ОТКАКО је објављено његово прво издање, библијски превод Нови свет је на енглеском ревидиран неколико пута. Али најобухватнија ревизија до сада је завршена 2013. године. Примера ради, у овом новом издању има око 10 посто мање речи него у претходном. Неки кључни библијски изрази сада су разумљивији. У неким поглављима је промењен изглед текста, тако да више није у прози већ у песничкој форми. Такође су додате фусноте с корисним објашњењима. У овом чланку није могуће навести све измене, али указаћемо на неке од значајнијих.

Који кључни библијски изрази су другачије преведени? Као што је речено у претходном чланку, промењен је приступ превођењу речи „шеол“, „хад“ и „душа“. Осим тога, још неки изрази сада су разумљивији читаоцу.

Примера ради, да се не би створио погрешан утисак о начину Исусовог погубљења, у Матеју 20:19 и 27:31 сада стоје изрази „погубљен на стубу“ и „прибијен на стуб“. Уместо речи „бесрамност“ сада се користи израз „дрско понашање“, којим се тачније описује презрив, безобзиран став изражен изворном грчком речју. Реч „дуготрпљивост“ је замењена речју „стрпљење“, која боље преноси смисао и чешће се чује у говору. Уместо израза „разуздане гозбе“ употребљен је израз „дивље забаве“, који је уобичајенији у савременом језику (Гал. 5:19-22). Уместо израза који дословно значи „љубазна доброта“ сада се користи „верна љубав“, чиме се тачније преноси значење изворне речи која повезује љубав и верност (Пс. 36:5; 89:1).

Неке речи које су раније скоро увек превођене истим изразом сада су преведене у складу с контекстом. Примера ради, хебрејска реч олам, која је превођена као „недогледно време“ може значити и „заувек“. Запази како је другачији смисао утицао на превођење те речи у Псалму 90:2 и Михеју 5:2.

У тексту Светог писма се на многим местима појављују хебрејски и грчки изрази који значе „семе“, како у дословном тако и у фигуративном  смислу, када се указује на „потомство“. У ранијим издањима превода Нови свет на енглеском реч „семе“ је доследно коришћена на свим тим местима, укључујући и Постанак 3:15. Међутим, у савременом језику ова реч се више не употребљава у том смислу, па је у ревидираном издању у Постанку 3:15 и сродним стиховима замењена речју „потомство“ (Пост. 22:17, 18; Откр. 12:17). На другим местима је та реч преведена у складу с контекстом (Пост. 1:11; Пс. 22:30; Ис. 57:3).

Зашто превод више није толико дослован као раније? У додатку А1 ревидираног издања из 2013. указано је на једну од одлика доброг превода: „Он преноси смисао речи или израза када би дословним превођењем изворног језика значење било измењено или замагљено.“ Примера ради, ако идиоми из изворног језика постоје на језику на који се преводи, они се преносе дословно. У складу с тим, израз „испитује [...] срца“, из Откривења 2:23 на многим језицима је јасан. Међутим, у истом стиху се налази и израз „испитује бубреге“, који није толико разумљив. Да би се тачно пренео смисао, преведен је изразом „испитује најдубља осећања“. Слично томе, у Поновљеним законима 32:14 се у изворном тексту налази идиом који дословно значи „сало са бубрега пшенице“. Ради разумљивости, у ревидираном издању је преведен као „најбоља пшеница“. Из сличног разлога, израз „бити необрезаних усана“ преведен је јаснијим изразом „тешко говорити“ (Изл. 6:12).

Зашто су изрази „Израелови синови“ и „дечаци без оца“ замењени изразима „Израелци“ и „сирочад“? У хебрејском језику се обично користе мушки и женски род како би се указало да ли се говори о мушкарцу или жени. Међутим, неке именице мушког рода обухватају оба пола. Примера ради, из контекста неких стихова види се да се израз „Израелови синови“ односи на цео народ, па је зато замењен изразом „Израелци“ (Изл. 1:7; 35:29; 2. Краљ. 8:12).

Надаље, у ранијим издањима је хебрејски израз у мушком роду који значи „синови“ у Постанку 3:16 био преведен као „деца“, а у Изласку 22:24 као „синови“. Међутим, у ревидираном издању се у оба стиха користи реч „деца“. Исто начело је примењено и на другим местима, па се уместо „дечак без оца“ каже „сироче“ или „дете без оца“ (Пон. зак. 10:18; Јов 6:27). Сличан приступ превођењу примењиван је и у грчкој Септуагинти. Исто тако, израз „док си младић“ у Проповеднику 12:1 преведен је изразом „у данима младости своје“.

