ДА ЛИ је важно хоће ли се Божје име појављивати у Библији? Бог је очигледно сматрао да јесте важно. Његово име представљено са четири хебрејска слова позната као тетраграм, појављује се скоро 7 000 пута у изворном хебрејском тексту који је углавном познат као Стари завет. *

Библичари признају да се Божје лично име појављује у Старом завету, то јест у делу који је изворно написан на хебрејском језику. Међутим, многи сматрају да се оно није појављивало у књигама написаним на грчком језику, или такозваном Новом завету.

Шта се онда дешава када писци Новог завета цитирају стихове из Старог завета у којима се појављује тетраграм? У таквим ситуацијама већина преводилаца користи реч „Господ“ уместо Божјег личног имена. Превод Нови свет не следи ту уобичајену праксу. У том преводу се у књигама написаним на грчком језику, то  јест у Новом завету, име Јехова појављује 237 пута.

С којим проблемима се суочавају преводиоци Библије када треба да одлуче да ли да употребе Божје име у Новом завету? Постоје ли ваљани разлози да се Божје име користи у том делу Светог писма? Како на вас утиче појављивање Божјег имена у Библији?

Рукописи Новог завета који су данас доступни нису оригинали. Оригинали које су написали Матеј, Јован, Павле и други доста су се користили тако да су се сигурно брзо похабали. Зато су они преписивани, а када су се и ти преписи похабали рађени су нови. Данас постоје хиљаде преписа Новог завета, а већина од њих је настала барем два века након што су написани оригинали. Изгледа да су до тог времена преписивачи заменили тетраграм са Кириос, грчком речју која значи „Господ“, или су то преузели из постојећих преписа. *

Имајући то у виду, преводилац мора утврдити да ли постоје разумни докази да је тетраграм заиста стајао у оригиналима који су писани на грчком. Постоје ли такви докази? Погледајмо следеће аргументе:

• Исус је користио Божје име када је цитирао из Старог завета или читао из њега (Поновљени закони 6:13, 16; 8:3; Псалам 110:1; Исаија 61:1, 2; Матеј 4:4, 7, 10; 22:44; Лука 4:16-21). У време Исуса и његових ученика тетраграм се налазио у примерцима хебрејског текста који се често назива Стари завет, као што се налази и данас. Међутим, библичари су вековима сматрали да се тетраграм није појављивао у преписима Септуагинте, то јест у преводу Старог завета на грчки језик, као ни у преписима Новог завета.  Затим је средином 20. века пажњу научника привукло нешто заиста значајно јер су пронађени неки изузетно стари фрагменти Септуагинте који су постојали у Исусово време. У тим фрагментима се налази Божје лично име исписано хебрејским словима.

• Исус је користио Божје име и обзнањивао га људима (Јован 17:6, 11, 12, 26). Исус је јасно рекао: „Ја сам дошао у име свог Оца.“ Такође је нагласио да је сва дела чинио „у име свог Оца“. Чак и са̂мо Исусово име значи „Јехова је спасење“ (Јован 5:43; 10:25).

• Божје име се у скраћеном облику појављује у библијским књигама написаним на грчком језику. У Откривењу 19:1, 3, 4, 6, Божје име је садржано у изразу „Алилуја“ или „Халелуја“. Тај израз дословно значи „Хвалите Јах!“ Јах је скраћени облик имена Јехова.

• Рани јеврејски записи показују да су хришћани јеврејског порекла користили Божје име у својим списима. Тосефта, збирка усмених закона која је комплетирана око 300. године н. е., у вези с хришћанским списима који би горели на сабат каже следеће: „Књиге јеванђелиста и књиге минима [за које се сматрало да су хришћани јеврејског порекла] не треба сачувати од ватре. Могу изгорети тамо где се налазе... оне и Божје име које је у њима.“ У истом делу цитира се рабин Јосе Галилејац који је живео почетком другог века н. е. Он каже да се другим данима „указивања на Божје име у њима [у хришћанским списима] исецају и одлажу, а остатак се спаљује“. Према томе, постоје чврсти докази да су Јевреји који су живели у другом веку н. е. сматрали да су хришћани у својим списима користили име Јехова.

Да ли је Превод Нови свет једина Библија у којој је Божје име враћено у Нови завет? Није. На основу изнетих доказа многи преводиоци Библије су сматрали да Божје име треба да уврсте у превод Новог завета.

Примера ради, у многим преводима Новог завета на језицима који се говоре на афричком, америчком и азијском континенту, као и на пацифичким острвима Божје име се појављује много пута. ( Видети оквир на 21. страни.) Неки од тих превода су се појавили у новије време, као што је рецимо ротуманска Библија (1999)  у којој се име Јихова 51 пут појављује у 48 стихова Новог завета, и индонежански превод на језику батак-тоба (1989) у коме се име Јахова појављује 110 пута у Новом завету. Божје име се појављује и у преводима на немачком, француском и шпанском језику. На пример, Пабло Бесон је почетком 20. века превео Нови завет на шпански језик. У свом преводу је користио име Јехова у Јуди 14, а на скоро 100 места је у фуснотама указао где би вероватно требало да стоји Божје име.

