Пређи на садржај

Пређи на садржај

Тражећи грешке пронашао сам истину

Тражећи грешке пронашао сам истину

Тражећи грешке пронашао сам истину

Испричао Стјуарт Маршал

„Ми не разговарамо с Јеховиним сведоцима“, рекао ми је језуитски свештеник. „Они користе Библију.“ Његов одговор ме је изненадио јер сам га управо замолио да помогне мојој супрузи тако што ће јој указати на неке противречности у учењима Јеховиних сведока. Зато сам одлучио да лично проучавам Библију са Сведоцима како бих могао да јој докажем да нису у праву.

ИМАО сам 43 године када сам покушао да оповргнем учења Јеховиних сведока користећи своје познавање логике и теологије. Све установе у којима сам се школовао, од основне школе до колеџа, биле су под управом Католичке цркве. Иако сам 1969. дипломирао економију и ишао на обавезна предавања из филозофије и теологије, током читавог школовања нисам уопште проучавао Библију.

Након што сам завршио колеџ, оженио сам се Патришом Макгин, која је такође била католик. Обоје смо наставили школовање и докторирали смо на Универзитету Станфорд. Добили смо сина Стјуарта 1977. године и с временом смо се преселили у Сакраменто у Калифорнији. Наредне 23 године, радио сам у законодавству државе Калифорнија, у одсеку за анализу буџета. Анализирао сам како издвајање средстава за образовање утиче на буџет државе. Пуно сам радио и лепо смо живели. Уживао сам у васпитавању нашег сина док је растао. Моја вољена супруга била ми је највернија подршка, као и ја њој.

Одговор за 25 центи

Када је наш син имао две године, Патриша је добила Библију од Јеховиних сведока и почела да је проучава с њима. Крстила се три године касније. Сматрао сам да су Јеховини сведоци ускогруди у својим гледиштима о празницима и трансфузији крви, али су ми њихови закључци о одређеним темама деловали уверљиво. На моје изненађење, то сам рекао и јавно када сам 1987. године био позван да на једном посебном састанку пред члановима двају одбора за образовање објасним своје препоруке Законодавном одбору.

Калифорнијски универзитет је тражио средства да конкурише са осталим државама за савезни пројекат вредан шест милијарди долара. Радило се о изградњи суперпроводног акцелератора субатомских честица. Био сам против издвајања средстава за тај пројекат јер сам сматрао да, дугорочно гледано, он неће много допринети економији државе. На то је Универзитет позвао двојицу добитника Нобелове награде за физику да изнесу своје мишљење пред Законодавним одбором. Сваки од њих је говорио о томе до каквих би знања научници могли доћи на тај начин. Један је рекао да би тај пројекат могао одговорити на питања о настанку свемира. Други је истакао да би нам он могао открити како је настао живот на нашој планети.

Председавајући одбора се окренуо ка мени и упитао:

„Мислите ли да је шест милијарди долара превисока цена за одговоре на та питања?“

„Слажем се да су то важна питања“, одговорио сам. „Међутим, одговори на та иста питања налазе се и у часописима које Јеховини сведоци нуде суботом ујутро уз прилог од 25 центи. Нисам сигуран да је њихов одговор од 25 центи мање тачан од одговора који бисмо могли добити из овог пројекта од шест милијарди долара.“

Сви присутни су се гласно насмејали, укључујући и нобеловце. Иако је Законодавни одбор одобрио средства за тај пројекат, нико није оспорио оно што сам рекао.

Како је време пролазило, увидео сам да је потребно да се позабавим новонасталом ситуацијом у својој кући. Након шест година разговора с Патришом о Библији и Јеховиним сведоцима, био сам разочаран када је она изразила жељу да више времена проводи у служби проповедања. То је значило да ће мање времена посвећивати свом послу на универзитету. Није ми било јасно како једна особа која иначе логично расуђује може имати такав циљ. Изгледало је да ништа што бих могао да кажем или урадим неће променити њену одлуку.

Покушао сам да добијем помоћ неког стручњака, некога ко боље познаје Библију од мене и ко би, по мом мишљењу, могао лако да јој укаже на неслагања између учења Јеховиних сведока и Библије. Ако би доказао да је само једно њихово учење погрешно, то би довело у питање и остала. То је све што ми је било потребно да допрем до математичког ума моје супруге. Отишао сам до цркве у коју смо Патриша и ја раније ишли и обратио се језуитском свештенику. Наш састанак је био окончан разговором који сам описао у уводу чланка. Кад је тај свештеник одбио да разговара с мојом супругом, знао сам да ћу, иако ће ми бити потребно мало више времена, лично морати да потражим грешке и да укажем Патриши на њих.