Зашто је превод многих хебрејских глагола поједностављен? У хебрејском језику постоје два главна глаголска облика — имперфекат, којим се означава трајна радња, и перфекат, којим се означава радња која је завршена. У претходним издањима превода Нови свет на енглеском, хебрејски глаголи у имперфекту доследно су превођени глаголом и помоћним изразом, као што је „почео је да“ или „наставио је да“, како би се указало на то да је радња трајна или да се понавља. Што се тиче перфекта, да би се истакло да је радња завршена, уз глагол су додавани изрази као „сигурно“, „мора да је“ и „заиста“.

Тих помоћних израза у ревидираном издању има врло мало, само на местима где  доприносе значењу. Примера ради, у Постанку 1:3 је на хебрејском коришћен глаголски облик који означава несвршену радњу: „Бог је почео да говори.“ Будући да се тако стиче утисак да Бог није престао да говори, превод преноси мисао о завршеној радњи: „Бог је рекао: ’Нека буде светлост.‘“ Међутим, Постанак 3:9 преведен је тако да се види да је Јехова више пута звао Адама, па ту стоји „дозивао“, чиме се указује на несвршену радњу. Уопште узев, глаголи су преведени једноставније, тако да је пажња читаоца усмерена на саму радњу, а не на то да ли је у питању свршени или несвршени глаголски облик. То је такође допринело да се барем у извесној мери пренесе сажето изражавање карактеристично за хебрејски језик.

Зашто је сада већи број поглавља у песничкој форми? Многи делови Библије су првобитно били написани у поетском стилу. У савременим језицима, поезија се углавном одликује римом, док су у хебрејској поезији најважнији елементи паралелизам и контраст. Ритам се не постиже римом већ логичним редоследом мисли.

У претходним издањима превода Нови свет, Књига о Јову и Псалми били су у стиховима, како би се видело да су написани за певање или рецитовање. Ова форма истиче поетске елементе, чиме се мисли додатно наглашавају и лакше памте. У издању из 2013, у песничкој форми су и Пословице, Песма над песмама и многа поглавља пророчких књига. Захваљујући томе, читалац може видети да су ти делови били написани као поезија и уједно се истичу паралелизам и контраст. Пример контраста налазимо у Исаији 24:2, где се једна мисао надовезује на другу како би се истакло да нико неће избећи Божји суд. Пошто читалац сада види да су овај и слични одломци првобитно написани у виду песме, јасно му је да се писац није понављао већ да је намерно користио тај вид изражавања да би нагласио Божју поруку.

Будући да разлика између хебрејске прозе и поезије није увек очигледна, преводи Библије се разликују по томе шта преносе као поезију. На преводиоцима је да пажљиво процене које стихове ће пренети у песничкој форми. Неки делови Библије садрже прозу изражену поетским језиком, са сликовитим описима, игром речи и паралелизмом, чиме се истиче суштина поруке.

На почетку сваке библијске књиге налази се њен сажетак. Ова нова одлика је посебно корисна да се у Песми над песмама разуме ко када говори.

Како је изучавање рукописа на изворним језицима утицало на ревизију? Прво издање превода Нови свет заснивало се на хебрејском масоретском тексту и врло цењеном грчком тексту који су објавили стручњаци Весткот и Хорт. У новије доба, остварен је велики напредак у изучавању древних рукописа Библије, чиме се баца светло на значење неких библијских стихова. Изучаваоцима су сада на располагању копије свитака с Мртвог мора. Проучен је и већи број рукописа на грчком. Осим тога, велики број рукописа сада постоји и у електронском формату. Тако изучаваоци могу лакше да их упореде и виде који је од хебрејских односно грчких текстова најпоузданији. Одбор за библијски превод Нови свет искористио је те могућности да још темељније проучи неке делове Библије. Због тога ревидирани превод садржи одређене измене.

Примера ради, у 2. Самуиловој 13:21, у Септуагинти се налазе и речи: „Али није хтео да жалости свог сина Амнона, кога је волео јер му је био првенац.“ Ове речи нису биле уврштене у претходна издања превода Нови свет, због тога што их није било у масоретском тексту. Међутим, свици с Мртвог мора садрже тај део текста, па је он укључен у ревидирано издање из 2013. Из сличних разлога, Божје име је враћено на још пет места у Првој Самуиловој. Након додатног изучавања грчког текста, донекле је измењен редослед мисли у Матеју 21:29-31. Та измена се темељи на резултатима проучавања различитих рукописа, а не само једног главног грчког текста.

Ово су само неке од измена које су допринеле томе да превод Нови свет буде још разумљивији и лепши за читање. За многе је он попут дивног поклона од нашег Бога, који нам говори путем своје Речи.