Да ли се еволуција може ускладити с Библијом?

ДА ЛИ је могуће да се Бог користио еволуцијом да би постепено од животиња створио човека? Да ли је он усмеравао процес развоја бактерије у рибу, који је затим текао преко рептила и сисара до једне врсте човеколиких мајмуна од којих су на крају настали људи? Неки научници и религиозне вође тврде да верују и у теорију еволуције и у Библију. Они кажу да је библијска књига Постанак само једна поучна прича. Можда сте се и ви питали: ’Да ли се теорија по којој се човек развио од животиња може ускладити с библијским записом о стварању?‘

Свесност о нашем пореклу од пресудне је важности да бисмо разумели ко смо, куда идемо и како треба да живимо. Само ако знамо како је човек настао можемо разумети зашто Бог допушта патњу и шта намерава с људима у будућности. Не можемо имати добар однос с Богом уколико нисмо сигурни да је он наш Створитељ. Стога, размотримо шта Библија каже о пореклу човека, његовом тренутном стању и његовој будућности. Тада ћемо видети да ли се теорија еволуције може ускладити с Библијом.

Када је постојао само један човек

Еволуционисти углавном тврде да се једна популација животиња постепено развијала у популацију људи, не признајући при том да је икада постојао само један човек. Међутим, Библија пружа једну сасвим другачију слику. Она говори да сви ми потичемо од једног човека, Адама. Библијски запис приказује Адама као историјску личност. У њему се наводи име његове жене и имена неколико његове деце. Говори нам детаљно о томе шта је Адам радио, шта је говорио, када је живео и када је умро. Исус није сматрао тај запис само једном поучном причом за необразоване људе. Када се обратио високошколованим религиозним вођама, он је рекао: „Зар нисте читали да их је њихов створитељ у почетку начинио као мушкарца и жену?“ (Матеј 19:3-5). Исус је затим цитирао запис о Адаму и Еви из Постанка 2:24.

Лука, библијски писац који је био темељан историчар, представио је Адама као особу која је била исто толико стварна колико и Исус. Лука прати Исусов родослов уназад све до првог човека (Лука 3:23-38). Такође, када је апостол Павле говорио пред слушаоцима међу којима су се налазили филозофи, образовани у познатим грчким школама, рекао им је: „Бог који је створио свет и све што је у њему... од једног човека начинио је сав људски род да пребива по целој земљи“ (Дела апостолска 17:24-26). Из овога јасно видимо да Библија научава да потичемо од „једног човека“. Да ли се оно што Библија говори о томе какав је човек био на почетку може ускладити с еволуцијом?

 Човек губи савршенство

Према ономе што стоји у Библији, први човек кога је Јехова створио био је савршен. Немогуће је да оно што Бог створи буде несавршено. Запис о стварању каже: „Бог [је] створио човека по својој слици... После тога, Бог је погледао све што је начинио и било је веома добро“ (Постанак 1:27, 31). Како изгледа један савршен човек?

Савршен човек има слободну вољу и способан је да у потпуности испољава Божје особине. Библија каже: „Истинити Бог је људе начинио честитима, али они иду за многим замислима својим“ (Проповедник 7:29). Адам је изабрао да се побуни против Бога. Својом побуном изгубио је савршенство и за себе и за своје потомство. Човеков губитак савршенства пружа објашњење зашто се често разочарамо у себе, чак и ако желимо да чинимо оно што је исправно. Апостол Павле је написао: „Не чиним оно што желим, него оно што мрзим, то чиним“ (Римљанима 7:15).

Према Библији, савршен човек би живео вечно и имао савршено здравље. Из Божјих речи упућених Адаму јасно се види да он као први човек никада не би морао да умре да је остао послушан Богу (Постанак 2:16, 17; 3:22, 23). Јехова никада не би рекао „веома добро“ за човека ког је створио, да је човек имао неку склоност да се разболи или да се побуни. Губитак савршенства објашњава зашто је људско тело, иако је чудесно створено, подложно поремећајима и болестима. Према томе, еволуција се не може ускладити с Библијом. Еволуција приказује савременог човека као животињу која је узнапредовала на виши ниво. Библија га, с друге стране, приказује као потомка једног савршеног човека који се у сваком погледу искварио.

