Све има своје време

„Све има своје време, све што се чини под небесима има своје време“, каже Библија. Писац ових речи, древни краљ Соломон познат по својој мудрости, рекао је да постоји време кад се рађа и кад се умире, време кад се гради и кад се руши, време кад се воли и кад се мрзи. На крају је закључио: „Какву корист онај ко ради има од труда свога?“ (Проповедник 3:1-9)

КАДА прочитају ове речи, неки закључе да Библија заиста научава да постоји унапред одређено време за све, то јест да подупире веровање у судбину. Да ли је то тачно? Да ли Библија потврђује да судбина контролише све у животу? Пошто је ’све Писмо надахнуто од Бога‘, оно што читамо у једном делу мора бити у складу са оним што се налази у другим деловима. Стога, размотримо шта други стихови из Божје Речи кажу о овој теми (2. Тимотеју 3:16).

Време невоље и непредвиђени догађаји

У књизи Проповедника, Соломон даље наводи: „Опет сам видео под сунцем да трку не добијају они који су брзи, ни битку они који су моћни, ни хлеб они који су мудри, ни богатство они који су разборити, нити су у милости они који имају знање.“ Зашто? Објаснио је: „Јер време невоље и непредвиђени догађаји сналазе свакога од њих“ (Проповедник 9:11).

Соломон овде не каже да је све у животу одређено судбином, већ указује на то да људи не могу тачно предвидети какав ће бити исход њихових настојања, јер „време невоље и непредвиђени догађаји сналазе свакога од њих“. Често се некоме нешто деси зато што се нашао на правом месту у право време или, могли бисмо рећи, на погрешном месту у погрешно време.

Осмотримо, на пример, изјаву: „Трку не добијају они који су брзи.“ Можда се сећате или сте читали о чувеној, али и необичној трци на 3 000 метара за жене  на Олимпијским играма у Лос Анђелесу 1984. Две учеснице, од којих је једна представљала Велику Британију а друга Сједињене Државе, биле су главни фаворити за златну медаљу. Међутим, на половини трке оне су се судариле. Једна је пала и није наставила трку, а друга се толико обесхрабрила да је стигла седма на циљ.

Да ли је такав исход трке био судбина? Неки могу рећи да јесте. Али, јасно је да је то био само несрећан случај који нико није могао да предвиди и који је довео до тога да ниједна не освоји медаљу. А да ли је било суђено да се оне сударе? Неки опет могу рећи да јесте. Међутим, коментатори су несрећу приписали оштром ривалству између две подједнако добре врхунске атлетичарке које су обе имале циљ да победе у трци. Као што каже Библија, „време невоље и непредвиђени догађаји сналазе свакога од њих“. Без обзира на то колико је неко добро припремљен, увек постоје неочекивани фактори који могу утицати на исход догађаја и то нема никакве везе са судбином.

Шта онда значи библијска изјава: „Све има своје време“? Можемо ли ишта учинити што ће утицати на то како ће изгледати наш живот и каква ће бити наша судбина?

Најбоље време за сваки посао

Надахнути библијски писац овде не говори о судбини појединаца нити о исходу нечијег живота, већ о Божјој намери и о томе како ће она утицати на људе. Како то знамо? Заправо, то закључујемо на основу контекста. Након што је споменуо многе ствари које имају „своје време“, Соломон је написао: „Посматрао сам посао који је Бог дао синовима људским да се њиме баве. Све је учинио да је лепо у своје време“ (Проповедник 3:10, 11).

Бог је људима дао бројне послове да се њима баве, а Соломон је навео неколико њих. Бог нам је такође дао слободну вољу да изаберемо шта желимо да радимо. Међутим, за сваки посао  постоји право, то јест погодно време када се постижу најбољи резултати. Узмимо за пример Соломонову изјаву из Проповедника 3:2 о томе да постоји „време кад се сади и време кад се чупа посађено“. Ратар зна да свака култура има своје време када се сади. Шта би се десило ако би игнорисао ту једноставну чињеницу и садио у погрешно време или годишње доба? Да ли треба да криви судбину ако и поред тога што је уложио много труда нема добар род? Наравно да не! Он једноставно није садио семе у право време. Ратар би мудро поступио да је поштовао природне законе које је поставио Створитељ.

Према томе, Бог није одредио судбину појединаца нити исход свих догађаја, већ је поставио одређена начела која управљају људским активностима у складу с његовом намером. Да би људи уживали у резултатима свог труда, они морају разумети Божју намеру и његов временски распоред и поступати у складу с тим. Оно што је предодређено и непроменљиво није судбина појединаца већ Божја намера. Јехова је преко пророка Исаије рекао: „Реч која излази из мојих уста... неће се вратити к мени празна, него ће учинити оно што желим и извршиће оно због чега сам је послао“ (Исаија 55:11).

Шта је онда ’реч која излази из Божјих уста‘, то јест његова намера у вези са земљом и будућношћу човечанства која ће се сигурно извршити?

Разумети Божји временски план

Након што је Соломон рекао за Бога: „Све је учинио да је лепо у своје време“, даље је објаснио: „Чак је и вечност ставио људима у срце, али они не могу у потпуности докучити дела која истинити Бог чини“ (Проповедник 3:11).

О овом стиху се много тога може рећи. Али, једноставна чињеница је да се свако од нас дубоко у срцу пре или касније запита шта је смисао нашег живота и куда он води. Људима је одувек било тешко да прихвате чињеницу да се живот своди само на свакодневни напоран рад, док смрт све то не оконча. Људи су јединствени међу свим живим створењима по томе што не живе само од данас до сутра већ размишљају и о будућности. Ми чак имамо снажну жељу да вечно живимо. Зашто? Као што стих објашњава, Бог је „вечност ставио људима у срце“.

Због те жеље за вечним животом, људе заокупља питање да ли има живота након смрти. Неки су закључили да део нас наставља да живи након што умремо. Други верују да се увек изнова рађамо у бесконачном циклусу реинкарнација. А неки пак верују да све у животу одређује судбина или Бог и да ту не можемо ништа променити.  Нажалост, ниједно од ових објашњења није пружило прави одговор. То је зато што људи сами „не могу у потпуности докучити дела која истинити Бог чини“, каже Библија.

Тај дубоки јаз између жеље за сазнањем и немогућности да пронађемо одговор већ вековима мучи мислиоце и филозофе. Међутим, будући да је Бог усадио у нас ту жељу, зар није логично да од њега очекујемо да нам пружи оно што је потребно да бисмо је задовољили? На крају крајева, у Библији се за Јехову каже: „Ти отвараш руку своју и жеље испуњаваш сваком живом бићу“ (Псалам 145:16). Проучавајући Божју Реч можемо пронаћи логична објашњења о животу и смрти, као и о Божјој вечној намери са земљом и људима (Ефешанима 3:11).

[Истакнути текст на 5. страни]

„Трку не добијају они који су брзи“ (Проповедник 9:11)

[Истакнути текст на 6. страни]

Ако ратар не посади семе у право време, да ли треба да криви судбину за лош род?

[Истакнути текст на 7. страни]

Људи размишљају о животу и смрти зато што им је Бог ’ставио вечност у срце‘