Шта Библија каже о забринутости?

ЗАБРИНУТОСТ може штетно утицати на здравље. Може проузроковати депресију, што одузима снагу и вољу за било какву активност. Једна надахнута пословица каже: „Од бриге човеку срце клоне“ (Пословице 12:25). Забринутост може оставити озбиљне последице на људски организам. У једној књизи се наводи: „Лекари знају како забринутост утиче на телесне функције. Она може подићи (или снизити) крвни притисак, повисити број белих крвних зрнаца, а под утицајем адреналина на јетру изненада може доћи до поремећаја у нивоу шећера у крви. Забринутост чак може утицати и на електрокардиограм (ЕКГ). Др Чарлс Мејо је изјавио: ’Забринутост утиче на циркулацију, срце, жлезде и на цео нервни систем‘ “ (How to Master Your Nerves, др Стајнкрон и др Лафија, 1970, стр. 4).

Далеко је озбиљнија штета коју забринутост може проузроковати у духовном погледу. Исус Христ је рекао да бриге око проблема који су саставни део живота у овом свету могу угушити цењење према ’речи Божјој‘. Као што трње може спречити младицу да расте и доноси плод, тако и забринутост може спречити особу да духовно напредује и донесе плод на Божју славу (Матеј 13:22; Марко 4:18, 19; Лука 8:7, 11, 14). Будући да су дозволили да их заокупе животне бриге, а занемарили су своје духовне потребе, многи ће заслужити осуду кад Божји Син поново дође у својој слави и изгубиће вечни живот (Лука 21:34-36).

Оправдана забринутост

Сасвим је у реду да водимо бригу о томе да ли радимо оно што је угодно Јехови Богу, како не бисмо изгубили благослове који очекују његове предане слуге. Особа која је починила озбиљан преступ требало би да се осећа попут псалмисте, који је рекао: „Узнемирен сам постао због греха свога“ (Псалам 38:18). Кад смо у разумној мери забринути због почињеног греха, то ће нас подстаћи да га признамо, покајемо се и престанемо да чинимо оно што је неисправно и тако поново развијемо добар однос с Јеховом, Свевишњим Богом.

Сви хришћани треба да брину о духовној, физичкој и материјалној добробити својих суверника (1. Коринћанима 12:25-27). Таква брига за друге је очигледна у писму које је апостол Јован упутио Гају: „Вољени, молим се да ти у свему буде добро и да будеш здрав, као што је твојој души сада добро“ (3. Јованова 2). Апостол Павле је рекао да га притиска „брига за све скупштине“ (2. Коринћанима 11:28). Био је дубоко забринут за то да ли ће сви ученици Божјег Сина остати верни до краја.

Библија говори и о томе да треба да се ’бринемо за Господово‘, то јест за све оно чиме се слави Божји Син. Будући да немају одговорности и бриге које доносе брак и родитељство, хришћани који нису у браку мање се брину за „„световно“ а више могу да се брину „за Господово“ (1. Коринћанима 7:32-35).

Апостол Павле је написао да се хришћани који су у браку ’брину за световно‘, јер имају неке дужности које самци немају. Док се брине за себе, свој дом и основне животне потребе — храну, одећу и кров над главом — особи која није у браку потребно је далеко мање него особи која се мора бринути за породицу. Будући да је однос између мужа и жене врло присан, обоје се с правом брину да угоде једно другом јер тиме доприносе физичкој, психичкој, емоционалној и духовној добробити целе породице. Чак и ако се не суочавају с болешћу, неким непредвиђеним проблемима, ограничењима и другим потешкоћама, брачни парови који имају децу морају посветити много више времена ’световноме‘ — активностима које нису духовне природе а део су свакодневице — него што то чини већина хришћана која није у браку.

Па ипак, бриге око световних ствари не би смеле заокупити сву нашу пажњу. Исус Христ је то јасно дао до знања Лазаревој сестри Марти. Она се толико бринула за своје госте да није успела да нађе времена да га саслуша. С друге стране, Марија је изабрала „бољи део“ — добила је духовну поуку од Божјег Сина (Лука 10:38-42).

Чувајмо се прекомерне забринутости

Ако смо потпуно уверени да Јехова воли своје слуге и да се брине за њихову добробит, нећемо бити претерано забринути (Јеремија  17:7, 8). Исус Христ је указао на то у својој Проповеди на гори. Савет о забринутости закључио је следећим речима: „Не брините се... за сутрашњи дан, јер ће сутрашњи дан имати своје бриге. Доста је сваком дану свога зла“ (Матеј 6:25-34). Хришћани се свакодневно боре с многим проблемима и нема потребе да се оптерећују и с оним што би се могло догодити следећег дана, а што се можда никада неће десити.

Чак и ако у време прогонства дођу на саслушање пред власти, поуздање у Божју подршку помоћи ће им да не буду забринути. Јехова ће их путем свог духа подржати у тој тешкој ситуацији и омогућити им да дају добро сведочанство (Матеј 10:18-20; Лука 12:11, 12).

Кад год је хришћанин оптерећен због нечега што га брине, изазива у њему тескобу и страх, он треба да се обрати свом небеском Оцу у молитви. Тако може ’све своје бриге бацити на Јехову‘, уверен да ће га он чути јер се брине за њега (1. Петрова 5:7). То ће му донети унутрашње спокојство, Божји мир који чува срце и мисли. Дубоко у себи, у свом срцу, он неће осећати тескобу, стрепњу нити немир и неће бити расејан ни узнемирен услед забринутости (Филипљанима 4:6, 7).