АКО се један брачни пар свађа, да ли то значи да се више не воле? Не! Фернандо и Сара, који су горе цитирани, веома воле једно друго. Чак и у најбољим браковима повремено долази до конфликата.

Зашто се јављају конфликти и шта можете учинити да бисте спречили да они разоре ваш брак? Пошто је Бог основао брак, вреди испитати шта његова Реч Библија каже о томе (Постанак 2:21, 22; 2. Тимотеју 3:16, 17).

Већина брачних другова жели да у међусобном опхођењу покаже љубав и љубазност. Међутим, Библија реалистично запажа да су ’сви сагрешили и не одражавају Божју славу‘ (Римљанима 3:23). Зато може бити тешко контролисати емоције када се појаве неслагања. Кад избије свађа, понекад је права борба одупрети се лошим навикама као што је викање и коришћење погрдног говора (Римљанима 7:21; Ефешанима 4:31). Који још фактори могу створити напетост?

Често се дешава да муж и жена имају различите начине комуникације. „Када смо се узели“, каже Мичико, „одмах сам видела да се веома разликујемо у начину на који причамо о нечему. Ја волим да кажем не само шта се десило већ и зашто и како се то десило. Мог мужа изгледа да само интересује крајњи исход.“

Мичико и њен муж нису једини који имају тај проблем. Код многих брачних парова је тако да један брачни друг воли надугачко да разговара о несугласици која се појавила, док други не воли расправе и жели да заобиђе ту тему. Понекад, што више једно од њих жели да прича о томе, онај други се све више труди да то избегне. Да ли сте запазили то и у вашем браку? Да ли је и код вас тако да једно од вас увек жели дугачку дискусију док се онај други стално труди да то избегне?

 Још један фактор који треба узети у обзир јесте то да породица у којој је неко одрастао утиче на његово гледиште о томе како брачни парови треба да комуницирају. Џастин, који је у браку пет година, каже: „Потичем из мирне породице и веома ми је тешко да отворено говорим о својим осећањима. То нервира моју жену. У њеној породици су сви веома отворени и њој уопште није проблем да ми каже како се осећа.“

Изучаваоци су установили да најпоузданији показатељ тога колико ће један брак бити срећан није то колико често брачни другови једно другом говоре да се воле. Слагање у полним односима и финансијска сигурност такође нису најважнији фактори. Уместо тога, најпоузданији показатељ срећног брака јесте то колико су муж и жена успешни у решавању конфликата.

Осим тога, Исус је рекао да мужа и жену није саставио ниједан човек већ сам Бог (Матеј 19:4-6). Дакле, добар брак доноси част Богу. С друге стране, ако муж пропусти да покаже љубав и бригу према својој жени, Јехова Бог неће слушати његове молитве (1. Петрова 3:7). Ако жена не поштује мужа, она у ствари не поштује Јехову, који је поставио мужа за главу породице (1. Коринћанима 11:3).

Без обзира на то какав је ваш начин комуникације и из какве породице потичете, постоје неке лоше навике у комуникацији које се морају избегавати да би се применила библијска начела и да би се конфликти успешно решавали. Поставите себи следећа питања:

’Да ли се одупирем жељи да узвратим истом мером?‘

Једна мудра пословица гласи овако: „Кад се удари нос, потече крв, а кад се да одушка гневу, настане свађа“ (Пословице 30:33). Шта то значи? Размотримо следећи пример. Можда се појави неслагање око вођења породичног буџета („требало би мало да припазимо на трошкове“), али то брзо може прерасти у напад на личност брачног друга („ти си неодговоран“). Истина, ако брачни друг симболично говорећи ’удара наш нос‘ тако што нас напада, можда се у нама јавља жеља да и ми ’ударимо‘ њега. Међутим, узвраћање истом мером може само изазвати гнев и погоршати несугласицу.

Библијски писац Јаков је упозорио: „Гле, и мало ватре запали велику шуму! А и језик је ватра“ (Јаков 3:5, 6). Када брачни другови не контролишу језик, мале несугласице се могу брзо распламсати у жестоке свађе. Брак у коме се увек изнова јављају такви емотивни пожари не представља погодно тло за цветање љубави.

Уместо да узвраћамо истом мером, можемо ли да се угледамо на Исуса, који „није узвраћао увредом“ када су га вређали? (1. Петрова 2:23). Најбржи начин да окончамо свађу јесте да уважимо гледиште нашег брачног друга и да се извинимо за свој удео у конфликту.

’Да ли потцењујем и омаловажавам осећања свог брачног друга?‘

Божја Реч нам каже: „Будите сви сложних мисли, саосећајни“ (1. Петрова 3:8). Размотримо два разлога због којих можда не успевамо да применимо овај савет. Један је тај што нам можда недостаје увид у мисли и осећања брачног друга. На пример, ако се брачни друг брине око нечега више него ми, можда кажемо: „Ти претерујеш.“ Вероватно то кажемо с намером да му помогнемо да објективно сагледа проблем.  Међутим, мало ко ће бити утешен таквом изјавом. И мужу и жени је потребно да знају да их људи које воле разумеју и да саосећају с њима.

Неприкладан понос такође може навести особу да потцењује осећања свог брачног друга. Поносна особа настоји да истакне себе тако што стално понижава друге. Она то може чинити тако што друге назива погрдним именима или их у негативном смислу упоређује с другима. Размотримо пример поносних фарисеја и писмозналаца из Исусовог времена. Када би било ко, чак и неко ко је такође био фарисеј, изразио било које гледиште другачије од њиховог, они су прибегавали давању погрдних имена и увредљивим изјавама (Јован 7:45-52). Исус је био сасвим другачији. Он је саосећао с другима када су изражавали своја осећања (Матеј 20:29-34; Марко 5:25-34).

Размислите о томе како реагујете када вам брачни друг каже шта осећа. Да ли својим речима, тоном гласа и изразом лица показујете саосећање? Или одмах омаловажавате његова осећања?

’Да ли често претпостављам да мој брачни друг има себичне мотиве?‘

„Зар се Јов узалуд боји Бога? Зар ниси оградио њега и његову кућу и све што има свуда наоколо?“ (Јов 1:9, 10). Сатана је тим речима довео у питање мотиве верног Јова.

Уколико брачни партнери нису пажљиви, и они би могли почети да раде то исто. На пример, ако брачни друг уради нешто лепо за вас, да ли се одмах питате шта сад жели да добије или шта покушава да заташка? Ако погреши у нечему, да ли одмах на тај пропуст гледате као на потврду да је себичан и безобзиран? Да ли се одмах присећате његових сличних грешака из прошлости и додајете ову нову грешку тој листи?

Апостол Павле је написао: „Љубав... не памти зло“ (1. Коринћанима 13:4, 5). Права љубав није слепа. Међутим, она такође не води евиденцију о грешкама. Павле је још рекао да љубав „све верује“ (1. Коринћанима 13:7). То не значи да је љубав о којој је Павле писао лаковерна, већ да спремно развија поверење у друге. Није цинична и сумњичава. Љубав на коју нас Библија подстиче спремна је да опрости и помаже нам да другима припишемо добре а не лоше мотиве (Псалам 86:5; Ефешанима 4:32). Када брачни другови међусобно показују такву љубав, њихов брак ће бити срећан.