Тел Арад — неми сведок прошлих времена

Изгубљени град. Тајанствени храм. Обиље древних записа. Да ли вам то звучи као идеја за авантуристички филм? У ствари, све ово и још много тога вековима је лежало под наслагама пустињског песка код Тел Арада у Израелу, све док археолози нису започели са ископавањима на том подручју.

ДАНАС је савремени Арад за многе посетиоце обичан израелски град. Има 27 000 становника и налази се у Јудејској пустињи, западно од Мртвог мора. Међутим, древни израелски град Арад био је смештен око 8 километара западније. Након што су пажљиво уклонили наслаге песка, археолози су на том месту пронашли многе древне грађевине и записе.

Ти записи су били пронађени на остраконима, остацима грнчарије који су служили као плочице за писање. У библијска времена, било је уобичајено да се комади грнчарије користе у ту сврху. Оно што је пронађено код Тел Арада сматра се најбогатијом збирком таквих остракона која је икада откривена у Израелу. У чему се огледа вредност тих археолошких ископина?

Археолошки остаци пронађени код Тел Арада покривају дугачак период израелске историје, почев од времена судија па све до вавилонског освајања Јуде 607. пре н. е. Стога та открића помажу да се потврди тачност Библије. Она такође садрже примере који нам омогућавају да боље разумемо како су људи у древном Израелу гледали на Божје име.

Библијска указивања на Арад

Истина је да се Арад не спомиње много у Библији. Али тај град који се налазио на стратешки важном месту некада је држао под контролом главни трговачки пут. Зато је разумљиво што историјски  записи и археолошка открића показују да је током своје бурне историје овај древни град више пута био освајан, уништаван и поново подизан. Због тога што се увек изнова градило на истом месту настао је прилично велики тел, то јест земљани брежуљак.

У Библији се Арад први пут спомиње када се говори о завршном делу израелског 40-годишњег путовања кроз пустињу. Кратко након што је умро Мојсијев брат Арон, Божји народ је прошао близу јужне границе Обећане земље. Ханански краљ Арада очигледно је сматрао да су те луталице које су приспеле из пустиње лака мета, па их је напао. Уз помоћ Јехове Бога, Израелци су храбро узвратили, извојевали потпуну победу и сравнили Арад са земљом, иако су по свему судећи неки становници преживели (Бројеви 21:1-3).

Хананци су брзо поново изградили свој стратешки важан град. Када је Исус Навин неколико година касније са севера стигао на то подручје, нападајући и редом уништавајући хананске народе од ’брдовитог подручја и Негева‘, један од оних с којима се сукобио био је „краљ Арада“ (Исус Навин 10:40; 12:14). Касније су се у подручју Негева населили потомци Ховава Кенејца, који су се придружили Израелцима током њиховог путовања кроз пустињу (Судије 1:16).

Археолошка открића

Остаци пронађени код Тел Арада откривају нам још неке занимљиве појединости о каснијим догађајима који су забележени у Библији. На пример, археолози су пронашли низ утврђења. Врло је могуће да нека од њих потичу из времена владавине краља Соломона, који је био познат по грађевинским пројектима у многим градовима (1. Краљевима 9:15-19). Један слој ископина сведочи о томе да је једном приликом град био потпуно уништен ватром. Процењено је да се то десило почетком десетог века пре нове ере. Таква открића се поклапају с временом освајања египатског краља Сисака, само пет година након Соломонове смрти. Један подсетник на тај поход је зидни рељеф пронађен у Карнаку, у јужном Египту, на ком се међу бројним освојеним градовима спомиње и Арад (2. Летописа 12:1-4).

Веома је занимљиво што се на многима од око 200 остракона налазе хебрејска имена која се спомињу и у Библији, као што су Пасхор, Меримот и Корејеви синови. Неки од тих световних записа су још занимљивији јер се на њима налази Божје име у облику четири хебрејска слова יהוה (ЈХВХ). Та слова, која се често називају тетраграм, представљају јединствено име Свемоћног Бога. Касније су многи због сујеверја почели да сматрају да је изговарање или писање Божјег имена равно светогрђу. Међутим, открића код Тел Арада, као и многа друга, потврђују да се у библијска времена Божје име често користило у свакодневном животу, у поздравима и благословима. На пример, један натпис гласи: „Мом господару Елијасиву. Нека Јахве [Јехова] брине за твоју добробит... Он борави у Јахвином храму.“

Шта се може рећи о тајанственом храму који је споменут у уводу овог чланка? Грађевина код Тел Арада у вези с којом  постоје бројне претпоставке заправо је храмски комплекс са олтаром, који потиче из периода краљевства Јуде. Иако је био много мањи од Соломоновог храма у Јерусалиму, између те две грађевине постоје велике сличности. Зашто и када је изграђен храм у Араду? Шта се у њему догађало? Археолози и историчари могу само да нагађају.

Јехова је јасно обзнанио да је храм у Јерусалиму једино место које је изабрао за прославе годишњих празника и приношење жртава (Поновљени закони 12:5; 2. Летописа 7:12). Према томе, изградња и коришћење храма у Араду били су у супротности с Божјим законом. То се вероватно одвијало током периода када су подигнути други олтари и уведени обреди који су многе навели да престану да служе Јехови на исправан начин (Језекиљ 6:13). Ако је то био случај, овај центар криве религије био је вероватно срушен током темељних реформи које су спровели Језекија и Јосија у осмом и седмом веку пре нове ере (2. Летописа 31:1; 34:3-5, 33).

Очигледно је да нам остаци прошлости сачувани у Араду пружају важне поуке. Из вековних наслага песка изрониле су рукотворине које потврђују тачност Библије, сведоче о успону и паду искварене религије и пружају примере који показују да се Јеховино име с поштовањем користило у свакодневном животу.

[Мапа/Слика на 23. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ЈЕРУСАЛИМ

Мртво море

Арад

Тел Арад

[Извор]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Слика на 24. страни]

Детаљ са зидног рељефа у Карнаку, Египат

[Извор]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Слика на 25. страни]

Натпис који делимично гласи: „Нека Јахве [Јехова] брине за твоју добробит“

[Извор]

Photograph © Israel Museum, Jerusalem; courtesy of Israel Antiquities Authority

[Слика на 25. страни]

Део храмског комплекса у Тел Араду

[Слика на 25. страни]

Поглед на утврђење Тел Арад са источне стране

[Извор слике на 25. страни]

Todd Bolen/Bible Places.com