Уз то, идеју да је Бог управљао еволуцијом и тако створио човека немогуће је ускладити с оним што Библија каже о Божјој личности. Ако је Бог управљао процесом еволуције, то би значило да је он водио човечанство до болесног и јадног стања у ком се данас налази. Међутим, Библија за Бога каже: „Он је Стена, дело је његово савршено, јер су сви путеви његови правда. Он је веран Бог, нема у њему неправде, праведан је и истинит. Они су се искварили, нису његова деца, они су криви“ (Поновљени закони 32:4, 5). Дакле, то што човечанство данас пати није последица неког Божјег управљања еволуцијом. То се дешава зато што је један човек изгубио савршенство за себе и своје потомство јер се побунио против Бога. Сада када смо пажљиво осмотрили Адама, можемо пажњу усмерити на Исуса. Да ли је еволуција у складу с оним што Библија каже о Исусу?

 Може ли се бити поборник и еволуције и хришћанства?

„Христ је умро за наше грехе.“ Као што вероватно и сами знате, ово је једно од темељних учења хришћанства (1. Коринћанима 15:3; 1. Петрова 3:18). Да бисмо увидели зашто се еволуција не може ускладити с овом изјавом, прво морамо разумети зашто нас Библија назива грешницима и како грех утиче на нас.

Сви смо грешници у том смислу што не можемо савршено опонашати Божје величанствене особине, као што су љубав и правда. Због тога Библија каже: „Сви су сагрешили и не одражавају Божју славу“ (Римљанима 3:23). Библија научава да је грех узрок смрти. У 1. Коринћанима 15:56 стоји: „Жалац који узрокује смрт је грех.“ Наш наслеђени грех је такође и основни узрок болести. Исус је указао на везу између болести и нашег грешног стања. Он је рекао једном парализованом човеку: „Опроштени су ти греси“ и тај човек је оздравио (Матеј 9:2-7).

Зашто је Исусова смрт значајна за нас? Библија прави разлику између Адама и Исуса Христа и каже: „Као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети“ (1. Коринћанима 15:22). Тиме што је положио свој живот, Исус је платио цену за грех који смо наследили од Адама. Према томе, сви који исказују веру у Исуса и који су му послушни примиће оно што је Адам изгубио — прилику да вечно живе (Јован 3:16; Римљанима 6:23).

Запажате ли онда да је еволуција неспојива с хришћанством? Ако сумњамо да „у Адаму сви умиру“, како се онда можемо надати да ће „у Христу сви оживети“?

Зашто је људима привлачна теорија еволуције

Библија открива како таква учења, као што је еволуција, постају популарна. Она каже: „Доћи [ће] време кад људи неће подносити здраво учење, него ће по сопственим жељама накупити себи учитеље који ће им говорити оно што годи њиховим ушима. И одвратиће уши од истине, а окренуће се измишљеним причама“ (2. Тимотеју 4:3, 4). Иако се еволуција углавном представља научним терминима, она је заправо религиозна доктрина. Она заговара одређену животну филозофију и гледиште према Богу. Њена веровања су привлачна замка за човечанство које нагиње ка себичности и независности. Многи који верују у еволуцију могу тврдити да такође верују и у Бога. Међутим, они имају гледиште о Богу као о некоме ко није створио све око нас, ко се не меша у оно што се дешава на земљи и неће судити људима. То је веровање које годи њиховим ушима.

