Можемо бити срећни упркос разочарању

ПОСТОЈИ ли неко ко се никада није разочарао? Чак је и наш небески Отац, Јехова Бог, осетио бол који проузрокује разочарање. На пример, он је ослободио Израелце из ропства у Египту и богато их благословио. Ипак, Библија каже: „Увек изнова искушавали су Бога, и бол наносили Светом Богу Израеловом“ (Псалам 78:41). Упркос томе, Јехова је увек био ’срећан Бог‘ (1. Тимотеју 1:11).

Заиста, много тога може довести до разочарања. Шта можемо урадити како нам то осећање не би одузело срећу? Шта учимо из начина на који Јехова излази на крај с разочарањем?

Узроци разочарања

„Време невоље и непредвиђени догађаји“ сналазе свакога од нас, наводи се у Божјој Речи (Проповедник 9:11). Злочин, несрећан случај или болест изненада могу задати велики бол и изазвати разочарање. Библија такође каже: „Од предугог ишчекивања разболи се срце“ (Пословице 13:12). Жељно ишчекивање нечег лепог доноси нам радост, али ако се то убрзо не деси, можемо се осећати обесхрабрено. На пример, Данкан, * који је одувек желео да буде мисионар, морао је након много година мисионарске службе да се заједно са женом врати кући. „Први пут у животу, био сам очајан“, рекао је. „Нисам имао никакав циљ. Ништа ми више није било важно.“ Бол који осећамо услед разочарања може потрајати, као што се то десило Клер. Она објашњава: „Изгубила сам бебу у седмом месецу трудноће. То се десило пре више година, али чак и сада, када видим како неки дечак држи говор за пултом, помислим у себи: ’Толики би сада био мој син.‘“

Бол можемо доживети и када нас неко изневери, рецимо када се прекине забављање, када пропадне брак, када се дете побуни, кад нам је брачни друг неверан  или када је пријатељ незахвалан. Будући да живимо међу несавршеним људима и у тешким временима, постоји безброј разлога за разочарање.

Можемо се разочарати и због личних неуспеха. На пример, можемо се осећати безвредно ако смо пали на испиту, ако нисмо добили посао или нисмо освојили нечије срце. Можемо се разочарати и када неко кога волимо духовно поклекне. Мери каже: „Изгледало је да моја ћерка добро напредује. Сматрала сам да сам јој поставила добар пример. Али, када је напустила Јехову Бога и породичне вредности, доживела сам то као потпуни лични неуспех. Ниједно остварење на другим подручјима живота није могло да отклони то осећање. Била сам тако обесхрабрена.“

Како се можемо изборити с таквим осећањима? Да бисмо добили одговор, осмотримо Јеховин пример.

Усредсредимо се на решење

Јехова Бог је с љубављу пружио првом људском пару све што им је било потребно, али они су се показали као незахвални и бунтовни (Постанак, поглавља 2 и 3). Њихов син Каин је развио лош став. Не обазирући се на Јеховино упозорење, убио је рођеног брата (Постанак 4:1-8). Можете ли замислити колико је Јехова био разочаран?

И поред тога, зашто је Бог и даље био срећан? Зато што је имао намеру да земљу насели савршеним људима и наставио је да ради на испуњењу те намере (Јован 5:17). Зато је обезбедио откупну жртву и утврдио Краљевство (Матеј 6:9, 10; Римљанима 5:18, 19). Јехова Бог се усредсредио на решење, а не на проблем.

Божја Реч нас подстиче да се заокупимо позитивним стварима уместо да стално размишљамо о ономе што је могло да се деси или је требало да урадимо. Тамо читамо: „Што је год истинито, што је год племенито, што је год праведно, што је год чисто, што је год допадљиво, што је год похвално, што је год честито и што је год хвале вредно, о томе размишљајте“ (Филипљанима 4:8).

Исправно гледиште о разочарању

Неки догађаји могу потпуно променити наш живот. На пример, можемо неочекивано изгубити посао, брачног друга или теократске одговорности које смо некада имали. Можемо се разболети, остати без куће или наших пријатеља. Како се можемо изборити с таквим променама?

