Колико далеко су на исток мисионари могли стићи?

НЕПУНИХ 30 година након Исусове смрти, апостол Павле је написао да се добра вест проповедала међу „свим створењима“ под небом (Колошанима 1:23). Павлове речи не треба схватити дословно, у смислу да је у то време сваки човек на свету чуо добру вест. Па ипак, његова порука је била јасна: хришћански мисионари су проповедали широм тада познатог света.

Међутим, колико далеко су могли стићи? Свето писмо каже да је захваљујући трговачким бродовима апостол Павле стигао на запад чак до Италије. Тај неустрашиви мисионар такође је желео да проповеда у Шпанији (Дела апостолска 27:1; 28:30, 31; Римљанима 15:28).

Како је било на супротној страни света? Колико далеко су хришћански мисионари стигли на исток? То не можемо тачно знати јер Библија не говори о томе. Међутим, можда ћете се изненадити када сазнате колико је била развијена мрежа трговачких путева између Медитерана и Оријента у првом веку наше ере. У најмању руку, то доказује да су постојале велике могућности за путовање на исток.

Александрова заоставштина

Освајања су Александра Великог одвела на исток, преко Вавилоније и Персије све до Панџаба у северној Индији. Захваљујући тим походима Грци су упознали приобално подручје које се протеже од  ушћа Еуфрата у Персијском заливу до ушћа реке Инд.

Зачини и тамјан с друге стране Индијског океана убрзо су стигли у грчки свет преко Црвеног мора. Монопол над том трговином најпре су имали индијски и арапски трговци. Али када је египатска династија Птолемеја открила тајну кретања монсуна, и они су се укључили у трговину која се одвијала преко Индијског океана.

На том океану од маја до септембра ветрови увек дувају са југозапада, што омогућава бродовима да плове од Црвеног мора дуж јужне обале Арабије или директно до јужне Индије. Између новембра и марта, ветрови дувају у супротном смеру, што олакшава повратак. Арапски и индијски морепловци користили су то сазнање стотинама година, пловећи од Индије до Црвеног мора и назад с товарима касије, цимета, нарда и бибера.

Поморски путеви до Александрије и Рима

Када су Римљани освојили земље којима су владали Александрови наследници, Рим је постао главно тржиште вредне робе са Истока — слоноваче из Африке, тамјана и смирне из Арабије, зачина и драгог камења из Индије и чак свиле из Кине. Бродови натоварени том робом пристајали су у две главне луке на обали Црвеног мора у Египту — Береники и Миосу Хормосу. Из обе луке водили су копнени путеви којима су каравани могли стићи до Коптоса на Нилу.

Роба се из Коптоса превозила Нилом, жилом куцавицом Египта, до Александрије, где се утоваривала на бродове који су пловили за Италију или друга места. Још један пут до Александрије водио је преко канала, недалеко од данашњег Суеца, који је повезивао Црвено море с Нилом. Наравно, Египат и његове луке били су релативно близу подручја где је Исус проповедао и до њих се могло лако стићи.

Према грчком географу из првог века Страбону, у то време је сваке године 120 александријских бродова испловљавало из Миоса Хормоса ради трговине са Индијом. Један приручник за морепловце из првог века сачуван је до дан-данас. Вероватно га је саставио египатски трговац који је говорио грчки како би помогао другим трговцима. Шта можемо сазнати из те древне књиге?

 Тај приручник, на који се често указује по његовом латинском називу Periplus Maris Erythraei (Бродарење по Еритрејском мору), описује поморске путеве који се протежу хиљадама километара јужно од Египта, све до Занзибара. Када је у питању исток, писац наводи раздаљине, сидришта, трговачке центре, робу којом се трговало и описује нарав локалног становништва које је насељавало јужну обалу Арабије, западну обалу Индије све до Шри Ланке и источну обалу Индије до реке Ганг. Овај тачан и живописан извештај наводи на закључак да је писац посетио места која описује.

Западњаци у Индији

Трговци са запада су у Индији били познати као Јаванци. Према књизи Periplus, једно од њихових сталних одредишта у првом веку наше ере био је Музирис, који се налазио недалеко од најјужније тачке у Индији. * Тамилске песме с почетка наше ере често говоре о тим трговцима. „Прелепи јавански бродови долазили су са златом и одлазили с бибером, а Музирисом се ширила градска врева“, каже се у једној песми. Једна друга говори о принцу јужне Индије кога су наговарали да пије мирисно вино које су донели Јаванци. Још неки производи са запада који су се добро продавали у Индији били су предмети од стакла, метали, корали и тканине.

Археолози су пронашли бројне доказе да је роба са запада стизала у Индију. На пример, у Арикамедуу на југоисточној обали Индије, међу ископинама су пронађени комадићи римских крчага за вино и посуда са жигом грнчара из Ареца у централној Италији. „Машта савременог истраживача оживљава док у наносима на обали Бенгалског залива проналази крхотине са именима занатлија чије су се грнчарске пећи налазиле надомак Ареца“, каже један писац. Трговину између Медитерана и Индије такође потврђује велики број златних и сребрних римских новчића који су пронађени у јужној Индији. Већина тих новчића датира из првог века наше ере и носи лик једног од римских императора — Августа, Тиберија или Нерона.

