’Закон је био наш старатељ‘

КОЛИКО деце је свесно вредности правила и дисциплине? Не много. Ограничења су за њих терет. Међутим, они који имају одговорност да помажу младима знају да је одговарајући надзор неопходан. Како године пролазе, већина младих ће вероватно постати свесна вредности исправног поучавања. Апостол Павле је употребио пример  особе која се старала о деци како би показао које је кораке Јехова предузео да би дисциплиновао свој народ.

Неки хришћани из првог века, који су живели у римској провинцији Галатији, заступали су гледиште да Бог признаје само оне који слушају Закон дат Израелцима преко Мојсија. Апостол Павле је знао да то није тачно, јер је Бог излио свети дух и на неке који никада нису живели према јеврејском Закону (Дела апостолска 15:12). Тако је Павле помоћу једног поређења исправио њихово погрешно гледиште. У писму хришћанима из Галатије, написао је следеће: „Закон [је] био старатељ који нас је водио до Христа“ (Галатима 3:24). Према речима једног изучаваоца, улога „старатеља“ има „далеку и богату прошлост“. Ако разумемо ту улогу, то ће нам помоћи да разумемо и главну мисао коју је Павле желео да истакне.

Старатељ и његове одговорности

Имућне грчке, римске и чак јеврејске породице имале су старатеље који су надзирали њихову децу од раног детињства до пубертета. То је углавном био старији, поверљив роб који је пратио дете ради његове безбедности и да би се побринуо да очеве жеље буду испуњене. Преко целог дана, старатељ је био уз дете где год је оно ишло, пазио на његову личну хигијену, водио га у школу, често му носио књиге и другу опрему и надгледао га док учи.

Старатељ није обавезно морао да буде учитељ. Уместо да пружа редовну наставу, он се као дететов чувар бринуо о томе да се следе очеве смернице. Међутим, он је давао индиректне савете док је надгледао и дисциплиновао дете. То је укључивало поуке о пристојном понашању, прекор и чак физичко кажњавање за непослушност. Наравно, родитељи су били првенствено одговорни за одгајање детета. Ипак, док је дечак растао, његов старатељ га је поучавао да има исправно држање тела док хода улицом, да носи  свој огртач, да правилно седи и једе, да устане када неко старији уђе у просторију, да воли своје родитеље и још много тога.

Грчки филозоф Платон (428-348. пре н. е.) био је чврсто уверен у то да дечје страсти треба обуздати. Он је написао: „Као што овце или друга стока не могу без пастира, тако ни деца не могу без старатеља, нити робови без господара.“ Можда ово гледиште делује екстремно, али Платон је тако размишљао.

Због тога што су увек били уз децу, старатељи су стекли репутацију немилосрдних чувара и строгих васпитача, који никад не престају са ситничавим и заморним примедбама које немају ефекта. Без обзира на то, они су били заштита и у моралном и у физичком погледу. Грчки историчар из другог века н. е., Апијан, испричао је причу о једном старатељу који је загрлио дечака како би га заштитио од људи који су их пресрели на путу до школе и хтели да им науде. Када је одбио да пусти дечака, убили су и њега и дете.

Неморал је био саставни део хеленистичке културе. Деци, нарочито дечацима, била је потребна заштита од сексуалног злостављања. Зато су старатељи били присутни и на часовима, будући да се многим наставницима није могло веровати. Грчки говорник из четвртог века н. е., Либаније, чак је рекао да су старатељи морали да се понашају као „чувари ране младости“ не би ли „забранили приступ непожељним удварачима, које су гурали и држали подаље од дечака, не дозвољавајући им да се зближе с њима“. Многи старатељи су заслужили поштовање оних које су штитили. Спомен-плоче сведоче о захвалности коју су штићеници и након њихове смрти још увек осећали према некадашњим старатељима.

Закон као старатељ

Зашто је апостол Павле упоредио Мојсијев закон са старатељем? Зашто је то поређење посебно прикладно?

Први разлог је заштитничка улога Закона. Павле је објаснио да су Јевреји били „чувани под законом“. То је било као да су под заштитом старатеља (Галатима 3:23). Закон је утицао на сваки аспект њиховог живота. Он је држао под контролом њихове необуздане страсти и телесне жеље. Надзирао је њихово понашање и увек их прекоравао због грешака, и тако сваког Израелца подсећао да је несавршен.

