Од усмених речи до светих списа — први хришћани и писана реч

НЕБРОЈЕНЕ генерације верника посветиле су безброј сати читању, проучавању и анализирању Новог завета, како се обично зове део Библије писан грчким језиком, који спада у неке од најчувенијих списа који су икада написани. Ти списи, као и остали део Библије, у великој мери су утицали на наш свет, обликовали кодекс понашања и инспирисали писце и уметнике. И што је најважније, помогли су милионима људи, а вероватно и вама, да добро упознате Бога и Исуса (Јован 17:3).

Јеванђеља, као ни остали део грчких списа, нису била написана одмах након Исусове смрти. Матеј је јеванђеље које носи његово име вероватно написао отприлике 7 или 8 година касније, а Јован је своје јеванђеље написао око 65 година касније. Како су уопште могли да тачно забележе оно што је Исус говорио и чинио? Очигледно је да је важну улогу у томе играо Божји свети дух (Јован 14:16, 26). Међутим, како су успели да тачно пренесу Исусова учења која су на крају постала део Светог писма?

„Практично неписмени“?

Током прошлог века неки су заступали гледиште да Исусови први ученици вероватно нису записивали оно што је Исус говорио и чинио, већ да су то преносили усменим путем. На пример, један библичар каже: „Између Исусове службе и времена када су писци јеванђеља забележили његове речи постоји јаз од неколико деценија. У том раздобљу оно што се знало о Исусу преносило се усменим путем.“ Неки стручњаци чак сматрају да су Исусови први ученици били „практично неписмени“. *  Сем тога, они кажу да су током тих деценија усменог преношења извештаји о Исусовој служби допуњавани, мењани и до танчина разрађени. Оно што је настало, како они тврде, било је далеко од онога што се стварно дешавало.

Неки други заговарају теорију да су се Исусови први ученици који су били јеврејског порекла вероватно држали рабинске методе поучавања — методе памћења у којој су се информације училе напамет помоћу сталног понављања — што је допринело тачности у усменом преношењу поруке. Да ли су се ученици ослањали само на оно што се преносило усменим путем? Или је можда писана реч играла улогу у очувању записа о Исусовој служби? Премда у тако нешто не можемо бити потпуно сигурни, сасвим је могуће да је писана реч играла важну улогу.

Писање као део свакодневног живота

У првом веку људи из свих друштвених слојева знали су да читају и пишу. У вези с тим Алан Милард, професор хебрејског и древних семитских језика каже: „Писање на грчком, арамејском и хебрејском било је распрострањено и присутно у свим друштвеним слојевима.“ Он још каже: „Исус је живео у таквом окружењу.“

У вези са изјавом да су јеванђеља „настала у потпуно неписменом друштву“, професор Милард каже: „То вероватно није тачно зато што је писање било широко распрострањено... Према томе, обично је било људи који су могли записати  нешто од онога што су чули, било за себе било да би то пренели другима.“

По свему судећи била је распрострањена употреба таблица премазаних воском које су се користиле за записивање информација. Пример тога налазимо у првом поглављу Лукиног јеванђеља. Када су Захарију који је привремено изгубио моћ говора питали како жели да му се зове син, у 63. стиху тог поглавља читамо: „Он је затражио [вероватно помоћу гестова] плочицу и написао: ’Јован му је име.‘“ Библијски речници објашњавају да се реч ’плочица‘ може односити на дрвену таблицу за писање која је вероватно била премазана воском. Можда је неко од присутних имао код себе такву таблицу на којој је Захарија могао да пише.

Још један пример показује да су се у то време очигледно користиле таблице за писање. У Делима апостолским можемо прочитати да је Петар у храму говорио пред мноштвом људи и да им је рекао: „Покајте се... да се избришу ваши греси“ (Дела апостолска 3:11, 19). Израз ’избрисати‘ потиче од грчког глагола који значи „уклонити“. The New International Dictionary of New Testament Theology објашњава: „Слика коју овај глагол највероватније преноси овде, а можда и на другим местима, јесте слика о глачању воштане површине таблице за писање како би се поново користила.“

Извештаји из јеванђеља такође показују да је међу Исусовим следбеницима и слушаоцима било људи којима је писање представљало део посла који су свакодневно обављали. Међу њима су на пример били порезници Матеј и Закхеј (Матеј 9:9; Лука 19:2); старешина синагоге (Марко 5:22); један стотник (Матеј 8:5); Јована, жена надзорника у служби Ирода Антипе (Лука 8:3); као и писмозналци, фарисеји, садукеји и чланови Синедриона (Матеј 21:23, 45; 22:23; 26:59). Нема сумње да су многи, ако не и сви Исусови апостоли и ученици знали да пишу.

