Пређи на садржај

Пређи на садржај

Поука о милосрђу

Поука о милосрђу

Примери вере

Поука о милосрђу

ЈОНА је имао доста времена да размишља. Пред њим је лежао тегобан и напоран пут од преко 800 километара, за који му је било потребно око месец дана, а можда чак и више. Као прво, морао је да одлучи да ли ће ићи краћим путевима или оним који су били безбеднији, а затим да прелази многе долине и планинске стазе. Морао је да заобиђе пространу Сиријску пустињу, да пређе преко многих великих река као што је Еуфрат и након тога потражи преноћиште међу странцима у градовима и селима Сирије, Месопотамије и Асирије. Током путовања, Јона је размишљао о свом одредишту од кога је толико страховао. То је била Нинива, град коме се приближавао.

Он је сигурно био свестан једне ствари — није могао да се окрене и побегне од свог задатка. То је већ раније покушао. Када му је Јехова први пут рекао да оде у Ниниву и пренесе поруку осуде том моћном асирском упоришту, Јона се одмах укрцао на брод и отпловио у супротном смеру. Јехова је тада изазвао снажну олују, и Јона је ускоро увидео да је његово опирање Божјој вољи довело у смртну опасност све који су били на броду. У жељи да спасе те храбре морнаре, он им је рекао да га баце у море, што су они нерадо учинили. Јона је мислио да ће сигурно умрети. Међутим, Јехова је послао једну велику рибу која је прогутала Јону и након три дана га је неповређеног избацила на обалу. Испуњен страхопоштовањем, сада је тај пророк био послушнији * (Јона, 1. и 2. поглавље).

Када је Јехова други пут рекао Јони да оде у Ниниву, он је послушно кренуо на исток, на своје дуго путовање (Јона 3:1-3). Ипак, да ли је то што га је Јехова раније казнио потпуно променило његово размишљање? На пример, Јехова му је исказао милосрђе на тај начин што га је спасао од сигурне смрти, није га уништио због непослушности и пружио му је још једну прилику да изврши свој задатак. Након свега што је Јехова учинио, да ли је Јона научио да буде милосрдан према другима? Чињеница је да је несавршеним људима често јако тешко да науче да буду милосрдни. Погледајмо сада шта можемо научити из онога што је Јона доживео.

Порука осуде и неочекиван одазив

Јона није делио Јеховино гледиште о Ниниви. У Јониној књизи можемо прочитати: „Нинива је била значајан град у Божјим очима“ (Јона 3:3). У његовом запису, на три места се помиње како Јехова каже да је ’Нинива, велики град‘ (Јона 1:2; 3:2; 4:11). Зашто је тај велики град био важан за Јехову?

Нинива је била међу првим древним градовима које је Неврод основао након Потопа. Била је огромна метропола и вероватно је обухватала још неколико градова, тако да је требало три дана да се пређе с једног њеног краја на други (Постанак 10:11; Јона 3:3). Очигледно је била вредна дивљења због својих величанствених храмова, огромних зидина и других здања. Међутим, то нису били разлози због којих је тај град био важан Јехови Богу. Њему су били важни становници тог града. У поређењу с другим градовима тог времена, Нинива је имала приличан број становника. Иако су веома лоше поступали, Јехова је ипак бринуо о њима. За њега је људски живот одувек био вредан и он зна да се свака особа може покајати и научити да поступа исправно.

Велики број становника Ниниве, којих је било више од 120 000, навео је Јону да се још више плаши тог града. * После једног дана хода по граду, Јона је све дубље залазио у градску вреву, можда тражећи погодно место одакле би могао да им пренесе Божје упозорење. Како ће допрети до тих људи? Да ли је раније морао да научи асирски језик? Или га је можда Јехова путем неког чуда оспособио да говори тај језик? То нам није познато. Можда је он упозорење објавио на хебрејском, свом матерњем језику, а затим користио неког да то упозорење преведе Нинивљанима. Било како било, оно што је имао да им каже било је разумљиво и вероватно га је могло довести на зао глас: „Још само четрдесет дана и Нинива ће бити уништена!“ (Јона 3:4). То упозорење је објављивао неустрашиво више пута. Чинећи то, показао је изванредну храброст и веру, што су особине које су данашњим хришћанима потребније него икад.

