Да ли је важно којој религији припадамо?

„РЕЛИГИЈА је дубоко укорењена у људској природи.“ Тако каже професор Алистер Харди у својој књизи The Spiritual Nature of Man, у којој се говори о духовним одликама човека. Резултати недавног истраживања на том подручју изгледа потврђују такав закључак. Према њима, око 86 посто светског становништва изјашњава се да припада некој религији.

То истраживање је, између осталог, открило да се они који се изјашњавају као верници могу сврстати у 19 главних религија, при чему само у оквиру хришћанства постоји чак 37 000 деноминација. Зар вас то не наводи да се питате да ли су све те религије прихватљиве Богу? Заправо, да ли је важно како служимо Богу?

У овом тако важном питању, чињеница је да се не можемо водити само осећањима. Логичан закључак је да треба да видимо шта Бог мисли о томе. У том правцу ће нам помоћи Библија. Зашто тако кажемо? Зато што је Исус Христ у молитви рекао Богу: „Твоја реч је истина“ (Јован 17:17). А апостол Павле је рекао: „Све је Писмо надахнуто од Бога и корисно за поучавање, за укоравање, за поправљање“ (2. Тимотеју 3:16).

Библија показује да није свака религија прихватљива Богу. У њој проналазимо историјске примере људи који су обожавали Бога на начин који му је био прихватљив, односно неприхватљив. Пажљивим осматрањем таквих примера, можемо сазнати шта треба, а шта не треба да радимо како би Бог био задовољан нашим избором религије.

Пример из прошлости

Јехова Бог је преко пророка Мојсија дао Израелцима законик који их је поучавао како да га на исправан начин обожавају. Када је народ поступао у складу с тим закоником, познатим као Мојсијев закон, Бог их је прихватао и благосиљао (Излазак 19:5, 6). Међутим, упркос тако почаствованом положају, Израелци га нису увек обожавали на прихватљив начин. Често су окретали леђа Јехови и упуштали се у верске обичаје становника околних земаља.

У данима пророка Језекиља и Јеремије, у седмом веку пре н. е., многи Израелци су се оглушили о Божји закон и стварали блиске везе с околним народима. Учествујући у њиховим обичајима и празницима, Израелци су створили нови вид служења Богу, тако што су у праву религију унели обичаје криве религије. Многи Израелци су говорили: „Будимо као други народи, као народи других земаља, и служимо дрвету и камену“ (Језекиљ 20:32; Јеремија 2:28). Говорили су да служе Јехови Богу, али су у исто време обожавали ’одвратне идоле‘, чак су им жртвовали и своје синове (Језекиљ 23:37-39; Јеремија 19:3-5).

Археолози овакво спајање различитих веровања називају верски синкретизам. Данас, многи верују да у нашем слободоумном друштву свако има право на своје мишљење и избор у свему, па тако и у религији. Зато сматрају да је свеједно којој религији припадамо. Али, да ли је стварно тако? Да ли је то питање толеранције и слободног схватања? Осмотрите нека обележја религије коју  су пригрлили неверни Израелци и видите докле су их ти обичаји довели.

Права религија с паганским обележјима

Места где су Израелци практиковали своју искварену религију била су „обредне узвишице“, то јест светилишта с олтарима, постољима за приношење ка̂да, каменим обредним стубовима и обредним деблима, која су, како се чини, била прикази Ашере, хананске богиње плодности. У Јуди је било много таквих места. У библијској књизи 2.  Краљевима 23:5, 8 помињу се ’обредне узвишице у Јудиним градовима и у околини Јерусалима од Гаве [северне границе] све до Вирсавеје [јужне границе]‘.

На тим обредним узвишицима, Израелци су „приносили ка̂д Валу, сунцу, месецу, сазвежђима и свој небеској војсци“. Чак су направили станове за ’храмске блуднике у Јеховином дому‘ и своју децу су ’спаљивали у част Молоху‘ (2. Краљевима 23:4-10).

Археолози су у Јерусалиму и Јуди, углавном у рушевинама приватних кућа, пронашли стотине фигура од печене глине. Већина су биле прикази обнажених женских фигура с претерано наглашеним грудима. Стручњаци тврде да те фигуре представљају богиње плодности Ашеру и Астароту. Сматра се да су те фигуре биле „амајлије које су помагале при зачећу и порођају“.

