Да ли су Јеванђеља вредна нашег поверења?

„На јеванђеља данас морамо гледати као на легенде првих хришћана“ (Бертон Л. Мек, пензионисани професор Новог завета)

ОВО није усамљено гледиште. Приличан број изучавалаца доводи у питање поузданост библијских записа о Исусовом животу и служби. Наиме, они сумњају у веродостојност јеванђеља по Матеју, Марку, Луки и Јовану. Зашто неки сматрају да су јеванђеља само легенде? Да ли њихово мишљење треба и код вас да створи сличне сумње? Погледајмо неке доказе који се касније наводе у чланку.

Јеванђеља „под лупом“

У првих 17 векова наше ере, поузданост јеванђеља никада није озбиљно довођена у питање. Међутим, од XIX века наовамо, приличан број академских стручњака сматра да јеванђеља нису надахнута од Бога, већ да су људска умотворина. Поред тога, наводе да јеванђелисти нису имали веродостојне податке о Исусу и да зато нису могли да запишу оно што се тачно догодило. Надаље, тврде да сличност у грађи и садржају прва три јеванђеља, која се понекад зову и синоптичка, што значи „видети заједно“, указује да су јеванђелисти у великој мери преписивали један од другог. Критичари још поричу да су се Исусова чуда и ускрсење заиста десили онако како је описано у јеванђељима. Неки чак тврде да Исус уопште није био историјска личност!

Поред тога, исти критичари тврде да је Марко први написао своје јеванђеље, будући да је оно доста штуро у односу на Матејево и Лукино. Такође наводе да су Матеј и Лука, да би саставили своја јеванђеља, користили Марково јеванђеље и још један извор — такозвани „Други извор“, то јест „Q“ (од немачког Quelle, извор). Према библисти А. Ф. Ј. Клајну, ова раширена хипотеза „приказује писце јеванђеља као пуке сакупљаче прича“. Такво гледиште заправо представља писце јеванђеља као творце легенди и плагијаторе, то јест варалице које присвајају туђе ауторство. Ова теорија поткопава веру у надахнуће Библије (2. Тимотеју 3:16).

Да ли су писци јеванђеља били плагијатори?

Да ли сличности између синоптичких јеванђеља заиста показују да су писци једноставно преписивали један од другог? Не. Зашто то кажемо? Између осталог, Исус је својим ученицима обећао да ће их свети дух ’подсетити на све што им је говорио‘ (Јован 14:26). Зато није никакво чудо што су неки од јеванђелиста запамтили и забележили неке истоветне догађаје. Истина, неки библијски писци су можда читали дела других библијских писаца и указивали на њих. Али то пре указује на брижљиво истраживање него на књижевну крађу, то јест плагијат (2. Петрова 3:15). Још један разлог помиње др Емилијан Чарнић: ’Јако памћење народа старога истока објашњава не само јединствену грађу и њен распоред у синоптичким еванђељима већ и сличне изразе у паралелним местима.‘ *

Лука је рекао да је разговарао с многим сведоцима и да је ’све помно испитао од почетка‘ (Лука 1:1-4). Да ли вам то личи на плагијатора и неког ко смишља легенде?  Ни говора! Након детаљне анализе Лукиних записа, археолог Вилијам Ремзи је закључио: „Лука је био врстан историчар — не само што су његове изјаве веродостојне и поткрепљене чињеницама већ је показао и да има изузетан осећај за бележење историјских догађаја... Овом писцу је место међу највећим историчарима.“ Сличну мисао износи и др Емилијан Чарнић: ’Апостоли су имали прави смисао за историју, за записивање и предавање прошлих догађаја.‘

Поред тога, сведочанства црквених отаца, укључујући и теолога Оригена из трећег века, показују да је апостол Матеј први написао своје јеванђеље. Ориген је забележио: „Прво је написано јеванђеље по Матеју. Он је био порезник, а касније апостол Исуса Христа. Своје јеванђеље написао је на хебрејском језику и објавио га за јеврејске преобраћенике.“ Пошто је био апостол и очевидац, очигледно није било потребе да преписује рукописе Марка, који није био очевидац. Шта онда показују чињенице о тврдњама да су Матеј и Лука преписивали из Марковог јеванђеља и наводног записа Q?

Да ли је Марково јеванђеље прво написано?

Теорија да је Марково јеванђеље написано прво и да је послужило као основа за Матејево и Лукино не темељи се „ни на каквом чврстом доказу“. * Слично томе, у једној енциклопедији на нашем језику стоји: „Гледиште ове хипотезе да је Марково јеванђеље старије од остала два синоптичка  јеванђеља не може се усвојити, јер према светоотачкој традицији, Матејево јеванђеље је написано пре Марковог и Лукиног.“ * Па ипак, многи изучаваоци сматрају да је Марко написао своје јеванђеље пре Матеја и Луке, јер се, како они тврде, у њему налази много мање информација него у осталим јеванђељима. На пример, библиста из XIX века, Јоханес Кун, упорно је тврдио да је Марково јеванђеље морало бити прво написано. У противном, рекао је он „морали бисмо претпоставити да је Марко исекао свитке Матеја и Луке на комадиће, убацио их у неку посуду, промешао и од њих саставио своје јеванђеље“.