Јона је успео да привуче пажњу Нинивљана. Без сумње, он је очекивао непријатељску и насилну реакцију. Међутим, догодило се нешто неочекивано. Становници Ниниве су послушали његово упозорење! Вест се проширила попут шумског пожара. Убрзо је читав град говорио о Јонином пророчанству о предстојећем уништењу. У његовом запису стоји: „Људи из Ниниве поверовали су Богу, па су прогласили пост и обукли се у кострет, сви од највећег до најмањег“ (Јона 3:5). Богати и сиромашни, снажни и слаби, млади и стари, почели су да показују покајнички став. Вест о овом масовном покајању је убрзо стигла до краља.

Краљ је такође почео да се боји Бога. Устао је с престола, скинуо са себе раскошно краљевско рухо и попут својих поданика обукао одећу од грубог ткања, а затим „сео у пепео“. Иако је пост уследио због добровољног масовног покајања, краљ је са својим ’великашима‘, то јест племићима, издао једну одредбу по којој је пост сада постао званична акција која се морала спровести у целој држави. Сви су били обавезни да носе кострет, чак и животиње. * Краљ је понизно признао да је његов народ крив за зле поступке и насиље. Такође се надао да ће се истинити Бог сажалити кад види њихово покајање, што се види из речи: ’Можда ће истинити Бог одустати од свог жестоког гнева, да не изгинемо!‘ (Јона 3:6-9).

Неки критичари сумњају да су Нинивљани могли тако брзо да се промене. Међутим, библисти запажају да је тако нешто могуће будући да су древни народи били сујеверни и непостојани. У сваком случају, и Исус Христ је указао на покајање Нинивљана (Матеј 12:41). Он је био добро упознат с тим догађајем, будући да је с неба пратио све што се тад дешавало (Јован 8:57, 58). Вредно је запазити како је Јехова реаговао на покајање Нинивљана.

Јаз између Божјег милосрђа и људске ускогрудости

Јона је касније записао: „Истинити Бог је видео њихова дела, да су се одвратили од свог злог пута, и зато је истинити Бог зажалио што им је запретио невољом, и није је нанео“ (Јона 3:10).

Да ли то значи да је Јехова увидео да је погрешио када је намеравао да уништи Ниниву? Не. Библија за Јехову каже: „Дело је његово савршено, јер су сви путеви његови правда. Он је веран Бог, нема у њему неправде“ (Поновљени закони 32:4). Јеховин праведан гнев који је осећао према Ниниви једноставно је утихнуо. Он је запазио промену у тим људима и увидео је да сада не би било на месту да их казни. То је била прилика да им покаже милосрђе.

Јехова је потпуно другачији од неумољивог, хладног, чак окрутног Бога како га често приказују верске вође. Управо супротно, он је разуман, прилагодљив и милосрдан. Када одлучи да казни зле, он најпре користи своје земаљске представнике како би их упозорио. То чини зато што жели да и код злих види оно што је видео код Нинивљана — покајање и промену начина живота (Језекиљ 33:11). Јехова је рекао свом пророку Јеремији: „Кад неком народу и неком краљевству кажем да ћу га истребити, затрти и уништити, али се тај народ одврати од своје злоће за коју сам му говорио, мени ће бити жао што сам хтео невољу да му нанесем“ (Јеремија 18:7, 8).

Да ли је онда Јонино пророчанство било лажно? Никако. Оно је испунило своју сврху, наиме, да се Нинивљани упозоре. Такво упозорење је било дато због злих дела Нинивљана, који су се променили након што су га чули. Да су се вратили својим злим делима, над њима би сигурно била извршена Божја осуда. То се заправо касније и десило (Софонија 2:13-15).

Како је Јона реаговао када уништење није наступило у време када је он то очекивао? „Јони је због тога било много криво, па се разгневио“ (Јона 4:1). Чак је упутио једну молитву која је имала призвук као да укорава Свемоћног Бога! У њој је навео да је требало да остане код куће, у својој земљи. Тврдио је да је знао све време да Јехова неће уништити Ниниву, чак је то користио као изговор зашто је првобитно побегао у Тарсис. Затим је тражио од Бога да умре, говорећи да му је боље да умре него да живи (Јона 4:2, 3).

Шта га је толико узнемиравало? Не знамо о чему је све размишљао, али знамо да је све становнике Ниниве упозорио да ће њихов град бити уништен. Они су му поверовали и тако избегли казну. Да ли се због тога плашио да ће бити исмејан или жигосан као лажни пророк? О чему год да је размишљао, није се радовао ни покајању Нинивљана ни Јеховином милосрђу. Уместо тога, изгледа да је све више тонуо у вртлог огорчености, самосажаљења и повређеног поноса. Међутим, Јонин милосрдни Бог је и даље видео добре особине овог очајног човека. Уместо да га је казнио због показаног непоштовања, Јехова га је благо и директно питао: „Да ли се с правом љутиш?“ (Јона 4:4). Да ли је Јона барем нешто одговорио? Библија нам ништа не каже о томе.

