Пређи на садржај

Пређи на садржај

„Јехова гледа оно што је у срцу“

„Јехова гледа оно што је у срцу“

Приближимо се Богу

„Јехова гледа оно што је у срцу“

1. САМУИЛОВА 16:1-12

ИЗГЛЕД често може да превари. Спољашњи изглед неке особе не открива обавезно каква је она изнутра, у самом срцу. Људи су склони томе да процењују друге по спољашњости. На срећу, Јехова Бог гледа иза тога. То се јасно види из речи које су забележене у 1. Самуиловој 16:1-12.

Замислите следећу ситуацију. Јехова намерава да ускоро помаже новог краља над Израелом. Он пророку Самуилу каже: „Послаћу те код Јесеја из Витлејема, јер сам једног од његових синова изабрао себи за краља“ (стих 1). Јехова не наводи име, већ само каже да je будући краљ један од Јесејевих синова. Док иде према Витлејему, Самуило се можда пита: ’Како ћу знати ког Јесејевог сина је Јехова изабрао?‘

По доласку у Витлејем, Самуило позива Јесеја и његове синове на приношење жртве и заједнички оброк. Када улази најстарији син Елијав, Самуило се одушевљава његовом појавом. Он мисли да је због лепоте и високог стаса Елијав као створен за краља и зато у себи каже: „Сигурно је пред Јеховом његов помазаник“ (стих 6).

Међутим, Јехова на то гледа другим очима. Он каже Самуилу: „Не гледај на његову спољашњост нити на његов високи стас, јер сам га одбацио“ (стих 7). Њега није задивила ни Елијавова висина ни његова лепота. Јеховине очи које све виде гледају иза спољашњости и усмерене су на праву лепоту.

Јехова каже Самуилу: „Бог не гледа на оно што човек гледа, јер човек гледа оно што се очима види, а Јехова гледа оно што је у срцу“ (стих 7). Заиста, оно што је Јехови важно јесте срце — нечија личност, средиште мисли, ставова и осећања. Онај који ’срца испитује‘ одбацио је Елијава, као и преосталих шест Јесејевих синова који су дошли пред Самуила (Пословице 17:3).

Јесеј има још једног, најмлађег сина Давида, који „чува овце“ (стих 11). Позивају га с поља и он долази пред Самуила. Тада Јехова каже Самуилу: „Устани и помажи га, јер је он тај!“ (стих 12). Истина је да је Давид ’младић лепих очију и лепог стаса‘. Али оно што га заиста чини допадљивим Богу јесте његово срце (1. Самуилова 13:14).

Иако се у данашњем свету ставља велики нагласак на физичку лепоту, можемо наћи утеху у сазнању да на Јехову не утиче нечији спољашњи изглед. Њему није битно колико смо високи или да ли други мисле да смо лепи. Њему је важно какви смо изнутра, у нашем срцу. Зар нас то не покреће да се трудимо да развијамо особине због којих ћемо бити лепи у Божјим очима?