Уместо да их воде чињенице, заговорници еволуције су често вођени „сопственим жељама“ — можда жељом да буду прихваћени у научним круговима у којима је еволуција општеприхваћена. Професор биохемије Мајкл Бихи, који је већи део свог живота провео проучавајући сложене функције унутар живе ћелије, објашњава да они који заступају еволуцију ћелије немају основа за такву тврдњу. Да ли се еволуција могла одиграти на овом сићушном, молекуларном нивоу? „Молекуларна еволуција се не темељи на научном ауторитету“, пише он. „Не постоји ниједно дело у научној литератури — у угледним часописима, стручним часописима или књигама — које описује како се одиграла или како се чак могла одиграти молекуларна еволуција било ког стварног, сложеног, биохемијског система... Та тврдња Дарвинове молекуларне еволуције је пуко разметање.“

Ако еволуционистима недостају докази за њихове тврдње, зашто их толико снажно заступају? Професор Бихи објашњава: „Многи људи, међу којима су и многи важни и цењени научници, једноставно не желе да признају да постоји ишта осим природе.“

Теорија еволуције привлачи многе свештенике који желе да се прикажу као мудри.  Они су слични особама које је Павле описао у писму хришћанима у Риму: „Очигледно [им је] оно што се може знати о Богу... Његова невидљива својства, наиме његова вечна моћ и божанство, јасно се виде још од стварања света, будући да се разабиру по ономе што је створено, тако да ти људи немају изговора. Јер премда су упознали Бога, нису му као Богу исказали славу ни захвалност, него им је размишљање постало испразно и неразумно срце им се помрачило. Тврдили су да су мудри, али су постали безумни“ (Римљанима 1:19-22). Како можемо избећи да нас заведу ти лажни учитељи?

Вера у Створитеља темељена на доказима

Када описује шта је вера, Библија истиче колико су важни докази. Она каже: „Вера је чврсто поуздање да ће се догодити оно чему се надамо, доказ онога што је стварно, премда се не види“ (Јеврејима 11:1). Права вера у Бога треба да буде темељена на доказима да је Створитељ стварна особа. Библија показује где можете наћи те доказе.

Надахнути библијски писац Давид је написао: „Хвалим те и пун сам страхопоштовања што сам тако дивно створен“ (Псалам 139:14). Када издвајамо време да размишљамо о задивљујућој грађи нашег тела и свих других живих створења, то нас испуњава страхопоштовањем према мудрости нашег Творца. Сваки део многих система нашег тела, који међусобно сарађују да би нас одржавали у животу, савршено је осмишљен. Исто тако, свемир пружа доказ о математичкој прецизности и утврђеном реду. Давид је написао: „Небеса објављују славу Божју; о делу руку његових небески свод збори“ (Псалам 19:1).

Библија обилује доказима који говоре о Створитељу. Ако издвојите време да бисте размотрили доследност која постоји у њених 66 књига, узвишеност њених моралних начела и непогрешивост испуњења њених пророчанстава, то ће вам пружити обилне доказе да је Створитељ аутор Библије. Разумевање библијских учења такође ће вам пружити поуздање у то да је она заиста Створитељева Реч. На пример, када разумете библијска учења као што су шта је узрок патње, шта је Божје Краљевство, каква је будућност човечанства и како пронаћи срећу, видећете очигледан доказ Божје мудрости. Вероватно ћете се осећати попут Павла који је написао: „О дубино богатства, мудрости и знања Божјег! Како су неистраживи његови судови и недокучиви његови путеви!“ (Римљанима 11:33).

Када будете разматрали те доказе и како ваша вера буде расла, бићете уверени да док читате Библију слушате речи самог Створитеља, који каже: „Ја сам начинио земљу и створио човека на њој. Својим сам рукама разапео небеса и заповедам свој војсци њиховој“ (Исаија 45:12). Сигурно никада нећете зажалити што сте уложили труд у то да се уверите да је Јехова Створитељ свега.

[Истакнути текст на 14. страни]

Апостол Павле је рекао ученим Грцима: ’Бог је од једног човека начинио сав људски род да пребива по целој земљи‘

[Истакнути текст на 15. страни]

Еволуција приказује човека као животињу која је узнапредовала на виши ниво. Библија приказује данашњег човека као потомка једног савршеног човека који се у сваком погледу искварио

[Истакнути текст на 16. страни]

„Молекуларна еволуција се не темељи на научном ауторитету“

[Истакнути текст на 17. страни]

Задивљујућа грађа живих створења испуњава нас страхопоштовањем према мудрости нашег Творца