Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли знате шта вас чека?

Да ли знате шта вас чека?

Да ли знате шта вас чека?

НА СВОМ животном путу морамо доносити многе одлуке. Сигурно је мудро прво сазнати шта нас чека на крају пута, пре него што направимо први корак. Неки су се горко кајали због својих одлука. Можда сте и ви себи некада рекли: ’Да сам само знао како ће ово испасти, не бих ни започињао.‘

Савестан путник жели да зна куда води пут на који намерава да крене. Можда ће погледати географску карту и разговарати с људима који познају тај крај. Сигурно ће на свом путу пазити на путоказе. Међутим, када је реч о његовом животном путу, како може знати шта је најбоље за њега? Бог је о древним Израелцима једном приликом рекао Мојсију: „Да су барем мудри! Тада би добро размислили о овоме. Схватили би шта их чека“ (Поновљени закони 32:29).

Најбоље смернице

Не треба да страхујемо од тога шта нас може чекати на нашем животном путу. Бог је у најбољем положају да нам пружи савете о томе који је најбољи пут за нас. Он је видео различите путеве којима су људи кренули, као и до чега их је то довело. У Библији се наводи: ’Пред Јеховиним су очима путеви човекови, и он помно мотри све стазе његове‘ (Пословице 5:21).

Јехова брине о онима који га воле. Преко своје Речи, Библије, он им говори који је најбољи пут за њих. О томе читамо: „Учинићу те разборитим и поучићу те путу којим треба да идеш. Саветоваћу те, око ће моје бити на теби.“ Зато пре него што кренемо неким путем, мудро је да се обратимо Јехови, као што је то учинио и древни израелски краљ Давид. Он се молио Јехови: „Покажи ми пут којим треба да идем“ (Псалам 32:8; 143:8).

Ако идемо путем који нам је показала поуздана особа која га добро познаје, то нам пружа осећај сигурности. Не бринемо се куда тај пут води. Слично томе, и Давид је тражио помоћ једне такве особе. Био је то Јехова Бог, који је Давиду пружао вођство. Зато је Давид имао мир у срцу, што се види из дирљивих речи у 23. псалму. Он је ту написао: „Јехова је мој Пастир. Ништа ми неће недостајати. На пашњацима зеленим одмор ми даје, води ме на спокојна места где обилне воде теку. Душу моју крепи. Због имена свога води ме стазама праведним. Да и долином густе таме пођем, нећу се зла бојати“ (Псалам 23:1-4).

Шта чека зле?

Асаф, или један од његових потомака, написао је псалам у ком је признао да је ’замало зашао‘ с правог пута. Шта се то догодило? Видео је напредак непоштених и насилних људи и почео је да завиди ’миру злих‘. Њему је изгледало да су „довека спокојни“. Што је још горе, почео је да доводи у питање колико је мудро да ходи путем праведности који је изабрао (Псалам 73:2, 3, 6, 12, 13).

Међутим, он је отишао у Јеховин дом и уз молитву размишљао о оном што чека зле људе. „Хтео [сам] да разумем каква их будућност чека“, рекао је он. Дубоко је размишљао о животу и будућности оних којима је завидео. Шта их је чекало? Схватио је да су они ’на клизавом тлу и да од страхота изненадних нестају‘. А шта рећи за пут којим је псалмиста ишао? Он је рекао: „После ћеш ме [Јехова] у славу увести“ (Псалам 73:17-19, 24).

Када је размишљао о томе до чега воде поступци оних који на искварен или сумњив начин постижу успех, псалмиста је био уверен да је за разлику од њих на правом путу. Он је закључио: „Мени је добро бити близу Бога.“ Ако смо близу Јехове Бога, онда ће нам увек бити добро (Псалам 73:28).

’Пазимо на стазу којом идемо‘

Можда и ми морамо донети неку важну одлуку. Можда нам је понуђен неки примамљив пословни уговор, унапређење или могућност партнерства у једном уносном пословном подухвату. Посве разумљиво, ризик је укључен у готово све. Па ипак, зар није вредно да прво размотримо куда нас наша одлука може одвести? Које су могуће последице? Да ли ћемо морати да будемо одсутни од куће и тиме изложимо свог супружника или себе додатном стресу? Да ли ћемо бити у лошем друштву својих пословних партнера, особља у хотелима и на другим местима? Уколико добро осмотримо пут испред себе, моћи ћемо донети мудру одлуку. Зато послушајмо Соломонов следећи савет: „Пази на стазу којом идеш“ (Пословице 4:26, Бакотић).

