Како истина о паклу може утицати на нас?

ОНИ који научавају да је пакао место мучења пружају потпуно погрешну слику о Јехови Богу и његовим особинама. Тачно је да Библија каже да ће Бог уништити зле (2. Солуњанима 1:6-9). Али, Божји праведан гнев није његова главна особина.

Бог није злобан нити осветољубив. Он чак пита: ’Да ли је мени мило да погине безбожник?‘ (Језекиљ 18:23, ДК). Ако Богу није мило да види како зли умиру, како би могао уживати у томе да у сву вечност гледа како се они муче?

Главна Божја особина је љубав (1. Јованова 4:8). Заиста, „добар је Господ према свима, и жалостив на сва дјела своја“ (Псалми 145:9, ДК). Стога он жели да и ми њега од срца волимо (Матеј 22:35-38).

Страх од пакла или љубав према Богу — шта је права мотивација?

Учење да се душа мучи у паклу изазива морбидан страх од Бога. Насупрот томе, особа која сазна истину о Богу и заволи га развија здрав страх пред њим. „Почетак је мудрости страх Господњи; добра су разума сви који их творе“, наводи се у Псалмима 111:10 (ДК). То није болестан страх, већ страхопоштовање и дубоко поштовање према Створитељу. То је здрав страх који нас чува да не учинимо нешто што се Богу не допада.

Осмотримо како је истина о паклу утицала на 32-годишњу Кетлин, која је раније била зависник од дроге. Њен живот се вртео око забава и био је испуњен насиљем, презиром према себи и неморалом. Она је признала: „Погледала бих своју једногодишњу ћеркицу и помислила:  ’Шта ја то радим овом детету? Горећу у паклу због тога.‘“ Кетлин је покушавала да прекине с дрогом, али никако није успевала у томе. „Желела сам да будем добра“, рекла је, „али све у мом животу и у свету око мене било је тако бедно. Нисам видела разлог да будем добра особа.“

Кетлин је потом упознала Јеховине сведоке. „Сазнала сам да паклена ватра не постоји. Библијски докази су били потпуно логични“, каже она. „Сазнање да нећу горети у паклу донело ми је огромно олакшање.“ Чула је и за Божје обећање да људи могу вечно живети на земљи очишћеној од зла (Псалам 37:10, 11, 29; Лука 23:43). „Сада сам стекла праву наду — да вечно живим у Рају!“, узвикнула је.

Да ли је Кетлин успела да остави дрогу иако се више није плашила да ће горети у паклу? Она се присећа: „Када би ми се појавила јака жеља да узмем дрогу, молила бих се, преклињући Јехову за помоћ. Помислила бих на то како он гледа на ту прљаву навику и нисам желела да га разочарам. Увек ми је услишио молитве“ (2. Коринћанима 7:1). Страх од тога да не угоди Богу помогао је Кетлин да се ослободи своје зависности.

Заиста, љубав према Богу и здрав страх пред њим — а не страх од пакла — може нас мотивисати да вршимо Божју вољу како бисмо се радовали трајној срећи. Псалмиста је записао: „Срећан је свако ко се Јехове боји, ко путевима његовим ходи“ (Псалам 128:1).

[Оквир/Слике на 9. страни]

КО ЋЕ БИТИ ОСЛОБОЂЕН ИЗ ПАКЛА?

Неки преводи Библије стварају забуну тиме што две грчке речи — гехена и хад — преводе једном речју, „пакао“. У Библији се израз гехена односи на потпуно уништење, без наде у ускрсење. Насупрот томе, за оне који су у хаду постоји нада да ће ускрснути.

Након што је Исус умро и устао из мртвих, апостол Петар је уверио своје слушаоце да он није ’остављен у паклу‘ (Дела апостолска 2:27, 31, 32; Псалми 16:10, ДК). Реч „пакао“ у овом стиху је превод грчке речи хад. Исус није отишао у паклену ватру. Хад, то јест „пакао“, у ствари је гроб. Међутим, Исус није једини кога је Бог ослободио из хада.

Говорећи о ускрсењу, Библија каже: „Смрт и пакао дадоше своје мртваце“ (Откривење 20:13, 14, ДК). То што ће Бог испразнити „пакао“ значи да ће вратити у живот све оне који су достојни ускрсења (Јован 5:28, 29; Дела апостолска 24:15, ДК). Каква дивна нада за будућност — видети наше драге умрле како се враћају у живот! Јехова, Бог неизмерне љубави, испуниће то обећање.