Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли сте знали?

Да ли сте знали?

Да ли сте знали?

Зашто је Исус постепено лечио једног слепог човека?

У Марку 8:22-26 читамо како је Исус у Витсаиди излечио једног слепог човека. Тамо стоји да му је Исус прво ставио пљувачку на очи, а затим га упитао шта види. Речи тог човека показују да је био донекле збуњен: „Видим људе, у ствари видим нешто као стабла која ходају.“ Исус му је затим поново дотакао очи и човек је ’оздравио и све је јасно видео‘. Исус га је по свему судећи лечио постепено, у фазама. Због чега?

Библија нам не пружа конкретан одговор, али можемо размислити о једном могућем објашњењу овог случаја. За некога ко први пут види након што је због слепила провео више година у мраку — или чак цео живот — то је изузетно велика промена. Ево једног примера: Једна врста понија се некада користила за рад у рудницима. Они су се толико били навикли на мрак да им је, када би их извели ван рудника, био потребан читав дан да се привикну на дневно светло. То прилагођавање је још веће ако је особа слепа. У данашње време, хирурзи су у неким случајевима успели да отклоне проблеме које су неке особе имале с очима, обнављајући им тако способност да виде. Међутим, пацијенти су често били савладани бујицом информација које су преко очију стизале до њиховог мозга. Збуњени великом количином боја, облика и призора, они су били сметени и нису препознавали чак ни предмете који су им били познати. Током времена, мозак научи да препознаје оно што очи виде.

У овом случају, то што је Исус у више фаза лечио тог слепог човека био је показатељ љубави и бриге према њему. На крају је човек ’све јасно видео‘ и разумео оно што је видео.

Зашто је у Исусовим данима било тешко читати из свитака?

Листови који су коришћени за израду свитака били су углавном дугачки од 23 до 28 центиметара и широки од 15 до 23 центиметра. Велики број листова је спајан тако што су се они лепили један за други или ушивали ланеним концем. У неким случајевима коришћени су и дужи листови. Исаијин свитак с Мртвог мора направљен је од 17 листова пергамента, а дужина тренутно нетакнутог дела износи око 7 метара. Исаијин свитак који је Исус користио у синагоги у Назарету можда је био сличне дужине (Лука 4:16, 17).

У погледу овог библијског догађаја, Алан Милард у својој књизи каже: „Читач би држао књигу [свитак] и одмотавао је левом руком док је десном придржавао други крај књиге и мотао га читајући колону за колоном. Да би пронашао 61. поглавље Исаије које је читао у синагоги, Исус је требало да одмота већи део тог свитка и да га поново смота у ролну“ (Discoveries From the Time of Jesus).

У то време, Исаијина књига није била подељена на поглавља и стихове као што је то данас случај. Када су у синагоги у Назарету предали Исусу Исаијин свитак, требало је да он пронађе стих који је у данашњим Библијама означен као Исаија 61:1, 2. Чињеница да је Исус лако „нашао [то] место“, показује да је добро познавао Божју Реч.