Причешће — чињенице које стоје иза овог обреда

ЉУДИ широм света редовно учествују у овом обреду, било да је то неколико пута годишње, недељно или чак сваки дан. Назива се још и света тајна, и многи од оних који учествују у њему не тврде да разумеју његову суштину. Осим што се на њега гледа као на нешто свето, овај обред се чак сматра чудотворним.

Обред о којем је реч јесте причешће — део католичке мисе или православне литургије у ком свештеник изговара благослов над хлебом и вином и затим позива вернике да приме свето причешће. * Папа Бенедикт XVI је рекао да је овај обред за католике „сама суштина вере“. Не тако давно, црква је прогласила „годину причешћа“ у настојању да „поново пробуди и ојача веру у причешће“.

Чак и људи који не сматрају себе нарочито побожним имају снажна осећања када је у питању овај обред. На пример, недавно је у часопису Time објављен чланак у ком је једна жена, која је описана као млада, слободоумна католикиња, написала следеће: „Без обзира на то да ли смо сагласни с доктринама Католичке цркве или не, још увек се држимо оног што нас уједињује у католичкој вери, а то је наша преданост причешћу.“

Шта је заправо причешће? Да ли се од Христових следбеника очекује да се причешћују? Размотримо прво како се кроз време развијао тај обред. Након тога се можемо позабавити много важнијим питањем: Да ли је причешће заиста у складу с оним што је Исус Христ пре око 2 000 година заповедио да се чини?

Причешће и религије хришћанства

Није тешко увидети зашто се на причешће гледа као на нешто чудесно. Кључни тренутак овог обреда наступа током причесне молитве. У том тренутку, према Катехизму Католичке Цркве, „снага речи, Христов утицај и сила светог духа“ чине да Исусово тело и крв буду „свечано  представљени“. Тада свештеник, након што узме хлеб и вино, позива вернике да се причесте, најчешће тако што ће узети само хлеб, који се назива и хостија.

Католичка црква научава да се хлеб и вино чудесно претварају у дословно Христово тело и крв, и та доктрина се назива транссупстанцијација или претворба. Ово учење се постепено развијало, а његов назив је први пут дефинисан и званично употребљен у XIII веку. У доба протестантске реформације, одређена обележја причешћа у католичкој цркви доведена су у питање. Лутер је одбацио доктрину о транссупстанцијацији у корист консупстанцијације. Разлике између ове две доктрине су занемарљиве. Лутер је научавао да се хлеб и вино не претварају у Христово тело и крв, већ да постоје упоредо с Христовим телом и крвљу.

Током времена, међу разним црквама хришћанства настале су и друге разлике у вези са значењем причешћа, као и у погледу тога на који начин и колико често треба вршити овај обред. Ипак, нека обележја овог обреда чувају његово основно значење широм хришћанског света. Како је онда он изгледао када га је Исус успоставио?

Обележавање „Господове вечере“

Исус је показао својим ученицима како да обележавају спомен на његову смрт, то јест „Господову вечеру“ (1. Коринћанима 11:20, 24). Међутим, да ли је он увео неки мистериозни обред приликом ког би његови следбеници дословно јели његово тело и пили његову крв?

Те вечери Исус је управо завршио с прославом јеврејске Пасхе и отпустио Јуду Искариотског, апостола који је намеравао да га изда. Матеј, један од 11 апостола који су остали, записао је: „Док су јели, Исус је узео хлеб и, изрекавши благослов, изломио га је, дао ученицима и рекао: ’Узмите, једите. Ово представља моје тело.‘ Узео је и чашу, захвалио [грчки, ефхаристесас] Богу и дао им је, говорећи: ’Пијте из ње сви, јер ово представља моју „крв савеза“, која ће се пролити за многе ради опроштења греха‘“ (Матеј 26:26-28).

За Исуса, као и за све Божје слуге, молитва за благослов приликом оброка била је нешто сасвим уобичајено (Поновљени закони 8:10; Матеј 6:11; 14:19; 15:36; Марко 6:41; 8:6; Јован 6:11, 23; Дела апостолска 27:35; Римљанима 14:6). Да ли постоји било који разлог да верујемо да је Исус, када је захвалио за храну, такође учинио и чудо проузрокујући да његови следбеници заиста једу његово тело и пију његову крв?

„Ово значи“ или „ово је“

Истина је да су у неким библијским преводима Исусове речи пренесене на следећи начин: „Узмите, једите, ово је тело моје“ и „Пијте из ње сви, јер је ово крв моја“ (Матеј 26:26-28, Бакотић; Чарнић, Даничић-Караџић, Савремени српски превод, Др Димитрије Стефановић, Александар Бирвиш). Такође је тачно да је грчкој речи естин, што је облик глагола „бити“, основно значење „је“. Међутим, тај исти глагол се такође може превести и речју „значи“. Занимљиво је да се у многим преводима Библије овај глагол често преноси као „значи“ или „представља“. * Контекст одређује шта је најпрецизнији превод. На пример, у Матеју 12:7, грчка реч естин у многим преводима Библије преведена је речју „значи“: „Да сте разумели шта значи [естин]: ’Милосрђе хоћу, а не жртву‘, не бисте осудили недужне“  (Нови свет, Бакотић, Чарнић, Савремени српски превод).

