалну подршку и да из Библије објасне зашто се тако страшне ствари догађају недужним људима.

8 Исус је знао када је боље да ћути, али и када је прави тренутак да нешто каже (Јов. 18:33-37; 19:8-11). Једном приликом је својим ученицима рекао: „Још имам много тога да вам кажем, али сада то не можете носити“ (Јов. 16:12). Наша браћа у Јапану су поступала по узору на Исуса. Две и по године након цунамија, широм света се нудила Вест Краљевства бр. 38, под називом „Да ли ће се мртви икада вратити у живот?“ Тада су људи с погођеног подручја већ били спремнији да разговарају о нади у ускрсење и многи су радо узели трактат. Наравно, културе и веровања се разликују од места до места и зато треба да добро проценимо када је право време да о нечему говоримо људима у нашем крају.

9. У којим још ситуацијама треба изабрати право време да говоримо?

9 У којим још ситуацијама морамо пазити да ли је право време да говоримо? Примера ради, неко би нас могао увредити иако није имао лошу намеру. Било би мудро да размислимо да ли је то толико озбиљно да морамо о томе поразговарати. Ако проценимо да јесте, не би било добро да то чинимо док смо још узнемирени јер бисмо могли бити груби. (Прочитати Пословице 15:28.) Поред тога, треба да будемо тактични када је реч о сведочењу рођацима. Желели бисмо да упознају Јехову, али морамо бити стрпљиви и разборити. Ако им упутимо праве речи у право време, можда ће отворити срце за истину.

ШТА ГОВОРИТИ

10. (а) Зашто треба да пазимо на свој говор? (б) Шта спада у штетан говор?

10 Речи имају моћ да лече али и да нанесу бол. (Прочитати Пословице 12:18.) У овом Сатанином свету уобичајено је да се језик користи као оружје. Свет забаве многе подстиче да „језик свој као мач оштре“ и да „гађају стрелама својим — речима горким“ (Пс. 64:3). Хришћани то морају избегавати. Једна врста штетног говора је сарказам — заједљиве опаске којима се други омаловажавају или прекоравају. Можда неко сматра да је сарказам само вид хумора, али лако се може десити да он прерасте у говор који вређа и одражава непоштовање. Такав сарказам је окрутан и спада у погрдан говор који је непримерен за хришћане. Хумор чини наш говор забавнијим, али немојмо пасти у замку да покушавамо да будемо духовити и по цену тога да својим саркастичним досеткама некога повредимо или понизимо. Библија нас упозорава: „Никаква ружна реч да не излази из ваших уста, него само она која је добра, да према потреби изграђује друге и да буде на корист онима који је слушају“ (Еф. 4:29, 31).

11. Како су повезани срце и говор?

11 Исус је рекао да „уста говоре оно чега је срце пуно“ (Мат. 12:34). Дакле, бирање правих речи почиње у срцу. Наш говор одражава шта заиста мислимо о другима. Ако нам је срце пуно љубави и саосећања, оно што кажемо биће позитивно и охрабрујуће.

12. Шта нам може помоћи да нађемо праве речи?

12 Бирање правих речи захтева промишљање и разборитост. Иако је био веома мудар, и краљ Соломон је „размишљао и темељно истраживао“ са циљем да „пронађе угодне речи и да напише тачне речи истине“ (Проп. 12:9, 10). Да ли ти је често тешко да нађеш „угодне речи“? Ако јесте, можда би могао да обогатиш свој речник, тако што ћеш, рецимо, обраћати пажњу на изразе и речи у Библији и нашим публикацијама. Када наиђеш на непознату реч, потражи њено значење. Што је још важније, труди се да оним што говориш позитивно утичеш на друге. Што се тиче односа између Јехове и његовог прворођеног Сина, у Библији пише: „Суверени Господ Јехова дао ми је [Исусу] језик поучених, да знам шта да кажем уморноме“ (Ис. 50:4). Ако размислимо пре него што нешто кажемо, биће нам лакше да нађемо праве речи (Јак. 1:19). Питај се: „Да ли су ово праве речи за оно што хоћу да кажем? Како ће оне утицати на друге?“

13. Зашто је важно да се јасно изражавамо?