Како је Јехова поучио Јону

Пророк Јона је незадовољан напустио Ниниву и уместо у своју домовину, упутио се на исток према неким оближњим планинама с којих се могло видети подручје града. Тамо је подигао мали заклон из ког је са ишчекивањем посматрао шта ће се десити с Нинивом. Можда је још увек гајио трачак наде да ће бити очевидац њеног уништења. Како је Јехова овог човека, који је био невољан да опрости, поучио да буде милосрдан?

Током ноћи, Јехова је проузроковао да израсте једна тиква. Када се Јона пробудио, угледао је ову разгранату биљку с њеним широким листовима, који су пружали више хладовине него што је то могао његов слабашни заклон. То га је орасположило. „Јона се веома обрадовао“ због те биљке, можда сматрајући да је то што је изникла на чудесан начин знак Божјег благослова и одобравања. Међутим, Јехова није само желео да заштити Јону од врућине и помогне му да се ослободи гнева који је осећао. Желео је да Јона промени своје гледиште. Зато је користио црва да подгризе биљку како би се она осушила. Затим је послао „врућ источни ветар“ све док Јона није од врућине почео да „губи свест“. Тај пророк је поново клонуо духом и молио Бога да умре (Јона 4:6-8).

Јехова га је поново упитао да ли се с правом љути. Овог пута је повод за то била осушена биљка. Уместо да се покаје, Јона се оправдавао, говорећи: „С правом сам се смртно наљутио!“ Сада је био прави тренутак да Јехова помогне Јони да кристално јасно види оно о чему је он и раније желео да га поучи (Јона 4:9).

Најпре је Јони указао на жалост коју је тај пророк осећао за једном обичном биљком која се осушила, а коју није ни посадио ни гајио. Затим му је помогао да разуме зашто је он поштедео Ниниву: „А мени да не буде жао Ниниве, великог града, у коме има више од сто двадесет хиљада људи који не знају шта је десно, а шта лево, а уз то и много стоке?“ (Јона 4:10, 11). *

Да ли сте запазили колико је упечатљив пример који је Јехова пружио? Јона ни у ком погледу није бринуо о биљци. С друге стране, Јехова је за Нинивљане био Извор живота и бринуо је о њима као што и данас брине о свим земаљским створењима. Како је Јони могла бити важнија једна обична биљка од 120 000 људи и њихових домаћих животиња? Да ли су на њега можда утицале себичне жеље? На крају крајева, било му је жао биљке само зато што је имао користи од ње. Да ли су иза његовог гнева према Нинивљанима стајале сличне себичне жеље, као што је жеља да сачува углед и покаже да је у праву?

Јона је заиста добио снажну поуку. Поставља се питање: Да ли ју је Јона примио к срцу? Књига која је названа по њему завршава се Јеховиним питањем упућеним Јони. Неки критичари можда приговарају да Јона није одговорио. Међутим, његова књига служи као одговор. Докази потврђују да ју је он написао. Замислите тог пророка како се налази на сигурном, у својој домовини, и бележи оно што је доживео. Скоро да можемо видети Јону као старијег, мудријег и понизнијег човека који с неверицом одмахује главом док описује сопствене грешке, опирање Божјој вољи и упорно одбијање да покаже милосрђе. Он је очигледно схватио Јеховину мудру поуку. Научио је да буде милосрдан. Да ли ћемо и ми то научити?

[Фусноте]

^ Видети чланак „Примери вере — он је учио из својих грешака“ у Стражарској кули од 1. јануара 2009.

^ Процењује се да је у време пророка Јоне, израелска престоница Самарија можда имала отприлике између 20 000 и 30 000 становника — што је мање од једне четвртине броја становника Ниниве. На свом врхунцу, Нинива је можда била највећи град у тадашњем свету.

^ Ово може деловати као необичан детаљ, али тако нешто се већ дешавало у древно доба. Грчки историчар Херодот је забележио да су древни Персијанци, тугујући над смрћу једног свог омиљеног војсковође, укључили и домаће животиње у обичаје оплакивања.

^ То што је Бог рекао да Нинивљани нису знали шта је десно, а шта лево указивало је да су попут деце били у незнању што се тиче Божјих мерила.

[Истакнути текст на 16. страни]

Бог жели да види како се попут древних Нинивљана зли кају и мењају свој неправедан начин живота

[Истакнути текст на 17. страни]

Бог је користио тикву како би Јону поучио милосрђу