Како су Израелци гледали на ова места где су се мешале права и крива религија? Професор Јефрем Стерн са Хебрејског универзитета приметио је да су многе од тих обредних узвишица вероватно биле „посвећене Јахвеу [Јехови]“. Текст на ископинама изгледа подупире такво гледиште. На пример, у једном се наводи: „Благосиљам те Јахвеом из Самарије и његовом ашером“, а у другом стоји: „Благосиљам те Јахвеом из Темана и његовом ашером!“

Ови примери показују како су Израелци искварили своју службу Јехови Богу уводећи срамне паганске обичаје. Народ је због тога био морално изопачен и у духовној тами. Како је то утицало на Бога?

Шта Бог предузима

Искварена религија Израелаца повредила је Бога и зато их је он преко пророка Језекиља осудио: „Где год да боравите, ваши градови биће опустошени и ваше обредне узвишице разрушене, тако да ће лежати опустошени, ваши олтари биће разрушени и разбијени, нестаће ваших одвратних идола, поломиће се ваши кадиони сталци и збрисана  ће бити дела руку ваших“ (Језекиљ 6:6). Нема сумње да је у Јеховиним очима таква религија била потпуно неприхватљива и зато ју је одбацио.

Јехова Бог је прорекао како ће се опустошење одиграти. ’Послаћу Навуходоносора, краља Вавилона, свог слугу, на ову земљу, на њене становнике и на све ове околне народе. Затрћу овај народ и сва ова земља претвориће се у пустош‘ (Јеремија 25:9-11). Ове речи су се испуниле 607. пре н. е. када су Вавилонци дошли на Јерусалим и у потпуности уништили и град и храм.

У вези с уништењем Јерусалима, раније цитирани професор Стерн запажа да археолошке ископине „јасно осликавају библијски запис (2. Краљевима 25:8; 2. Летописа 36:18, 19) описујући уништење, спаљивање и рушење кућа и зидова“. Он надаље запажа: „Археолошка открића везана за тај период историје Јерусалима... важе за једна од најзначајнијих открића која се могу наћи на другим библијским местима.“

Коју поуку можемо извући?

Најважнија поука коју можемо извући јесте да Бог не прихвата религију која настоји да обједини библијска учења с догмама, традицијом и ритуалима других религија. И апостол Павле је то јасно схватио и учинио потребне промене. Одрастао је као јеврејски фарисеј који је добро познавао закон те верске струје. Шта је учинио када је схватио да је Исус обећани Месија? Рекао је: „Оно што ми је било добитак, то због Христа сматрам губитком.“ То значи да је прекинуо с ранијим начином живота и постао одан Христов следбеник (Филипљанима 3:5-7).

Пошто је као мисионар много путовао, Павле је био добро упознат с верским обичајима и филозофским схватањима различитих људи. Зато је хришћанима у Коринту написао: „Шта имају заједничко светлост и тама? Надаље, у чему се слажу Христ и Велијал? Или шта је заједничко вернику и невернику? И како се Божји храм слаже с идолима?... ’Зато изађите из њихове средине и одвојте се‘, каже Јехова, ’и не дотичите више ништа нечисто и ја ћу вас примити‘“ (2. Коринћанима 6:14-17).

Када схватимо да је Богу важно како му служимо, можемо се питати: ’Коју религију Бог одобрава? Како могу да му се приближим? Шта треба да радим да бих служио Богу на прихватљив начин?‘

Јеховини сведоци ће вам радо помоћи да пронађете одговоре на ова и друга библијска питања. Можете их потражити на местима где се састају, у њиховим Дворанама Краљевства, или им писати на одговарајућу адресу из овог часописа и затражити да с вама неко бесплатно проучава Библију у време и на месту које вама одговара.

[Слика на 10. страни]

Древно светилиште за обожавање идола, Тел Арад, Израел

[Извор]

Garo Nalbandian

[Слика на 10. страни]

Фигуре Астароте из древних јудејских домова

[Извор]

Photograph © Israel Museum, Jerusalem; courtesy of Israel Antiquities Authority