Добро искористите своју радозналост

„Човек је биће које поставља питања. Од самог почетка живота ми постављамо питања... Чак се може рећи да је људска историја сачињена од питања и одговора“ (Октавио Пас, мексички песник).

 ШТА наводи једног кувара да смисли нови рецепт? Шта тера једног истраживача да крене у пустоловину у удаљена подручја? Шта подстиче дете да поставља толико питања? Најчешће је то радозналост.

Како је с вама? Да ли нове идеје или потрага за одговорима на дубока питања буде вашу радозналост? На пример: Одакле потиче живот? Зашто смо овде? Да ли постоји Бог? Од раног детињства, многи од нас из радозналости постављају питања попут ових и траже логичне одговоре. Када нас нешто одушеви, ми настојимо да о томе сазнамо све што можемо. Тако захваљујући знатижељи можемо доћи до многих дивних сазнања. Међутим, она може водити и до проблема, чак и до озбиљних последица.

Потребни су опрезност и равнотежа

Неприкладна радозналост може бити опасна. На пример, дете ће из радозналости пипнути врелу ринглу, што може имати катастрофалне последице. С друге стране, ако смо по природи знатижељни то нас може подстаћи да продубимо своје знање, да продремо у саму суштину ствари. Али, да ли би било мудро да испитујемо све што буди нашу радозналост?

Очигледно, нека сазнања нису пожељна јер могу бити штетна. На пример, занимање за порнографију, окултизам или учења култова и екстремистичких покрета могу лако угрозити нашу добробит. Поступићемо мудро ако увек опонашамо библијског писца псалама који се молио: „Одврати очи моје од оног што је безвредно“ (Псалам 119:37).

Нека сазнања не морају бити сама по себи штетна али могу бити безвредна и беспотребна. На пример, каква је корист знати све о приватном животу филмских звезда или познатих личности, затим детаље о сваком спортском тиму и играчима или све о најновијим техничким изумима и моделима аутомобила? Већина људи нема никакве користи од тога што су „стручњаци“ у тим областима.

Добар узор

Наравно, радозналост има позитивну страну. Осмотримо пример Александра фон Хумболта, немачког природњака и истраживача из 19. века по коме је названа Хумболтова струја дуж западне обале Јужне Америке.

Једном приликом, Хумболт је рекао: „Од најраније младости имао сам снажну жељу да путујем у удаљена подручја у која су Европљани ретко кад залазили.“ Он каже да се та потреба појавила када је пронашао „неодољиву привлачност у необузданој жељи“ да прошири своје видике. У својој 29. години упутио се у Средњу и Јужну  Америку где је учествовао у експедицији која је трајала пет година. На основу података које је тада сакупио саставио је путопис у 30 томова.

Све је привлачило Хумболтову пажњу — температура океана, рибе које живе у њему, биљке које је успут проналазио. Пео се на планине, истраживао реке и пловио океанима. Његова истраживања поставила су темељ за неколико грана савремене науке. Све је почело са снажном знатижељом, а неутољива жеља за знањем пратила га је целог живота. Према речима америчког есејисте Ралфа Валда Емерсона, „Хумболт је био један од оних ретких људи... који се с времена на време појаве како би нам показали које су могућности људског ума и снага и опсег наших способности“.

Поље које вреди истражити

Наравно, мало ко од нас ће постати светски познат истраживач или дати допринос науци. Међутим, постоји једно поље за истраживање на ком можемо да употребимо своје менталне способности. То доноси веће награде од стицања било ког другог сазнања. Исус Христ је указао на то када се молио свом небеском Оцу: „Да би добили вечни живот, треба да добро упознају тебе, јединог истинитог Бога, и онога кога си послао, Исуса Христа“ (Јован 17:3).