Могућност да су Римљани основали трајне трговачке колоније у јужној Индији потврђује и једна древна мапа, чија копија из средњег века још увек постоји. На тој мапи, познатој као Tabula Peutingeriana — за коју се претпоставља  да приказује римски свет из првог века наше ере — уцртан је храм у Музирису посвећен Августу. У једној књизи се наводи: „Такву грађевину могли су подићи само поданици Римског царства, и то вероватно они који су живели у Музирису или су тамо проводили доста времена“ (Rome’s Eastern Trade: International Commerce and Imperial Policy, 31 BC–AD 305).

Римски записи помињу да су најмање три групе изасланика из Индије дошле у Рим за време владавине Августа, од 27. пре н. е. до 14. н. е. У једној студији на ту тему каже се да су „ти изасланици имали важан дипломатски задатак“ — да се договоре где ће се обављати трговина између земаља, ко ће плаћати порез, где ће странци боравити и слично.

Дакле, путовање између Медитерана и Индије у првом веку наше ере било је и често и уобичајено. Хришћански мисионари су се могли лако укрцати на брод на северу Црвеног мора и отпловити до Индије.

Даље од Индије?

Тешко је рећи колико су далеко и откада медитерански трговци и други путовали на исток. Међутим, сматра се да су у првом веку наше ере неки трговци са запада стигли чак до Тајланда, Камбоџе, Суматре и Јаве.

Анали последње династије Хан (Hou Han-Shou), који обухватају период од 23. до 220. н. е., наводе тачан датум једног таквог путовања. Године 166. н. е., један изасланик Ан-туна, краља Да-чина, стигао је у кинеску палату носећи дарове цару Хуанг-дију. Да-чин је кинески назив за Римско царство, док се Ан-тун односи на име Антонини, породично име тадашњег римског императора Марка Аурелија. Историчари претпостављају да то није била званична посета већ покушај довитљивих трговаца са запада да увезу свилу директно из Кине уместо преко посредника.

Вратимо се главном питању: Колико су далеко на исток древни бродови могли одвести хришћанске мисионаре из првог века? До Индије или чак и даље? Можда. У сваком случају, хришћанска порука се преносила довољно далеко да је апостол Павле могао рећи да ’доноси плод и расте у целом свету‘ — то јест и у удаљеним местима тада познатог света (Колошанима 1:6).

[Фуснота]

[Оквир/Слика на 22. страни]

Притужба једног императора

Римски цар Тиберије жалио се 22. н. е. због бескрајне неумерености својих сународника. Због њиховог неутољивог апетита за луксузном робом и незасите жеље римских матрона за драгим камењем, богатство Римског царства се расипало и одлазило „страним и непријатељским народима“. Римски историчар Плиније Старији (23-79. н. е.) такође је приговарао због сличних издатака. „У најмању руку“, написао је он, „у Индију, Серику и на Арабијско полуострво сваке године из нашег царства одлази сто милиона сестерција — толико скупо плаћамо наш луксуз и наше жене.“ *

[Фуснота]

[Извор]

Museo della Civiltà Romana, Roma; Todd Bolen/Bible Places.com

[Оквир/Слика на 23. страни]

Где су трговци набављали робу?

Исус је говорио о ’трговцу који путује тражећи лепе бисере‘ (Матеј 13:45). У Откривењу се такође помињу трговци који су поседовали драго камење, свилу, мирисно дрво, слоновачу, цимет, тамјан и индијске зачине (Откривење 18:11-13). Ова роба се набављала дуж трговачких путева источно од Палестине. На пример, мирисно дрво попут сандаловине долазило је из Индије. Бисери који су били вредни као драго камење могли су се пронаћи у Персијском заливу, Црвеном мору и, према аутору књиге Periplus Maris Erythraei, у близини Музириса и Шри Ланке. Бисери из Индијског океана вероватно су били најквалитетнији и најскупљи.

[Мапа на странама 20, 21]

(За комплетан текст, види публикацију)

Неки трговачки путеви између Рима и Азије у првом веку

Арецо

Рим

СРЕДОЗЕМНО МОРЕ

АФРИКА

Александрија

ЕГИПАТ

Коптос

Нил

Миос Хормос

Береника

Занзибар

Црвено море

Јерусалим

АРАБИЈА

Еуфрат

ВАВИЛОНИЈА

Персијски залив

ПЕРСИЈА

↓ Североисточни монсун

↑ Југозападни монсун

Инд

ПАНЏАБ

Ганг

Бенгалски залив

ИНДИЈА

Арикамеду

Музирис

ШРИ ЛАНКА

ИНДИЈСКИ ОКЕАН (ЕРИТРЕЈСКО МОРЕ)

КИНА

ХАНСКО ЦАРСТВО

ТАЈЛАНД

КАМБОЏА

ВИЈЕТНАМ

Суматра

Јава

[Слика на 21. страни]

Римски теретни брод

[Извор]

Брод: Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.