Истинска слобода за народ Маја

КО НИЈЕ чуо за Маје? Сваке године хиљаде туриста путује у Мексико, на полуострво Јукатан, како би се дивили величанственим пирамидама као што су оне у Чичен Ици и Коби. Маје су биле народ јединствен не само по својој генијалности у грађевинарству већ и по ономе што су постигли у развијању једне форме писма, математици и астрономији. Они су развили један високо усавршен систем хијероглифског писања, систем бројева с вредношћу нуле, као и календар од 365 дана с корекцијама које су сличне као код преступне године.

Међутим, када је реч о религији, прича је сасвим другачија. Маје су биле многобошци. Између осталог, они су обожавали богове сунца, месеца, кише и кукуруза. Њихови свештеници су били ревносни астролози. У обожавању су користили тамјан и ликове, сакатили своје тело, ритуално пуштали крв и имали обичај приношења људских жртава — затвореника, робова, а нарочито деце.

Долазак Шпанаца

Када су почетком XVI века пристигли Шпанци, наишли су на веома развијену цивилизацију. Конкистадори, како су се звали шпански пустолови, имали су два циља. Желели су да присвоје нову земљу и њена богатства, а затим да Маје ослободе сурових паганских обичаја тако што би их обратили на католицизам. Да ли су шпански освајачи донели Мајама истинску слободу у религиозном или неком другом погледу?

Шпанци, као и свештеници Католичке цркве, отимали су заједничку земљу од Маја, који су је одвајкада добијали сечом и спаљивањем растиња као методом обраде земљишта. То отимање земље довело је до велике патње и непријатељства. Шпански колонисти су преузели контролу и над крашким језерима, која су била практично једини извор пијаће воде на полуострву Јукатан. Даљње невоље су настале када је црква наметнула годишњи порез по глави становника, који је износио 12 и по реала * за сваког мушкарца и 9 за сваку жену. То  је уз тежак државни порез било додатно бреме. Шпански земљопоседници су искористили ту ситуацију тако што су за Маје најпре платили црквени порез, а затим их присилили да раде како би им отплатили дуг, претворивши их тиме у робове.

Свештеници су такође наплаћивали своје услуге, као што су крштења, венчања и сахране. Захваљујући томе што је преузела власт над земљом, наметнула годишњи порез и наплаћивала своје услуге, црква се обогатила на рачун Маја. Сматрало се да су староседеоци сујеверни и по природи примитивни. Стога су свештеници и други који су били на власти сматрали да је оправдано да батинама приморају Маје на послушност и тако их ослободе сујеверја.

Рат касти

Маје су најпре узвратиле тиме што више нису плаћале црквени порез, нису дозвољавале својој деци да иду у црквене школе, нити су похађале часове катехизма. Такође Маје нису радиле на хацијендама, то јест имањима. Али то је само долило уље на ватру! Након неких 300 година шпанске доминације, догађаји су дошли до свог врхунца 1847. када су Маје устале против белаца у сукобу који је познат као рат касти.

Побуњеничке вође су окупљале своје људе око религиозног симбола познатог као „крст који говори“. То је био крст који је један трбухозборац користио да би позивао присутне да се боре до смрти. За Маје је тај рат био погубан. До 1853, када је рат званично био окончан, погинуло је око 40 процената Маја на Јукатану. Па ипак, и наредних 55 година долазило је до повремених сукоба. На крају су Маје успеле да се ослободе шпанског јарма, након чега је уведена много боља подела земље. Међутим, шта се десило с религиозном слободом?

Лажна слобода

Ни католицизам који је дошао са шпанским освајањем нити рат касти нису донели Мајама истинску слободу. Данас постоји нека врста синкретизма, то јест религије у којој су народни обичаји, из времена пре доласка Шпанаца, помешани с римокатоличком традицијом.

