У потрази за истином о небу

ПОМИСАО о одласку на небо некима заиста може бити лепа! Веровање да човек негде живи после смрти постоји у разним варијантама код муслимана, хиндуса, будиста, верника хришћанских цркава, па чак и код многих које религија уопште не занима. Небо се обично замишља као место лепоте и задовољства где људи бивају ослобођени патње и поново се налазе са „својим вољенима који су умрли“. И премда би многи хтели да оду на небо, нико не би хтео да умре да би дошао тамо. Зашто је то тако?

Ако смо створени да бисмо умрли и отишли на небо, зар онда не би требало да више људи једва чека да се то деси, баш као што дете једва чека да одрасте или као што млада особа једва чека да нађе себи сродну душу? Али већина људи не жели да умре.

Упркос томе, свештеници тврде да кад завршимо наш кратак пут на земљи одлазимо на небо за које смо и створени. На пример, вашингтонски надбискуп у пензији Теодор Едгар Кардинал Макарик рекао је следеће: „Ми нисмо створени за овај живот. Створени смо за небо.“ Нешто слично је рекао и Тед Хагард, бивши председник Националног евангелистичког савеза у Сједињеним Државама: „Сврха живота је славити Бога и отићи на небо... јер је оно наш дом.“

Они који сматрају да ће после смрти отићи на небо своју веру не заснивају на чврстим доказима. Џорџ Барна, председник једног удружења које се бави испитивањем гледишта о питањима која се тичу религије, утврдио је да многи људи усвајају „гледиште о животу и животу после смрти на основу идеја из разних извора као што су филмови, музика и романи“. Један пастор епископалне цркве на Флориди рекао је следеће: „О небу не знамо ништа друго осим да је тамо Бог.“

Међутим, небо је важна тема у Библији. Шта Божја Реч каже о небу? Да ли је човек створен за живот на небу? Ако људи стварно иду на небо, шта ће тамо радити?

[Истакнути текст на 3. страни]

Зашто би многи хтели да оду на небо, али би мало ко хтео да умре да би дошао тамо?