„Сузе моје стављаш у мех свој“

ТАЈ млади човек је био бегунац. У невољи и савладан тугом, са сузама у очима, обратио се свом Богу, Јехови, у чију се доброту и самилост уздао. У молитви је рекао: „Сузе моје стављаш у мех свој“ (Псалам 56:8). То је био Давид, који је касније постао краљ Израела. Али шта је мех о ком је говорио и како Бог може ставити наше сузе у њега?

Давид је добро знао шта су мехови. У њима су се држали вода, уље, вино, па чак и маслац. Номадски народи у Сахари, као што су Туарези, још увек користе мехове направљене од целе јареће или овчје коже. У њих може стати велика количина воде, у зависности од величине животиње од чије су коже израђени. Познато је да вода у меховима остаје хладна чак и на врелом пустињском сунцу. Некада су их најчешће носили магарци или камиле. У данашње време, можете их видети окачене и на предњем делу теренског возила!

Давидове дирљиве речи о сузама у меху могу и за нас имати посебно значење. У ком смислу? Библија открива да овим светом управља Сатана који је сада „веома гневан“. Услед тога, земљу погађају ужасне невоље (Откривење 12:12). Много је оних који се, попут Давида, суочавају с емоционалним, душевним или физичким болом. То је нарочито случај с људима који се труде да чине оно што је угодно Богу. Да ли сте и ви међу њима? Иако их проблеми понекад доводе до суза, такве верне особе храбро настављају даље, не одустајући од своје беспрекорности (Псалам 126:6). Оне могу бити уверене у то да њихов небески Отац не само што види недаће с којима се суочавају већ зна и како се због њих осећају. Бог у потпуности разуме какав бол подносе они који му служе и самилосно се сећа њихових суза и патњи. На тај начин их, симболично говорећи, чува у свом меху.