13 У Израелу су се трубе користиле за сазивање народа, за објаву поласка, као и да огласе позив на бој. У Библији је оглашавањем трубе сликовито приказано колико је важно да се јасно изражавамо. Ако би се труба нејасно огласила, војска не би разумела команду, што би могло имати катастрофалан исход. Слично томе, ако смо нејасни и много околишамо, можемо збунити друге или им пренети погрешну поруку. Наравно, премда желимо да будемо отворени и јасни, морамо пазити на осећања других и бити тактични. (Прочитати 1. Коринћанима 14:8, 9.)

14. Који пример потврђује да се Исус јасно изражавао?

14 Исус је био одличан пример у бирању правих речи. Осмотри његов кратак али снажан говор забележен у Јеванђељу по Матеју, од 5. до 7. поглавља. Исус се није изражавао китњасто ни двосмислено, нити је био груб или оштар. Говорио је јасно и једноставно да би допро до срца људи. На пример, да би помогао људима да се не брину за храну, скренуо им је пажњу на то да се Јехова брине за птице. А онда је, поредећи их са птицама, рекао: „Зар ви нисте вреднији од њих?“ (Мат. 6:26). Каква дивна поука изражена једноставним и јасним речима које допиру до срца! Погледајмо сада чиме још треба да се одликује наш говор.

КАКО ГОВОРИТИ

15. Зашто наше речи треба да буду благе и обзирне?

15 Како нешто кажемо исто је толико важно као и шта кажемо. Када је Исус говорио у синагоги у Назарету, људи су се дивили „привлачним речима које су излазиле из његових уста“ (Лука 4:22). Баш као што једна позната изрека каже: „Лепа реч и гвоздена врата отвара.“ Пријатне речи које одишу добротом не умањују снагу наше поруке већ придобијају слушаоце (Посл. 25:15). Поштовање према другима и обзир према њиховим осећањима мотивисаће нас да пазимо на своје речи. Када је Исус видео колико се народ трудио да дође да га чује, сажалио се и „почео је да их поучава много чему“ (Мар. 6:34). Чак и када су га вређали, он није грубо узвраћао (1. Петр. 2:23).

16, 17. (а) Како се можемо угледати на Исуса када разговарамо са члановима породице и блиским пријатељима? (Видети слику на почетку чланка.) (б) Наведи пример који показује колико добра доноси благ одговор.

16 Можда нам је најтеже да будемо благи и тактични према онима које добро знамо, као што су чланови наше породице или блиски пријатељи. С њима смо слободнији па смо зато понекад превише директни. Да ли је Исус мислио да му то што је близак са својим ученицима даје за право да им се грубо обраћа? Не. Када су почели да се расправљају око тога ко је међу њима највећи, Исус их је с благошћу поучио да буду понизни попут деце (Мар. 9:33-37). Старешине се угледају на Исуса тиме што дају савете „у духу благости“ (Гал. 6:1).

17 Чак и када нас неко увреди, благ одговор може спасти ситуацију (Посл. 15:1). Примера ради, син једне наше сестре која је самохрани родитељ почео је да у тинејџерским годинама води двоструки живот. Без икакве лоше намере, једна сестра је рекла његовој мајци: „Баш штета што ниси успела да га изведеш на прави пут.“ Она се накратко замислила и одговорила: „Истина је да пролазимо кроз тежак период, али још има времена за њега. Тек ћемо после Армагедона знати коначан исход.“ Захваљујући томе што је сестра благо одговорила, оне су остале у добрим односима, а на сина, који је случајно чуо разговор, то је снажно деловало. Схватио је да мама није дигла руке од њега и то га је покренуло да остави лоше друштво. С временом се крстио, а касније је служио у Бетелу. Било да смо у друштву суверника, чланова породице или непознатих људи, нека свака наша „реч увек буде љубазна, сољу зачињена“ (Кол. 4:6).

18. Како нам Исусов пример помаже да дар говора користимо за добро свих?

18 Створени смо са заиста чудесном способношћу да своје мисли и осећања преточимо у речи. Угледајмо се на Исуса и пазимо када ћемо нешто рећи, бирајмо праве речи и трудимо се да будемо благи и обзирни. Тада ће наше речи бити пријатне и људима и Јехови, од кога смо добили драгоцен дар говора.