У једној књизи која говори о данашњим Мајама стоји: „На пољима, у пећинама и на планинама, Маје обожавају своје старе богове природе и своје претке... и у исто време у цркви обожавају свеце.“ * Тако је бог Кецалкоатл, то јест Кукулкан, поистовећен са Исусом, а богиња месеца с Девицом Маријом. Осим тога, обожавање светог џиновског дрвета капок замењено је обожавањем крста, који људи и даље заливају водом као да је неко стварно дрво. Уместо да се на крстовима налазе прикази Исуса, они су украшени цветовима капока.

Напокон истинска слобода!

Последњих година, Јеховини сведоци у Мексику започели су једну обимну акцију како би Мајама пренели библијску поруку. Да би припадници тог народа разумели Божју намеру за човечанство, библијска литература, као што је овај часопис, издаје се на њиховом језику. Шта се тиме постигло? У време писања овог чланка, у 241 скупштини Јеховиних сведока у том подручју било је скоро 6 600 објавитеља који говоре мајански језик. Да ли им је било лако да напусте своја традиционална веровања како би прихватили библијску истину?

За многе искрене особе то је била права борба. Марселино и његова жена Маргарита су сматрали да су ревни католици. Сваке године су уз почасти носили крст од цркве до свог дома, где су приносили животињске жртве које би након тога с рођацима и пријатељима појели. Међутим,  када су их посетили Јеховини сведоци, почели су да проучавају Библију с њима. „Схватили смо да је оно што смо сазнали истина“, присећају се, „али смо мислили да ће нас духови напасти уколико напустимо оно у шта смо раније веровали.“ Ипак, наставили су да проучавају Библију. „Мало-помало и библијска истина је дотакла наша срца“, каже Марселино. „То нам је улило храброст да породици и пријатељима пренесемо оно што смо сазнали из Библије. Срећни смо што смо ослобођени сујеверја ком смо робовали. Жао нам је само што нисмо раније почели да проучавамо. Желимо да надокнадимо изгубљено време тако што дајемо све од себе да другима говоримо о дивној библијској истини.“

Алфонсо, који има 73 године, био је одани католик. У градићу у ком је живео, организовао је верске прославе које су обухватале мисе, плес и храну и пиће за све који су били присутни. Биле су организоване и борбе бикова. „Није било ништа необично ако би пијани слављеници светковину завршили тучом“, каже он. „Иако сам уживао у тим прославама, сматрао сам да мојој религији нешто недостаје.“ После разговора с Јеховиним сведоцима пристао је да проучава Библију с њима. Упркос лошем здрављу, почео је да присуствује њиховим религиозним састанцима. Напустио је све дотадашње обичаје и сада добро користи сваку прилику да у свом дому разговара о новопронађеној вери са свима који му дођу у посету.

Ово су само неки примери многих искрених Маја који су доживели истинску религиозну слободу. Потомци некадашњих градитеља величанствених пирамида на Јукатану и данас живе на том полуострву. И даље говоре исти језик. Попут својих предака, многи живе у кућама с кровом од палминих грана, које су изграђене од мотки испреплетених прућем и премазаних блатом. Данашње Маје узгајају кукуруз и памук користећи исту методу обраде земљишта које је добијено сечом и спаљивањем растиња. С друге стране, захваљујући истини из Божје Речи многе Маје су ослобођене окова религиозних лажи и сујеверја. Они заиста цене Исусове снажне речи: „Упознаћете истину и истина ће вас ослободити“ (Јован 8:32).

[Фусноте]

[Мапа на 13. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Подручје на ком су живеле древне Маје

Мексички залив

МЕКСИКО

Полуострво Јукатан

Чичен Ица

Коба

БЕЛИЗЕ

ГВАТЕМАЛА

ХОНДУРАС

ЕЛ САЛВАДОР

[Слика на 13. страни]

Рушевине Маја, Чичен Ица

[Слика на 15. страни]

Марселино и његова жена Маргарита објављују добру вест на Јукатану