Исход моје потраге за грешкама

Док сам проучавао Библију са Сведоцима, највише су ме импресионирала њена пророчанства. У књизи пророка Исаије читао сам појединости о паду Вавилона које су записане скоро 200 година пре тог догађаја. У том пророчанству наводи се име освајача, Кира, као и тактика коју је користио, скретање тока реке Еуфрат да би освојио Вавилон (Исаија 44:27–45:4). Годинама раније, изучавао сам пад Вавилона на часу војне стратегије. Такође сам сазнао да је пророк Данило више од 200 година унапред прорекао детаље о моћном краљу Грчке, чије ће краљевство након његове смрти бити подељено на четири слабија краљевства (Данило 8:21, 22). Упамтио сам те чињенице о Александру Великом док сам изучавао историју древног доба. Путем личног истраживања стручних дела уверио сам се да су те библијске књиге заиста написане пре него што су се одиграли догађаји који су проречени у њима.

Што сам више проучавао са Сведоцима, то сам више био уверен да је Библија Божја Реч, у шта ме нису увериле године изучавања католичке теологије. Шта ћу урадити с тим знањем? Одлучио сам да предам свој живот Јехови и постанем његов Сведок (Исаија 43:10). Крстио сам 1991, само две године након разговора с језуитским свештеником. Наш син се крстио следеће године.

Пошто смо сада имали другачије приоритете, наши породични циљеви су се променили. Једна од првих ствари које сам урадио након крштења било је планирање да се у року од пет година, до своје 50. године, моја супруга повуче с места предавача на универзитету. Она је желела да буде пионир, што је у то време значило да ће проводити 1 000 сати годишње или око 83 сата месечно у помагању другима да упознају библијску истину. До 1994, смањила је обавезе на послу до те мере да је могла да започне с пионирском службом. Моји први циљеви су били да побољшам квалитет своје службе, помажем у скупштини колико год могу и да као волонтер учествујем у обрачунавању трошкова приликом изградње Дворана Краљевства.

Имао сам прилику да разговарам о Библији и на послу. Испоставило се да је једна нова колегиница Јеховин сведок, али да више не иде у службу нити посећује састанке. Сумње у погледу Библије ослабиле су њену веру. Помогао сам јој да обнови своју духовност. Касније се вратила у свој родни крај и почела с пионирском службом.

Године 1995, присуствовао сам посебном састанку двају одбора за образовање. Сазван је поводом истраживања које је финансирала савезна влада. Председавајући је позвао представника владе да објасни докле се стигло са изградњом суперпроводног акцелератора. Владин службеник је одговорио да је тај пројекат додељен држави Тексас али да никад није довршен из три разлога. Прво, трошкови су порасли са шест на девет милијарди долара пре почетка рада на пројекту. Друго, савезна влада је желела да користи та средства и у друге сврхе, посебно за рат у Ираку 1991. Треће, дошло се до закључка да се одговори на животна питања могу добити од Јеховиних сведока за 25 центи! Изгледа да је та моја ранија изјава била преношена од уста до уста и сада се поново чула на састанку двају одбора за образовање.

Сви су се насмејали а неки чланови одбора су погледали у мене. Да би били у току са збивањима, рекао сам им: „Сада можете бесплатно добити одговоре. Треба само да прочитате ту литературу.“

Испуњен и смисаон живот

Када је моја супруга отишла у пензију, направили смо петогодишњи план за мене. Дискретно сам се распитивао у другим агенцијама о послу са скраћеним радним временом јер сам желео да се више посветим поучавању људи библијској истини. Сасвим неочекивано, моји претпостављени су ми понудили да радим скраћено радно време. Тако сам 1998. и ја започео с пионирском службом.

Док смо се једног јутра супруга и ја спремали да кренемо у службу проповедања, телефонирали су нам из америчке подружнице Јеховиних сведока у Бруклину. Пошто сам се раније одазвао на позив који је упутила подружница, питали су ме да ли бих могао да радим на једном пројекту у Бруклину. Без двоумљења сам одговорио потврдно. Тако смо радили у светској централи Јеховиних сведока годину и по дана. Да бих завршио тај пројекат, пензионисао сам се раније. Након тога, радили смо као добровољци на изградњи Конгресне дворане Јеховиних сведока у Ферфилду, у Калифорнији. Продали смо нашу кућу у Сакраменту и преселили се у мали стан у Пало Алту. То што сам раније отишао у пензију донело ми је додатне благослове. Од тада смо учествовали на пројектима у подружницама Јеховиних сведока у Нигерији, Јужноафричкој Републици, Канади, Великој Британији и Немачкој.

Попут Сведока који су проучавали Библију с нама, моја супруга и ја налазимо радост у помагању другима да упознају библијску истину. Искрено сматрам да је образовање које ми је пружио Јехова најдрагоценије од свег знања које сам стекао. Оно је боље од свих других образовних програма због своје ширине и свеобухватности. Јехова поучава свој народ да преноси библијску истину тако да она допре до ума и срца људи. То ме подстиче да наставим да учим. Моја супруга и ја смо захвални на животу који сада водимо и на дивној прилици да користимо своје образовање служећи Врховном Владару свемира, Јехови Богу.

[Истакнути текст на 27. страни]

Док сам проучавао Библију са Сведоцима, највише су ме импресионирала њена пророчанства

[Слика на 27. страни]

С Патришом, на дан венчања

[Слика на 29. страни]

Патриша и ја радо помажемо другима да упознају библијску истину