Неки су увидели да им у томе помаже постављање приоритета. Раније поменути Данкан каже: „Када смо моја жена и ја схватили да се више никада нећемо вратити на своју мисионарску доделу, били смо очајни. На крају смо поставили два приоритета — бринути о мајци и ако је могуће наставити с пуновременом службом. Када је требало да донесемо неке одлуке, прво бисмо размотрили како би оне утицале на те приоритете. То нам је живот учинило лакшим.“

Када се разочарају, многи од нас су склони да преувеличавају негативну страну ситуације. На пример, наша настојања да одгајимо децу, оспособимо се за посао или проповедање добре вести на страном подручју можда неће донети жељене резултате. Можемо помислити: ’Ја сам осуђен на неуспех.‘ Ипак, као што лош почетак људске историје није био доказ Јеховиног неуспеха, тако ни ми  не треба да се осећамо као губитници само зато што наш труд није одмах уродио плодом (Поновљени закони 32:4, 5).

Када нас људи разочарају, лако можемо постати огорчени. Јехова реагује другачије. Давид је разочарао Јехову када је починио прељубу, а затим сковао план да муж те жене буде убијен. Ипак, Јехова је видео искреност Давидовог покајања па га је и даље користио као свог слугу. Исто тако, верни краљ Јосафат је погрешио када је склопио савез с Божјим непријатељима. Јеховин пророк му је рекао: „Зато се Јехова разгневио на тебе. Ипак, нашло се и нешто добра на теби“ (2. Летописа 19:2, 3). Јехова је сматрао да једна грешка не значи да га је Јосафат заувек напустио. На сличан начин, можемо сачувати пријатеље ако не реагујемо претерано када погреше. Иако нас понекад могу разочарати, наши пријатељи и даље имају добре особине (Колошанима 3:13).

На разочарања се може гледати као на неизбежне ситуације које на крају воде до успеха. Можемо се јако разочарати у себе када починимо неки грех. Али, можемо се опоравити ако предузмемо  исправне и одлучне кораке и наставимо даље. Када је краљ Давид био разочаран у себе, написао је: „Кости су се моје сасушиле од јецања мога по цео дан... На крају сам ти [Јехова] признао грех свој... Ти си опростио кривицу греха мојих“ (Псалам 32:3-5). Ако смо свесни да смо изневерили Божја очекивања, треба да му се молимо за опроштај, променимо начин поступања и будемо одлучни да убудуће још верније следимо његове савете (1. Јованова 2:1, 2).

Припремимо се већ сада

Сигурно ћемо доживети још многа разочарања у будућности. Како се можемо припремити за њих? Занимљиво је шта је рекао Бруно, један старији хришћанин који је доживео разочарање које му је променило ток живота. Он је рекао: „У мојим околностима, да бих се изборио с тим осећањем највише ми је значило то што сам наставио да чиним оно што ми је раније помагало да јачам своју духовност. Знао сам зашто Бог допушта да још увек постоји овај зао свет. Годинама сам развијао близак однос с Јеховом. Био сам јако срећан што сам тако поступао. Утешно сазнање да је Бог уз мене помогло ми је да издржим потиштеност коју сам осећао.“

Док размишљамо о будућности, можемо бити сигурни у једно: Иако се можемо разочарати у себе или нас други могу разочарати, Бог нас никада неће изневерити. Заправо, он је рекао да његово име, Јехова, значи „постаћу што год желим да постанем“ (Излазак 3:14). То нас уверава да ће он постати што год је потребно како би испунио своја обећања. Он је обећао да ће се путем Краљевства његова воља вршити „како на небу тако и на земљи“. Зато је апостол Павле написао: „Уверен сам да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни власти... ни било шта друго што је створено, не може раставити од Божје љубави која је у Христу Исусу“ (Матеј 6:10; Римљанима 8:38, 39).

С поверењем можемо очекивати испуњење Божјег обећања које је записао пророк Исаија: „Ево, ја стварам нова небеса и нову земљу. Оно што је пре било неће се у сећање враћати нити ће се у срцу јављати“ (Исаија 65:17). Заиста је дивно знати да долази време када ће сва сећања на разочарања постати ствар прошлости!

[Фуснота]

[Истакнути текст на 13. страни]

Не треба да се осећамо као губитници само зато што наш труд није одмах уродио плодом

[Истакнути текст на 14. страни]

Божја Реч нас подстиче да се заокупимо позитивним стварима уместо да стално размишљамо о ономе што је могло да се деси

[Слике на 15. страни]

Упркос људским грешкама, Бог је срећан јер ће се његова намера сигурно испунити

[Слика на 16. страни]

Ако поставимо духовне приоритете, то ће нам помоћи да се изборимо с разочарањем