Знање о истинитом Богу, који се зове Јехова, и његовом Сину Исусу Христу, може задовољити радознали ум боље него било које друге информације. Присетите се важних животних питања која смо навели на почетку овог чланка. Њима можемо додати и следећа: Зашто у свету постоји толико патње? Да ли ће људи упропастити нашу планету или је чак уништити? И шта ће Бог учинити како се то не би десило? Проналажење одговора на та питања није чисто задовољавање наше радозналости. Као што је Исус рекао, оно значи „вечни живот“. Зашто можемо бити уверени у то?

Библија је надахнута Божја Реч. Апостол Павле је то истакао на следећи начин: „Све је Писмо надахнуто од Бога и корисно за поучавање, за укоравање, за поправљање, за васпитавање у праведности, да Божји човек буде сасвим способан и потпуно опремљен за свако добро дело“ (2. Тимотеју 3:16, 17).

Размислите о следећем. Павле је рекао да Библија пружа знање које нас оспособљава да чинимо оно што је добро. Помаже нам да на ствари гледамо из Божјег угла. А ми знамо да су Божје знање и мудрост далеко изнад било чијег знања и мудрости. Пророк Исаија је био надахнут од Бога да запише следећу снажну изјаву: „’Ваше мисли нису моје мисли, и моји путеви нису ваши путеви‘, говори Јехова. ’Колико су небеса виша од земље, толико су и моји путеви виши од ваших путева и моје мисли од ваших мисли‘“ (Исаија 55:8, 9).

Да ли бисте желели да сазнате више о Божјем узвишеном начину размишљања и поступања? Да ли вас радозналост наводи да откријете шта Божја Реч Библија говори о томе? Да ли имате жарку жељу да сазнате шта ће Бог учинити како би окончао сву патњу и какве благослове чува за послушне људе? Библија и вама упућује следећи позив: „Испитајте и видите да је Јехова добар; срећан је човек коме је он уточиште“ (Псалам 34:8).

Истина из Божје Речи има тако снажан утицај на искрено срце баш као и светлост на човека који је први пут види. Апостол Павле је био подстакнут да каже: „О дубино богатства, мудрости и знања Божјег! Како су неистраживи његови судови и недокучиви његови путеви!“ (Римљанима 11:33). Заиста ће нам бити потребна вечност како бисмо у потпуности схватили богатство Божјег  знања и мудрости. Пред нама је дивна могућност да увек откривамо нешто ново и да нам никад не буде досадно.

Нека остане жива!

Истина, већина нас никада неће постати чувени истраживачи или проналазачи. И вероватно у просечном животном веку не можемо сазнати све што бисмо желели. Ипак, немојмо дозволити да се наша радозналост успава. Пазимо да наша жеђ за знањем коју нам је Бог с љубављу подарио остане жива.

Добро искористите тај диван дар од Бога и стичите тачно разумевање Божје надахнуте Речи, Библије. Ако то чините, пронаћи ћете смисао и задовољство већ сада и унапред ћете се радовати испуњеном животу који ће трајати вечно. „Све је [Бог] учинио да је лепо у своје време“, пише у Библији. „Чак је и вечност ставио људима у срце, али они не могу у потпуности докучити дела која истинити Бог чини“ (Проповедник 3:11).

[Оквир/Слике на 21. страни]

Да ли сте знали...

• да је вековима пре него што су Колумбо и Магелан описали облик Земље у Библији било записано да она није равна плоча већ да је округла? (Исаија 40:22)

• да је много пре него што су астронаути видели Земљу како лебди у простору Библија истакла да је она обешена ни на чем? (Јов 26:7)

• да је најмање 2 500 година пре него што је енглески лекар Вилијам Харви открио циркулацију крви у људском телу Библија говорила о срцу као извору живота? (Пословице 4:23)

• да је пре око 3 000 година Библија једноставним речима објаснила да је кружни ток воде део екосистема који омогућава живот на Земљи? (Проповедник 1:7)

Зар није изванредно што се Библија дотакла тих научних чињеница давно пре него што су људи могли да их разумеју или открију? Заиста, она је ризница знања које живот значи и које само чека да га откријете.

[Слика на 19. страни]

Александар фон Хумболт