Како изгледа небеско подручје?

НЕКИ људи мисле да је немогуће ишта сазнати о небеском подручју, то јест о небу, јер још нико није дошао одатле да би могао да каже нешто о томе. Можда су изгубили из вида да је Исус рекао да је „сишао с неба“ (Јован 6:38). Он је и неким верским вођама рекао: „Ви сте одоздо, а ја сам одозго“ (Јован 8:23). Шта је Исус рекао о небу?

Исус је потврдио да је небо подручје на ком Јехова пребива. Бога је назвао својим ’Оцем који је на небу‘ (Матеј 12:50). Али Исус није користио реч „небо“ само у том значењу. На пример, небом је назвао и земљину атмосферу када је рекао: „Погледајте птице небеске“ (Матеј 6:26). Наравно, Јехова пребива иза те атмосфере јер у Библији пише: „Он борави над кругом земаљским“ (Исаија 40:22).

Да ли ’Отац који је на небу‘ живи међу звездама? У Светом писму се под „небом“ подразумева и свемир. На пример, један псалмиста је написао: „Када гледам небеса твоја, дело прста твојих, месец и звезде које си начинио, шта је смртни човек да на њега мислиш?“ (Псалам 8:3, 4).

Јехова не мора да живи унутар свемира који је створио баш као што ни столар не живи у ормару који је направио. Зато је логично што је краљ Соломон, када је посветио Јехови храм у Јерусалиму, рекао: „Да ли ће Бог заиста пребивати на земљи? Гле, ни небеса ни небо над небесима не могу те обухватити, а камоли овај дом који сам саградио!“ (1. Краљевима 8:27). Ако Јехова не пребива на дословним небесима, какво је то небо на ком он живи?

Иако људи проучавају свемир помоћу јаких телескопа, а неки и путују у свемир, и даље важи оно што Библија каже: „Ниједан човек никада није видео Бога“ (Јован 1:18). Исус је објаснио зашто је то тако рекавши: „Бог је Дух“ (Јован 4:24).

Наше тело је од крви и меса и може се видети и опипати. Међутим, Јехова нема тело попут нашег. Према томе, када је Исус рекао да је живео са Оцем на „небу“, мислио је на то да је имао узвишенији облик живота од физичког (Јован 17:5; Филипљанима 3:20, 21). Подручје где је Исус као духовно биће живео са својим Оцем јесте оно што Библија назива „небом“. Како оно изгледа? Шта се тамо дешава?

Место где се вредно ради

Библија описује небо као подручје где се стално нешто дешава. Она каже  да тамо живи на стотине милиона духовних бића верних Богу (Данило 7:9, 10). Свако од тих духовних створења је личност за себе. На основу чега то знамо? У читавом видљивом стварству не постоје два потпуно иста жива бића, па можемо бити сигурни да и на небу постоји велика разноликост. Задивљујуће је то што ова небеска створења раде заједно у јединству, што је огромна разлика у односу на данашњи свет у ком је реткост да људи добро сарађују једни с другима.

Погледајмо како се у Библији описује шта се дешава на небу. „Благосиљајте Јехову, анђели његови, моћни и силни, који извршавате реч његову, слушајући заповести његове! Благосиљајте Јехову, све војске његове, слуге његове, ви који вршите вољу његову!“ (Псалам 103:20, 21). Дакле, на небу се много тога ради. Тај рад сигурно причињава велико задовољство духовним створењима.

Анђели радосно служе Богу већ веома дуго, још пре него што је земља створена. Писмо каже да су Божји синови ’у весељу заједно певали‘ и „клицали од радости“ кад је Јехова створио земљу (Јов 38:4, 7). Један од Божјих небеских синова је чак имао част да ради с Богом на стварању свега другог (Колошанима 1:15-17). После овог описа оног што се дешава на небу, можда имате нека питања о небу и човечанству.

Да ли су људи створени с намером да оду на небо?

С обзиром на то да су анђели служили Богу на небу и пре него што је створена земља, први човек и жена очигледно нису створени с намером да се настане на небу. Напротив, Бог је првом људском пару рекао: „Рађајте се и множите се, напуните земљу“ (Постанак 1:28; Дела апостолска 17:26). Адам је био прво земаљско биће способно да учи о Богу и да му верно служи. Од њега је настао људски род чији је дом земља. „Небеса — небеса Јехови припадају, а земљу је дао синовима људским“ (Псалам 115:16).

Сасвим је нормално што људи не желе да умру. Није природно да људи умиру. Бог је Адаму рекао да ће умрети само ако буде непослушан. Да је Адам био послушан Богу, никада не би умро (Постанак 2:17; Римљанима 5:12).

Зато није чудо што Бог Адаму није рекао ништа о одласку на небо. Дакле, земља није место где се људи искушавају да би се видело да ли су подобни за живот на небу. Човек је створен да заувек живи на земљи, што је Божја намера чије је остварење тек пред нама. У Библији стоји обећање: „Праведници ће поседовати земљу, и заувек ће на њој живети“ (Псалам 37:29). Јасно је да људи нису створени с намером да оду на небо. Зашто је онда Исус својим апостолима обећао небески живот? Да ли је Исус хтео да каже да ће сви добри људи отићи на небо?