Истраживачи, учитељи и писци

Да би поучавали друге Исусови ученици су морали знати не само оно што је Исус говорио и чинио већ су морали разумети како се Закон и пророчанства из хебрејских списа односе на Христа (Дела апостолска 18:5). Вредно је запазити да је Лука забележио један сусрет Исуса и неких његових ученика убрзо након његовог ускрсења. Шта је Исус том приликом учинио? „Почевши од Мојсија и свих Пророка, протумачио им је оно што је писано о њему у свим Писмима.“ Недуго након тога, Исус је рекао својим ученицима: „’То је оно о чему сам вам говорио док сам још био с вама, да се мора испунити све што је о мени написано у Мојсијевом закону, у Пророцима и у Псалмима.‘ Тада им је отворио ум да разумеју Писма“ (Лука 24:27, 44, 45). Касније су се ученици „сетили“ онога што им је Исус објашњавао (Јован 12:16).

Ови извештаји показују да су апостоли и ученици сигурно марљиво истраживали  и проучавали Писмо како би у потпуности могли разумети значење онога што су видели и чули у вези с њиховим Господом, Исусом Христом (Лука 1:1-4; Дела апостолска 17:11). Хари Гамбл, професор религије на Универзитету у Вирџинији, у погледу тога каже следеће: „Нема сумње да су од самог почетка постојали хришћани, а вероватно и групе хришћана, који су били посвећени дубоком проучавању и тумачењу хебрејских списа како би извлачили из њих доказе који су подупирали хришћанска уверења и који су се затим могли користити у проповедању.“

Све ово показује да се Исусови први ученици нису ослањали само на усмену реч већ су се доста бавили истраживањем, читањем и писањем. Они су били истраживачи, учитељи и писци. Изнад свега, били су духовни људи који су се ослањали на вођство светог духа. Исус им је обећао да ће их ’дух истине подсетити на све што им је говорио‘ (Јован 14:17, 26). Божји свети дух им је помогао и да се сете и да забележе оно што је Исус чинио и говорио, чак и када су у питању дугачки цитати као што је Проповед на гори (Матеј, поглавља 5-7). Свети дух је такође водио писце јеванђеља да запишу како се Исус понекад осећао и шта је у молитви рекао (Матеј 4:2; 9:36; Јован 17:1-26).

Премда су писци јеванђеља несумњиво користили и усмене и писане изворе, оно што су записали потицало је из далеко поузданијег и неупоредиво узвишенијег извора — од самог Јехове Бога. Зато можемо бити апсолутно сигурни да је ’све Писмо надахнуто од Бога‘ и да нас може поучити и водити да чинимо оно што је њему угодно (2. Тимотеју 3:16).

[Фуснота]

[Истакнути текст на 14. страни]

Међу Исусовим следбеницима је било људи којима је писање представљало део посла који су свакодневно обављали

[Истакнути текст на 15. страни]

Божји свети дух је помогао Исусовим првим ученицима да се сете и да запишу оно што је он говорио и чинио

[Оквир/Слика на 15. страни]

 Да ли су апостоли били неписмени?

Када су поглавари и старешине у Јерусалиму „видели Петрову и Јованову одважност и кад су увидели да су људи неуки и обични, зачудили су се“ (Дела апостолска 4:13). Да ли су апостоли заиста били неуки, то јест неписмени? У вези с том изјавом The New Interpreter’s Bible износи следећи коментар: „Ове изразе вероватно не треба схватити буквално у смислу да Петар [као ни Јован] није имао никакво образовање и да није знао да чита и пише. Они који су судили апостолима једноставно су видели огромну разлику у друштвеном статусу између себе и њих.“

[Слика на 13. страни]

„Он је затражио плочицу и написао: ’Јован му је име‘“

[Слика на 13. страни]

Таблица за писање премазана воском с писаћим прибором из првог или другог века н. е.

[Извор]

©British Museum/Art Resource, NY