ПРЕ скоро 2 000 година, на јеврејски празник Пасхе 33. н. е., један недужан човек је умро како би другима омогућио да живе. Ко је био тај човек? То је био Исус Назарећанин. А коме може користити то племенито дело? Свим људима. Добро познат библијски стих описује ту спасоносну жртву следећим речима: „Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16).

Иако су многима познате ове речи, врло мало њих заиста разуме њихово значење. Они се питају: ’Зашто нам је потребна Христова жртва? Како смрт једног човека може избавити све људе од вечне смрти која је неизбежна?‘ Библија пружа јасне и уверљиве одговоре на та питања.

Неки сматрају да су људи створени да живе неко време на земљи, да пролазе кроз невоље, уживају у неким срећним тренуцима, а затим умру и оду на неко боље место. Према том гледишту, смрт је део Божје намере. Међутим, Библија показује да људи умиру из једног другог разлога. У њој пише: „Преко једног човека у свет [је] ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили“ (Римљанима 5:12). Овај стих показује да је смрт последица греха. Ко је тај ’један човек‘ преко кога су се кобне последице греха прошириле на све људе?

Према делу The World Book Encyclopedia, већина научника сматра да сви људи потичу од истог претка, док Библија недвосмислено указује да је тај предак ’један човек‘. У Постанку 1:27 читамо: „Бог [је] створио човека по својој слици, створио га је по Божјој слици — створио је мушкарца и жену.“ Тако из Библије сазнајемо да је први људски пар био славни врхунац стварања Свемоћног Бога.

Из Постанка сазнајемо још неке детаље о људској историји након што је Јехова Бог створио прве људе. Занимљиво је да у целом том извештају Бог спомиње смрт само као последицу непослушности  (Постанак 2:16, 17). Он је желео да људи заувек живе у прелепом рајском окружењу, срећни и здрави. Бог није желео да људи пате због старости и да на крају умру. Како је онда смрт завладала над људима?

У трећем поглављу Постанка описује се како је први људски пар свесно одлучио да буде непослушан Јехови Богу, који му је подарио живот. Због тога их је Бог казнио, као што их је унапред упозорио. Човеку је рекао: „Прах [си] и у прах ћеш се вратити“ (Постанак 3:19). Према ономе што је Бог изрекао, непослушни људски пар је на крају умро.

Међутим, није само први људски пар сносио последице. Због тога што су они били непослушни, њихови потомци више нису могли имати савршен живот какав им је био намењен. Јехова је имао у виду и нерођено потомство Адама и Еве, када им је рекао: „Рађајте се и множите се, напуните земљу и себи је подложите, и владајте над морским рибама и створењима која лете по небу и над свим створењима што се мичу по земљи“ (Постанак 1:28). Људи би с временом населили целу планету и уживали би у неизмерно срећном животу без смрти. Али, њихов праотац Адам — то јест ’један човек‘ — продао их је у ропство греху, који коначно води до неизбежне смрти. Апостол Павле, потомак првог човека, написао је: „Ја сам телесан, продат у ропство греху“ (Римљанима 7:14).

Као што данас вандали уништавају непроцењива уметничка дела, тако је и Адам, починивши грех, озбиљно оштетио Божје величанствено дело стварања — људски род. Адамова деца су имала своју децу, затим унуке и тако редом. Свака наредна генерација би дошла на свет, одрасла, подигла потомство и на крају умрла. Зашто су сви они умрли? Зато што су Адамови потомци. Библија каже: „Због преступа једног човека многи [су] умрли“ (Римљанима 5:15). Болест, старост, склоност ка злу и смрт јесу жалосне последице Адамовог чина издаје своје породице. Тој породици припадамо и ми.

У свом писму хришћанима у Риму, апостол Павле је писао о жалосном стању несавршених људи, укључујући и себе, као и о мучној борби с последицама греха. Он је очајавао: „Јадан сам ти ја  човек! Ко ће ме избавити од тела које ме води у такву смрт?“ Добро питање, зар не? Ко ће Павлу, као и свима који жуде за тим, пружити избављење од ропства греху и смрти? Павле сам одговара: „Нека је хвала Богу преко Исуса Христа, нашег Господа!“ (Римљанима 7:14-25). Да, наш Створитељ је обезбедио спасење преко свог Сина, Исуса Христа.