Следе примери неких превода на енглеском језику у којима се Божје име појављује у Новом завету:

• A Literal Translation of the New Testament. . . From the Text of the Vatican Manuscript, Херман Хајнфетер (1863)

• The Emphatic Diaglott, Бенџамин Вилсон (1864)

• The Epistles of Paul in Modern English, Џорџ Баркер Стивенс (1898)

• St. Paul’s Epistle to the Romans, Вилијам Радерфорд (1900)

• The Christian’s Bible — New Testament, Џорџ Лефевр (1928)

• The New Testament Letters, Вилијам Ванд, лондонски бискуп (1946)

У предговору популарног издања Библије New Living Translation из 2004. године, под насловом „Превођење Божјих имена“ стајао је следећи коментар: „Тетраграм (ЈХВХ) смо доследно преводили са ’ГОСПОД‘ исписано великим словима, што је уобичајено у преводима на енглеском језику. На тај начин се прави  разлика између њега и назива ’адонај‘ који смо превели са ’Господ‘ исписано малим словима.“ Затим се у коментару за Нови завет каже: „Грчка реч кириос дословно је преведена са ’Господ‘ малим словима, осим у случајевима када се у Новом завету директно цитира Стари завет где смо ’ГОСПОД‘ исписали великим словима“ (курзив наш). Дакле, преводиоци ове Библије увиђају чињеницу да тетраграм (ЈХВХ) треба да се појављује у тим стиховима у Новом завету.

Занимљиво је да у делу The Anchor Bible Dictionary под насловом „Тетраграм у Новом завету“ стоји следећи коментар: „Постоје докази да се у време када је настао Нови завет тетраграм, Божје име, Јахве, налазио у неким или свим стиховима у Новом завету у којима је цитиран Стари завет.“ Изучавалац Џорџ Хауард каже: „Пошто се тетраграм још увек налазио у преписима грчке Библије [у Септуагинти] који су сачињавали Писмо ране цркве, разумно је веровати да су писци Новог завета када су цитирали из Писма сачували тетраграм у библијском тексту.“

Из овога јасно произлази да Превод Нови свет није први превод Библије који у Новом завету садржи Божје име. Попут судије који је позван да реши један случај у ком нема живих очевидаца, одбор који је радио на том преводу пажљиво је анализирао све релевантне доказе. На основу тих чињеница чланови одбора су одлучили да Јеховино име укључе у превод библијских књига које су изворно написане на грчком језику. Запазите два чврста разлога због којих су то учинили.

(1) Преводиоци су сматрали да изненадан нестанак Јеховиног имена изгледа нелогично, будући да су библијске књиге које су написане на грчком језику надахнути наставак светих списа написаних на хебрејском језику.

Зашто је то разуман закључак? Средином првог века наше ере, ученик Јаков је рекао старешинама у Јерусалиму: „Симеон је детаљно испричао како је Бог први пут погледао на друге народе да из њих изабере народ за своје име“ (Дела апостолска 15:14). Да ли би вам звучало логично да би Јаков рекао тако нешто ако нико у првом веку није знао нити користио Божје име?

(2) Када су пронађени примерци Септуагинте у којима је коришћено Божје име уместо речи Кириос (Господ), преводиоцима је постало јасно да се у ранијим преписима Писма који су постојали у Исусово време, било на грчком било на хебрејском, налазило Божје име.

Изгледа да се та традиција уклањања Божјег имена из грчких рукописа, којом се Бог обешчашћује, развила тек касније. Шта ви мислите, да ли би Исус и његови апостоли подржавали такву традицију? (Матеј 15:6-9).

Са̂мо Писмо несумњиво потврђује да су први хришћани користили име Јехова у својим списима, нарочито када су цитирали стихове из Старог завета у којима се налазило то име. Према томе, нема сумње да постоје чврсти разлози због којих је у Преводу Нови свет Божје име, Јехова, враћено у библијске књиге које су изворно написане на грчком језику.

Како ово сазнање утиче на вас? Цитирајући из хебрејског дела Библије, апостол Павле је подсетио хришћане у Риму: „Свако ко призове Јеховино име биће спасен.“ Затим је упитао: „Како ће призвати онога у кога нису поверовали? А како ће поверовати у онога за кога нису чули?“ (Римљанима 10:13, 14; Јоило 2:32). Библијски преводи у којима се Божје име појављује тамо где треба помажу вам да се приближите Богу (Јаков 4:8). За нас је заиста част што знамо и призивамо Божје лично име, Јехова.