Закон је такође штитио Израелце од лоших утицаја, као што су деградирајући морал или религиозни обичаји околних народа. На пример, Божја забрана ступања у брак с паганима била је пресудна за духовну добробит целог народа (Поновљени закони 7:3, 4). Такви закони су чували духовну чистоћу Божјег народа и припремали га да препозна Месију. Закон је заиста био одраз Божје љубави. Мојсије је подсетио своје сународнике: „Јехова, твој Бог, укоравао [те је] као што човек укорава свог сина“ (Поновљени закони 8:5).

Међутим, још један важан аспект Павловог поређења јесте привремена улога старатеља. Када би дете дошло у зрело доба, оно више није било под надзором старатеља. Грчки историчар Ксенофонт (431-352. пре н. е.) написао је следеће: „Када дечак порасте и постане младић, више не би имао [старатеља] нити [учитеља]; више не би био под њиховим надзором, већ би могао сам да одлучује о свом животу.“

Тако је било и с Мојсијевим законом. Његова улога је била привремена — „да би преступи постали очигледни, док не дође потомство [Исус Христ]“. Апостол Павле је објаснио да је Закон за Јевреје био ’старатељ који их је водио до Христа‘. Да би Павлови савременици јеврејског порекла имали Божју наклоност, морали су да прихвате Исусову улогу у Божјој намери. Чим би то учинили, улога старатеља била би испуњена (Галатима 3:19, 24, 25).

Закон који је Бог дао Израелцима био је савршен. Он је у потпуности испунио  сврху коју му је Бог наменио — да штити његов народ и да их подсећа на његова висока мерила (Римљанима 7:7-14). Закон је био добар старатељ. Међутим, можда су некима који су живели под Законом његови захтеви били тегобни. Ипак, Павле је могао да напише да нас је ’Христ купио и тако ослободио проклетства Закона‘ у време које је Бог одредио. Закон је био ’проклетство‘ само у том смислу што је од несавршених Јевреја захтевао да живе по мерилима којима нису могли у потпуности да удовоље. Захтевао је савесно поштовање обреда. Када су Јевреји прихватили Исусову откупнину која је била далеко вреднија од Закона, више нису морали да живе под ограничењима старатеља (Галатима 3:13; 4:9, 10).

Зато је Павле, упоређујући Мојсијев закон са старатељем, желео да нагласи његову заштитничку и привремену улогу. Јеховина наклоност се стицала признавањем Исуса и исказивањем вере у њега, а не послушношћу Закону (Галатима 2:16; 3:11).

[Оквир/Слика на 21. страни]

’СТАРАТЕЉИ‘ И ’НАСТОЈНИЦИ‘

Апостол Павле је користио још једно поређење, у коме је споменуо „старатеље“ и „настојнике“. У Галатима 4:1, 2 читамо: „Све док је наследник дете, нимало се не разликује од роба, иако је господар свега, него је под старатељима и настојницима све до дана који је одредио његов отац.“ Иако су улоге ’старатеља‘ и ’настојника‘ другачије него у првом поређењу, Павле је у основи желео да истакне једну те исту мисао.

Према римском закону, ’старатељ‘ о коме је овде реч био је законски чувар детета без родитеља и његова улога је била да управља финансијским пословима све док дете не одрасте. Зато, иако је такво дете теоретски било „господар“ свог наследства, како Павле објашњава, све док је било мало, оно није имало већа права од једног роба.

С друге стране, ’настојник‘ је био правни заступник који је бринуо о дететовој имовини. Јеврејски историчар Јосиф Флавије помиње да је младић по имену Хиркан тражио од оца да напише писмо којим овлашћује настојника да му даје новац како би купио све што му је потребно.

Према томе, бити под надзором ’старатеља‘ и ’настојника‘ значило је ограничену слободу за некога док је још био дете. Животом детета управљали су други све до дана који је одредио његов отац.

[Слика на 19. страни]

Цртеж на древној грчкој вази приказује старатеља са штапом

[Извор]

National Archaeological Museum, Athens

[Слика на 19. страни]

Сцена на посуди из петог века пре н. е. приказује старатеља (са штапом) који надгледа час поезије и музике

[Извор]

Bildarchiv Preussischer Kulturbesitz/Art Resource, NY