Исус је описао своју улогу у избављењу човечанства из ропства греху. Он је рекао: ’Син човечји је дошао да свој живот да̂ као откупнину за многе‘ (Матеј 20:28). Како Исусов живот служи као откупнина? Како нам користи његова смрт?

Библија каже да Исус „није згрешио“ и да је „одвојен од грешника“. Током читавог свог живота, он је био савршено послушан Божјем закону (Јеврејима 4:15; 7:26). Зато његова смрт није била последица греха и непослушности, као у Адамовом случају (Језекиљ 18:4). Уместо тога, Исус је прихватио смрт коју не заслужује како би могао да испуни Очеву вољу и спасе човечанство од греха и смрти. Као што је претходно речено, он је добровољно дошао да би ’дао свој живот као откупнину‘. С љубављу какву историја не памти, Исус је спремно „окусио смрт за свакога“ (Јеврејима 2:9).

Живот који је Исус жртвовао био је једнако вредан као и живот који је Адам изгубио када је згрешио. Шта је донела Исусова смрт? Јехова је прихватио ту жртву као „одговарајућу откупнину за све“ (1. Тимотеју 2:6). Заправо, Бог је на темељу вредности Исусовог живота откупио људски род од ропства греху и смрти.

Библија више пута помиње тај велики израз љубави нашег Створитеља. Павле је подсетио хришћане да су „скупо купљени“ (1. Коринћанима 6:20; 7:23). Петар је написао да Бог није користио ни злато ни сребро, већ крв свог Сина да би избавио хришћане од живота који води у смрт (1. Петрова 1:18, 19). Путем Христове откупне жртве, Јехова ће избавити човечанство од вечне смрти.

У вези с далекосежним користима Христове откупнине, апостол Јован је написао: „[Исус Христ] је жртва помирења за наше грехе, и не само за наше него и за грехе целог света“ (1. Јованова 2:2). Да, Христова откупнина је намењена свим људима. Да ли то значи да ће сви аутоматски имати користи од те непроцењиве жртве? Не. Присетимо се приче о рударима које смо поменули у претходном чланку. Спасиоци који су хтели да извуку  рударе из јаме спустили су спасилачку кабину до њих, али сваки рудар је морао да уђе у ту кабину. Слично томе, они који желе да имају користи од Христове откупне жртве не могу пасивно чекати на Божје благослове. Потребно је да предузму акцију.

Шта Бог очекује од нас? У Јовану 3:36 се каже: „Ко исказује веру у Сина, има вечни живот. Ко није послушан Сину, неће видети живот, него Божји гнев остаје на њему.“ Бог очекује од нас да исказујемо веру у Христову жртву. И то није све. „Ако се држимо [Исусових ] заповести, по томе знамо да га познајемо“ (1. Јованова 2:3). Према томе, јасно је да је за избављење од греха и смрти неопходно да исказујемо веру у Христову откупнину и да слушамо његове заповести.

Један важан начин на који можемо показати веру у Исусову откупнину јесте да према заповести коју је дао присуствујемо обележавању његове смрти и тиме покажемо захвалност за ту жртву. Пре него што је умро, Исус је успоставио оброк који је имао симболично значење. Тада је својим верним апостолима рекао: „Чините ово мени на спомен“ (Лука 22:19). Јеховини сведоци истински цене пријатељство с Божјим Сином и послушни су тој заповести. Ове године, Обележавање Христове смрти одржаће се у суботу, 22. марта, након заласка сунца. Срдачно сте позвани да присуствујете овом посебном догађају у складу са Исусовом заповешћу. Јеховини сведоци из вашег краја могу вас упознати с тачним временом и местом одржавања. Том приликом ћете сазнати нешто више о томе шта је потребно да би нас Христова откупна жртва избавила од смртоносних последица Адамовог греха.

Мало људи данас потпуно разуме и цени велику жртву нашег Створитеља и његовог Сина захваљујући којој могу бити избављени од уништења. Они који исказују веру у ту жртву имају посебан разлог за срећу. Говорећи о сухришћанима, апостол Петар је написао: „[Ви] исказујете веру у [Исуса] и кличете од неизрециве и узвишене радости, јер сте сигурни да ћете због своје вере бити награђени спасењем својих душа“ (1. Петрова 1:8, 9). Ако развијате љубав према Исусу Христу и веру у његову откупну жртву, већ сада можете имати радостан живот и очекивати спасење од греха и смрти.