Да ли сте знали?

Да ли је губа о којој се говори у Библији иста као болест која је данас позната под тим именом?

У данашњој медицини се изразима „губа“ или „лепра“ указује на врсту бактеријске инфекције која погађа људе. Изазива је бактерија Mycobacterium leprae, коју је 1873. открио др Герхард Хансен. Истраживачи су установили да та бактерија може да опстане у секрету из носа изван људског тела чак девет дана. Такође су установили да близак контакт с оболелима од губе повећава ризик од заразе, као и да одећа оболелог такође може бити извор заразе. Према подацима Светске здравствене организације, 2007. године је регистровано више од 220 000 нових случајева губе.

Нема сумње да су у библијска времена људи на Средњем истоку оболевали од те болести. Мојсијев закон је налагао да оболели буду смештени у карантин (Левитска 13:4, 5). Међутим, хебрејска реч царат која се преводи као „губа“ не односи се само на заразну болест код људи. Она је такође захватала одећу и куће. Та врста губе се могла појавити на вуненој или ланеној одећи, или на било чему што је направљено од коже. У неким случајевима се могла уклонити прањем, али ако се „жућкастозелена или црвенкаста мрља од губе“ не би повукла, требало је спалити одећу или предмет од коже (Левитска 13:47-52). У кућама се јављала у облику „жућкастозелених или црвенкастих удубљења“ на зиду. Захваћено камење и малтер је требало уклонити и бацити изван насеља. Уколико би се губа поново појавила, кућу је требало срушити, а грађу бацити (Левитска 14:33-45). Неки претпостављају да се опис губе на одећи или кућама односи на оно што је данас познато као буђ или плесан. Међутим, то се не може са сигурношћу тврдити.

Зашто је Павлово проповедање у Ефесу изазвало побуну сребрара?

Ефешки сребрари су живели у благостању захваљујући изради ’малих сребрних храмова Артемиде‘, заштитнице Ефеса, богиње лова, плодности и рађања (Дела апостолска 19:24). Тврдило се да је лик те богиње, који се чувао у њеном храму у Ефесу, „пао с неба“ (Дела апостолска 19:35). Тај храм је сматран једним од седам чуда древног света. Сваке године су у Ефесу током марта и априла у Артемидину част одржавани празници на које су долазила мноштва ходочасника. Због тог великог прилива људи били су веома тражени предмети који су служили као сувенири, амајлије, приноси богињи или су пак коришћени у породичним светилиштима након што би се ходочасници вратили кући. Древни записи из Ефеса сведоче о производњи златних и сребрних Артемидиних кипова, а у некима од њих се конкретно спомиње удружење сребрара.

Павле је говорио да ликови „начињени рукама нису богови“ (Дела апостолска 19:26). Сребрари су сматрали да је тиме угрожен њихов уносан посао и изазвали су побуну да би спречили Павла да настави с проповедањем. Један од сребрара, Димитрије, изразио је њихова страховања следећим речима: „Прети опасност да ће ово наше занимање доћи на зао глас. И не само то, него ће се обезвредити храм велике богиње Артемиде и нестаће величанство те богиње коју обожава цела Азија и цео свет“ (Дела апостолска 19:27).