Добро је да сви узмемо у обзир тај савет, а посебно млади. Један младић је изнајмио филм за који је знао да има сцена које могу пробудити сексуалне жеље. Касније је рекао да је након што је одгледао тај филм био толико сексуално узбуђен да је отишао код једне проститутке у близини. Након тога је осећао бол у срцу, гризла га је савест и бринуо се да није добио неку полну болест. Оно што је учинио управо је онако како је описано у Библији: „Он је одмах пошао за њом, као бик што иде на клање.“ Само да је унапред размишљао шта га чека! (Пословице 7:22, 23).

Ослони се на путоказе

Већина људи ће признати да није мудро игнорисати путоказе. Нажалост, неки баш то раде када на свом животном путу наиђу на неки путоказ који не одговара њиховим жељама. Погледајте шта се десило неким Израелцима у време Јеремије. Они су морали донети једну важну одлуку и Јехова Бог их је у том погледу саветовао: „Питајте за старе путеве, питајте где је прави пут, и идите њим.“ Али они су тврдоглаво одговорили: „Нећемо да идемо“ (Јеремија 6:16). Шта их је чекало на њиховом бунтовничком путу? Године 607. пре н. е., дошли су Вавилонци и потпуно уништили Јерусалим, а његове становнике одвели у заробљеништво у Вавилон.

Игнорисање Божјих путоказа увек је штетно за нас. Свето писмо нас подстиче: „Уздај се у Јехову свим срцем својим, а на свој разум немој се ослањати. На свим путевима својим имај га на уму, и он ће исправити стазе твоје“ (Пословице 3:5, 6).

Нека Божја упозорења су стриктна. На пример, Библија каже: „Не иди на стазу покварених људи, и не залази на пут злих“ (Пословице 4:14). Један такав штетан пут на који не би требало да идемо описан је у Пословицама 5:3, 4: „Са усана блуднице капље мед као из саћа, и непце јој је глађе од уља. Али оно што за собом оставља горко је као пелен, оштро као двосекли мач.“ Некима је узбудљиво упустити се у неморалну везу — било с неком проститутком или с неким другим. Али игнорисање „знакова упозорења“ на неморално понашање може довести само до катастрофе.

Пре него што бисмо кренули таквим путем, прво себи поставимо следеће питање: ’Куда ме то води?‘ Можда све што је потребно да не бисмо кренули тим путем који води до озбиљних последица јесте да застанемо и размислимо о могућем исходу. Сида и друге полно преносиве болести, нежељена трудноћа, абортус, нарушени односи и грижа савести стварају проблеме на животном путу оних који игноришу Божје путоказе. Апостол Павле је јасно навео шта чека оне који се упуштају у неморал. Они „неће наследити Божје краљевство“ (1. Коринћанима 6:9, 10).

„То је пут“

Понекад је тешко видети куда нас неки пут води. Зато смо захвални за Божју бригу, љубав и јасно вођство. „То је пут, идите њим“, каже Јехова (Исаија 30:21). Шта нас чека на крају пута којим нас Јехова води? Иако је тај пут узак и тежак, Исус је рекао да води у вечни живот (Матеј 7:14).

Застанимо на тренутак и размислимо о свом животном путу. Да ли је исправан? Куда нас води? У молитви затражимо вођство Јехове Бога. Погледајмо духовну географску карту — Библију. Можда се можемо обратити и неком ко добро познаје ту карту — неком ко ходи Божјим путем. Уколико увидимо да треба нешто да променимо, брзо делујмо!

Путник је срећан када му путоказ показује да је на правом путу. Уколико након испитивања свог живота видите да ходите путем праведности, онда наставите тако! Награда је испред вас (2. Петрова 3:13).

Сваки пут негде води. Куда ће вас ваш пут одвести? Не би имало никакве користи да на крају са жаљењем кажете: ’Само да сам кренуо другим путем...‘ Зато пре него што направите следећи корак на свом животном путу, запитајте се: ’Шта ме чека на овом путу?‘

[Оквир/Слике на 10. страни]

Које су могуће последице

Млади су често изложени кушњама и притисцима да испробају оно што је наизглед популарно. Ево неколико могућих сценарија.

Неко ти нуди да запалиш цигарету.

Добронамеран професор те подстиче да идеш на факултет.

Позван си на журку где ће бити много алкохола, а могуће је и дроге.

„Зашто не поставиш свој јавни профил на Интернет?“, неко ти каже.

Пријатељ те позива да гледаш неки насилан или неморалан филм.

Уколико се нађеш у некој од ових ситуација, шта ћеш урадити? Да ли ћеш једноставно пристати или ћеш добро размислити о могућим последицама? Било би мудро да себи поставиш следеће питање: „Може ли човек ставити ватру у недра, а да му се одећа не запали? Може ли човек ходати по ужареном угљевљу, а да ноге не опече?“ (Пословице 6:27, 28).