Што се овога тиче, многи признати изучаваоци Библије слажу се с тим да реч „је“ не преноси тачно мисао коју је Исус овде изразио. На пример, католички теолог Жак Дипон је узео у обзир културу и друштво у ком је Исус живео и закључио да би „најприроднији“ превод овог стиха могао бити: „Ово значи моје тело“ или „Ово представља моје тело.“

У сваком случају, Исус нипошто није мислио да његови ученици треба да дословно једу његово тело и пију његову крв. Зашто? Након потопа Нојевих дана, Бог је човеку дозволио да једе животињско месо. Али он никада није дао дозволу да се једе људско месо. Штавише, он је јасно забранио да се узима крв (Постанак 9:3, 4). Ова заповест је била поновљена у Мојсијевом закону, ком је Исус у потпуности био послушан (Поновљени закони 12:23; 1. Петрова 2:22). Апостоли су такође под вођством светог духа поновили заповест која је забрањивала коришћење крви, чинећи је тако обавезном за све хришћане (Дела апостолска 15:20, 29). Да ли би Исус увео обред који би од његових следбеника захтевао да прекрше свету одредбу Свемоћног Бога? Ни у ком случају!

Дакле, јасно је да је Исус хлеб и вино користио као симболе. Бесквасни хлеб је представљао његово безгрешно тело које ће бити жртвовано. Црно вино је представљало његову крв која ће бити проливена „за многе ради опроштења греха“ (Матеј 26:28).

 Сврха Господове вечере

Прву Господову вечеру Исус је закључио следећим речима: „Чините ово мени на спомен“ (Лука 22:19). Обележавање тог догађаја заиста нам помаже да се присетимо Исуса и дивних благослова који су омогућени његовом смрћу. Оно нас подсећа на чињеницу да је Исус потврдио да његов Отац, Јехова, има право да влада. Такође нас подсећа на то да је начином на који је умро као савршен, безгрешан човек Исус дао „свој живот... као откупнину за многе“. Откупнина омогућава да свако ко исказује веру у његову жртву буде ослобођен од греха и добије вечни живот (Матеј 20:28).

Ипак, Господова вечера је пре свега заједнички оброк. У њему учествују: (1) Јехова Бог, који је обезбедио откупнину, (2) Исус Христ, ’Јагње Божје‘, који је дао свој живот као откупнину и (3) Исусова духовна браћа. Узимајући хлеб и вино, Исусова духовна браћа показују да су у потпуности уједињена с Христом (Јован 1:29; 1. Коринћанима 10:16, 17). Они такође показују да су у ’новом савезу‘ као Исусови духом помазани ученици. Они ће владати с Христом на небесима као краљеви и свештеници (Лука 22:20; Јован 14:2, 3; Откривење 5:9, 10).

Када би требало да се обележава Христова смрт? Одговор ће бити јасан када се присетимо да је Христ изабрао посебан датум да уведе ову свечаност — празник Пасхе. Божји народ је славио тај празник сваке године, 14. нисана по њиховом календару, и то је чинио преко 1 500 година у знак сећања на велико избављење које је Јехова учинио за свој народ. Јасно је да је Исус упутио своје следбенике да истог датума обележавају далеко веће избављење које ће Бог омогућити путем Христове смрти. Дакле, Исусови прави следбеници обележавају Господову вечеру сваке године на дан који одговара 14. нисану хебрејског календара.

Да ли они то раде из поштовања према традицији? Искрено речено, то је оно што подстиче многе када је у питању причешће. Међутим, ауторка поменутог чланка из часописа Time рекла је: „Учествовање у овом старом обичају којег се толико много људи држи доноси неки посебан мир.“ Попут многих католика данас, ова ауторка више воли када се причешће изводи на изворном латинском баш као и у прошлости. Зашто? Она је написала: „Желим да чујем како се миса пева на језику који не разумем зато што ми се веома често не допада оно што чујем на енглеском.“

Широм света, Јеховини сведоци, заједно са милионима заинтересованих особа, проналазе право задовољство у обележавању Господове вечере које се одржава на њиховом језику. Радује их што могу да побољшају своје разумевање значења и вредности Христове жртве. Те поуке су веома вредна тема за размишљање и разговор током читаве године. Сведоци сматрају да је обележавање Христове смрти најбољи начин да се подсећамо на дубоку љубав Јехове Бога и његовог Сина, Исуса Христа. Оно им помаже да ’објављују Господову смрт, док он не дође‘ (1. Коринћанима 11:26).

[Фусноте]

[Истакнути текст на 27. страни]

Како је изгледала прва Господова вечера?

[Слика на 28. страни]

Исус је показао својим ученицима како да обележавају спомен на његову смрт

[Слика на 29. страни]

Обележавање смрти Исуса Христа