Божји дарови

БОЖЈИ дарови су израз његове незаслужене доброте. Сама реч харизма (дословно: великодушни дар) појављује се 17 пута у грчком делу Светог писма и односи се на дар који се добија захваљујући Божјој „незаслуженој доброти“ (харис) (Римљанима 6:23; 1. Коринћанима 12:4; 2. Тимотеју 1:6). Зато је једини исправан начин да се ти дарови користе за добробит других и на славу Бога који их је дао (1. Петрова 4:10, 11). Сврха тих дарова није да се користе на себичан начин. Особа која их је ’бесплатно добила‘ дужна је да их ’бесплатно и даје‘ (Матеј 10:8).

„Сваки добар дар и сваки савршен поклон одозго је“ (Јаков 1:17). Јехова је великодушан јер даје сунце и кишу и праведнима и злима. Штавише, он „даје свима живот и дах и све.“ Божји дарови, као што су храна, пиће и уживање у добру од свог труда, радују човеково срце (Матеј 5:45; Дела апостолска 17:24, 25; Проповедник 3:12, 13; 5:19; 1. Тимотеју 6:17). И самаштво и брак су Божји дарови у којима се може уживати у оквиру његових мерила. Пошто особа која није у браку има више слободе да се несметано посвети служењу Јехови, самаштво је бољи дар (Пословице 18:22; Матеј 19:11, 12; 1. Коринћанима 7:7, 17, 32-38; Јеврејима 13:4).

Откупна жртва Исуса Христа

Непроцењив је дар то што је Јехова дао свог Сина као откупну жртву и они који исказују веру у њу могу добити дар вечног живота (Римљанима 6:23; Јован 3:16). Овај ’неописиви дар‘ је врхунац доброте и милости коју Бог показује свом народу преко Исуса Христа (2. Коринћанима 9:15; упоредити с Римљанима 5:15-17).

Свети дух

Бог својим слугама даје свети дух као дар, помажући им да избегавају срамотна дела тела и гаје плод духа који обухвата љубав, радост, мир, дуготрпљивост, љубазност, доброту, веру, благост и самосавладавање (Дела апостолска 2:38; Римљанима 8:2-10; Галатима 5:16-25). Јеховин дух пружа поуздано вођство и изузетну снагу, помажући хришћанима да изврше задатке који су им поверени, упркос притисцима којима су изложени (Јован 16:13; 2. Коринћанима 4:7-10). Исус је уверавао своје ученике да ће их Божји дух поучити свему, подсетити на све што им је говорио и помоћи да бране добру вест чак и пред властима (Јован 14:26; Марко 13:9-11).

Мудрост и знање

Права мудрост и знање су Божји дарови. Јехова заправо позива своје слуге да се моле за мудрост и знање, као што је то чинио Соломон (Јаков 1:5; 2. Летописа 1:8-12). Међутим, да би се знање стекло, потребно је марљиво проучавати Божју Реч која је дар од њега (Пословице 2:1-6; 2. Тимотеју 2:15; 3:15). Ипак, проучавање Божје Речи само по себи није гаранција за стицање знања и мудрости. Право знање и мудрост могу се добити само преко Исуса Христа и помоћу Божјег духа (1. Коринћанима 2:10-16; Колошанима 2:3).

Божја мудрост пружа заштиту и вођство на животном путу (Проповедник 7:12; Пословице 4:5-7). Она нема ништа заједничко с мудрошћу овог света, на коју Јехова гледа као на лудост и која је штетна јер не узима њега у обзир (1. Коринћанима 1:18-21). „Мудрост одозго је најпре чиста, затим мирољубива, разумна, спремна да послуша, пуна милосрђа  и добрих плодова, непристрана, нелицемерна“ (Јаков 3:17).

Добро познавање Јеховине воље помаже особи ’да просуди шта је најважније‘, да не спотиче друге и ’да живи животом достојним Јехове и тако му потпуно угоди‘ (Филипљанима 1:9-11; Колошанима 1:9, 10). Осим тога, знање помаже хришћанину да буде запослен у служби Богу и да доноси плод (2. Петрова 1:5-8). Овај Божји дар подразумева више од познавања чињеница. Потребно их је разумети и знати како се могу употребити да би се ’свакоме одговорило како треба‘ (Колошанима 4:6).

Дар службе и ’људи као дар‘

Разна задужења у Јеховиној земаљској организацији заиста су његов дар (Бројеви 18:7; Римљанима 12:6-8; Ефешанима 3:2, 7). За оне којима су Божјом незаслуженом добротом поверена та задужења такође се каже да су ’људи дати на дар‘ и Исус Христ као Божји представник и поглавар скупштине дао их је скупштини како би се сви њени чланови изграђивали и достигли зрелост (Ефешанима 4:8, 11, 12). Да би верно извршила своје задатке на добробит других, особа која има тај дар мора непрестано напредовати, никада га не занемарујући (1. Тимотеју 4:14; 2. Тимотеју 1:6). Уз Јеховину помоћ, свако ко се свесрдно труди да искористи све своје способности и савлада препреке које се могу појавити може извршити сваки задатак који му Бог повери (Филипљанима 4:13).