Да ли сте знали?

Шта је Исус радио као тесар?

Исусов поочим био је тесар, и Исус је научио исти занат. Када је започео своју службу са „око тридесет година“, он није био познат само као „тесарев син“, већ и као самостални тесар (Лука 3:23; Матеј 13:55; Марко 6:3).

У Исусовом родном месту постојала је потреба за пољопривредним алаткама као што су плуг и јарам, које су се првенствено правиле од дрвета. Тесар је такође израђивао и делове намештаја — столове, столице, хоклице и сандуке за одлагање ствари — као и врата, прозоре, дрвене браве и кровне греде. У ствари, тесарев занат је био повезан и с грађевинским пословима.

У једном поређењу Јован Крститељ је поменуо секиру, оруђе које су Исус и други тесари вероватно користили да би обарали дрвеће. Затим би на лицу места од дебала тесали греде или би их преносили у своју радионицу. За тај део посла свакако је била потребна велика физичка снага (Матеј 3:10). Исаија спомиње још неке алатке које су користили тесари у његово време: „Дрводеља растеже мерно уже, бележи црвеном кредом, обрађује длетом, црта шестаром“ (Исаија 44:13). Археолошка открића потврђују да су се у библијска времена користиле металне тестере, камени чекићи и бронзани клинови (Излазак 21:6; Исаија 10:15; Јеремија 10:4). Разумно је закључити да је и Исус користио такав алат.

Ко су били ’банкари‘ које је Исус поменуо у једном поређењу и чиме су се бавили?

Исус је говорио о господару који је укорио бескорисног роба речима: „Требало [је] да уложиш мој сребрни новац код банкара, и ја бих кад дођем добио своје с каматом“ (Матеј 25:27).

Велике банке какве данас познајемо нису постојале у Исусово време. Међутим, већ одавно постоје зајмодавци који плаћају камату на новац који се чува код њих и позајмљују новац уз већу каматну стопу. Према делу The Anchor Bible Dictionary, позајмљивање новца уз камату било је уобичајено у Грчкој већ у четвртом веку пре н. е. А током периода римског мира, годишње каматне стопе широм Римског царства кретале су се од 4 до 6 посто.

Мојсијев закон је забрањивао узимање камате на новац позајмљен Израелцима који су били у невољи (Излазак 22:25). Изгледа да се то правило првенствено примењивало на позајмице сиромашнима. Међутим, као што показује Исусово поређење, било је уобичајено узимати камату на новац депонован код зајмодаваца, то јест ’банкара‘. Дакле, Исус је по свом обичају користио нешто што је његовим слушаоцима било познато.