Пошто је Марково јеванђеље најкраће, сасвим је логично што се у њему налази најмање информација које се не појављују ни у једном другом јеванђељу. Па ипак, то не доказује да је оно прво написано. Надаље, једноставно није тачно да Марко није забележио ништа битно у односу на Матеја и Луку. У Марковом живописном и динамичном запису о Исусовој служби заправо постоји преко 180 стихова, или њихових делова, као и детаља који се не налазе у Матеју и Луки. Због тога се може рећи да он представља један јединствен запис о Исусовом животу. (Видети  десну колону на 13. страни.)

Шта рећи о извору Q?

Шта се може рећи о извору Q, за који неки тврде да је послужио као темељ за Матејево и Лукино јеванђеље? Џејмс М. Робинсон, професор теологије каже: „Q је вероватно најзначајнији хришћански изворник који имамо.“ Та изјава је изненађујућа, будући да тај запис данас не постоји и заправо нико не може доказати да је икада постојао! Још је невероватније да је потпуно нестао с обзиром да изучаваоци тврде да је у оптицају било неколико примерака тог записа. Поред тога, црквени оци никада нису цитирали из њега.

Размислите о следећем. Каже се да је Q наводно постојао и да је послужио као темељ за непотврђену изјаву да је Марково јеванђеље прво настало. Зар вам то не изгледа само као изношење претпоставке на претпоставку? Када су у питању такве теорије, добро је да имамо на уму следећу пословицу: „Лаковеран верује свакој речи, а паметан пази на кораке своје“ (Пословице 14:15).

Јеванђеља су аутентична и истинита

Због спекулација и неоснованих хипотеза, критицистички настројени изучаваоци одвратили су многе од проучавања истинитих записа о Исусовом животу и његовој служби. Ти записи јасно показују да догађаји из Исусовог живота, његова служба, смрт и ускрсење за прве хришћане нису били легенда. На стотине очевидаца су потврдили тачност тих чињеница. Ти рани хришћани су били спремни да поднесу прогонство и смрт и било им је јасно да би њихова вера била бесмислена уколико би Исусова служба и ускрсење били измишљени (1. Коринћанима 15:3-8, 17, 19; 2. Тимотеју 2:2).

Говорећи о полемикама које настају због хипотеза о наводно тачној тврдњи да је Марково јеванђеље написано прво, као и о мистериозном извору Q који никада није пронађен, Џорџ В. Бјукенан, професор теологије, каже: „Бављење хипотезама о пореклу спречава оне који желе да боље упознају Библију од проучавања самог јеванђеља.“ То је у складу са саветом који је апостол Павле дао Тимотеју: ’Не бави се измишљеним причама и родословљима, јер то не води ничему. То само погодује стварању беспотребних питања, а не томе да се дели оно што Бог даје за изградњу наше вере‘ (1. Тимотеју 1:4).

Јеванђеља су вредна нашег поверења. Она садрже истините записе очевидаца. Темеље се на детаљном истраживању. Из њих сазнајемо многе занимљиве чињенице из живота Исуса Христа. Зато је добро да попут Тимотеја из првог века послушамо следећи Павлов савет: „Остани у ономе што си научио и у шта си се уверио.“ Имамо чврсте разлоге да прихватимо да је ’све Писмо надахнуто од Бога‘, а ту спадају и јеванђеља (2. Тимотеју 3:14-17).

[Фусноте]

[Оквир на 13. страни]

Да Марково јеванђеље није написано, не бисмо знали:

Да је Исус с гневом погледао све унаоколо, дубоко ражалошћен због неосетљивости њиховог срца (Марко 3:5)

Да су Јаков и Јован названи Воанергес (Марко 3:17)

Да је жена која је крварила потрошила све што је имала (Марко 5:26)

Да је Иродијада мрзела Јована Крститеља и да се Ирод бојао Јована па га је штитио (Марко 6:19, 20)

Да је Исус позвао своје ученике да се мало одморе (Марко 6:31)

Да су фарисеји прали руке до лаката (Марко 7:2-4)

Да је Исус узео децу у крило (Марко 10:16)

Да је Исус осетио наклоност према младом поглавару (Марко 10:21)

Да су Петар, Јаков, Јован и Андрија пришли Исусу насамо да га нешто упитају (Марко 13:3)

Да је један младић оставио своју ланену хаљину (Марко 14:51, 52)

Поред тога, једно од Исусових поређења и два његова чуда могу се наћи само у Марковом јеванђељу (Марко 4:26-29; 7:32-37; 8:22-26).

У Марковом јеванђељу се налазе још многи детаљи који се не налазе у другим јеванђељима. Наше цењење према његовом јеванђељу ће се продубити ако размишљамо о вредности свих тих битних детаља које је он записао.