Да ли је Свето писмо Божја Реч?
„Све је Писмо надахнуто од Бога и корисно за поучавање, за укоравање, за поправљање, за васпитавање у праведности, да Божји човек буде сасвим способан и потпуно опремљен за свако добро дело“ (2. ТИМОТЕЈУ 3:16, 17)
КАКВА снажна изјава апостола Павла о ненадмашној вредности Светог писма! Наравно, он је првенствено указивао на део који му је био доступан у то време — на списе који су углавном познати као Стари завет. Али у начелу се његове речи са истом снагом могу применити на свих 66 библијских књига, укључујући и оне које су написали Исусови верни ученици у првом веку наше ере.
Да ли и ви цените Свето писмо као апостол Павле? Да ли сматрате да су његови писци заиста били надахнути од Бога? Први хришћани су веровали у то, и током наредних векова то никада није доведено у питање. На пример, енглески свештеник из 14. века Џон Виклиф на Библију је гледао као на „непогрешиво мерило истине“. Коментаришући о горе цитираним Павловим речима, The New Bible Dictionary наводи да је Божје „надахнуће, стога, гаранција да је све оно што се налази у Библији истинито“.
Промена става према Светом писму
Међутим, у скорије време поверење у поузданост Светог писма све више бледи. „У теорији“, каже се у приручнику The World’s Religions, „сви хришћани [и даље] признају Библију као ауторитет који треба да управља њиховим поступцима и да обликује њихова веровања.“ Па ипак, у пракси то једноставно више није тако. За многе је Свето писмо само „непоуздано људско предање“. Премда признају да су писци Библије имали изузетну веру, они на њих гледају као на обичне људе који нису били непогрешиви и који су покушавали да објасне дубоке духовне истине, али нису имали знање и шире видике које ми данас имамо.
Заправо, данас јако мало људи допушта Светом писму да управља њиховим мислима и поступцима. На пример, колико често чујете да се каже да су библијска морална мерила застарела и непрактична? Многи узимају слободу да разводњавају библијске законе и начела, па чак и да их потпуно игноришу када им то одговара. Неки који себе називају хришћанима дрско занемарују оно што Свето писмо каже о блуду, прељуби, непоштењу и пијанству (1. Коринћанима 6:9, 10).
Зашто је то тако? Почетком 20. века, археолог сер Чарлс Марстон у својој књизи The Bible Is True навео је један разлог за то. Он је рекао да су људи пребрзо „без поговора прихватали многе спекулације савремених писаца“ који су довели у питање веродостојност Библије. Да ли је и данас тако? Како треба да гледамо на мишљења и теорије изучавалаца који поткопавају поверење у Свето писмо? Погледајмо шта следећи чланак каже о томе.
