Приближимо се Богу

Судија који увек доноси праведне пресуде

Бројеви 20:2-13

ЉУДИ понекад доносе неправедне или претерано строге пресуде, али то није случај с Јеховом, Богом који ’воли правду‘ (Псалам 37:28). Он је стрпљив, али није попустљив и одлучно заступа оно што је исправно. Осмотримо шта је учинио када је једном приликом избила препирка и побуна, што је забележено у 20. поглављу књиге Бројеви.

Израелцима је пред крај њиховог путовања кроз пустињу понестало воде. * Почели су да се препиру с Мојсијем и Ароном, говорећи: „Зашто сте Јеховин збор довели у ову пустињу да помремо овде и ми и наша стока?“ (4. стих). Људи су гунђали да је пустиња „зло место“ где нема ни „смокава ни грожђа ни нарова“ — управо оног воћа које су израелске уходе донеле из Обећане земље пре много година. Такође су се жалили да „нема ни воде за пиће“ (5. стих; Бројеви 13:23). Они су заправо кривили Мојсија и Арона због тога што та пустиња није била попут плодне земље у коју је ранији бунтовни нараштај одбио да уђе!

Јехова није погубио оне који су приговарали. Уместо тога, рекао је Мојсију да уради три ствари: да узме свој штап, окупи народ и да ’пред њиховим очима каже стени да им да своју воду‘ (8. стих). Мојсије је послушао прва два упутства, али не и треће. Уместо да с вером у Јехову говори стени, он се огорчено обратио народу и рекао: „Слушајте бунтовници! Хоћемо ли вам из ове стене извести воду?“ (10. стих; Псалам 106:32, 33). Затим је Мојсије двапут ударио штапом у стену „и потекло је много воде“ (11. стих).

Мојсије и Арон су тако починили озбиљан грех. Бог им је рекао: ’Побунили сте се против моје наредбе‘ (Бројеви 20:24). Због тога што су поступили супротно Божјој наредби, постали су бунтовници — управо оно за шта су оптужили народ. Божја пресуда је била јасна: Њих двојица неће увести Израел у Обећану земљу. Да ли је та казна била и сувише строга? Не, из више разлога.

Прво, Бог није упутио Мојсија да се обрати народу, а камоли да их осуди као бунтовнике. Друго, Мојсије и Арон нису дали славу Богу. „Нисте признали моју светост“, казао је Бог (12. стих). Када је Мојсије рекао „Хоћемо ли вам [ми] из ове стене извести воду“, изгледало је као да су за то чудо заслужни он и Арон, а не Бог. Треће, та казна је била у складу с претходним пресудама. Као што је забранио пређашњем бунтовном нараштају да уђе у Ханан, тако је учинио и у Мојсијевом и Ароновом случају (Бројеви 14:22, 23). Четврто, Мојсије и Арон су били израелске вође. Они којима је поверено више задужења имају већу одговорност пред Богом (Лука 12:48).

Јехова одлучно заступа оно што је исправно. Пошто воли правду, он никада не изриче неправедне пресуде. Нема сумње да такав Судија заслужује наше поверење и поштовање.

[Фуснота]