„Добра вест“ се проповеда на најсевернијим аустралијским острвима

„ОВА добра вест о краљевству проповедаће се по целом свету“, рекао је Исус (Матеј 24:14). Јеховини сведоци слушају ову Исусову заповест и труде се да пренесу библијску поруку свим људима, где год да живе (Матеј 28:19, 20). То раде добровољно, иако то понекад подразумева велике потешкоће и трошкове.

На пример, Нејтан и Карли су тако организовали свој живот да могу проповедати људима који живе на удаљеним острвима у Торесовом мореузу. Године 2003. један представник подружнице Јеховиних сведока у Аустралији питао их је да ли би желели да се преселе на острво Турсдеј да би сарађивали с тамошњом скупштином. То острво је само једно у низу зелених драгуља посутих по плавом Пацифику између Аустралије и Нове Гвинеје.

Ова породица је 2007. године купила један стари дрвени брод који се зове Teisan-Y, а користио се за скупљање бисерних шкољки. Средили су брод о свом трошку и почели да путују да би проповедали становницима десет најудаљенијих аустралијских острва, а острво Турсдеј им је служило као полазна тачка. Оно што следи је „бродски дневник капетана“ с неколико таквих путовања.

Јануар 2008: Данас сам чамцем отишао до Бамаге по шест тамошњих Сведока и укупно сам прешао 80 километара. Сада смо на нашем броду и пловимо према острвима Верабер и Порума. Резервоари су пуни — 5 500 литара горива (два аустралијска долара по литру). Наш брод је прилично спор, просечна брзина му је само десет километара на сат. Али време је прекрасно — само се море мрешка.

Кад смо стигли, усидрили смо се у близини обале. Нас неколико је ушло у чамац, углавном они који имају рођаке на Вераберу, и отишли смо код представника власти да би нам одобрио да тамо проповедамо. Он је пастор у тамошњој цркви, али нам је дозволио да разговарамо са острвљанима. Исто смо урадили и на Поруми, тако да смо и тамо могли да проповедамо. Људи су јако пријатни и радо читају нашу литературу. С многима смо почели да проучавамо Библију.

Април 2008: Направили смо план пловидбе по ком бисмо посетили три најудаљенија острва која се налазе близу границе с Папуа–Новом Гвинејом, а то су Дварн, Сајбај и Боигу. Међутим, време се погоршало, па смо зато отпловили до острва Мабиог. Ово острво је од наше луке удаљено  само 70 километара, али ми ћемо овог пута превалити 140 километара пошто морамо заобићи десетак гребена.

Један велики талас нам је откинуо чамац. Иако су таласи били огромни, окренули смо брод како бисмо вратили чамац. Већина нас има морску болест.

На Мабиогу смо добили дозволу да проповедамо, а острвљани су нас тако срдачно дочекали да смо врло брзо заборавили на неприлике током путовања. Једна госпођа је била толико срећна када је чула о чему говоримо да је узела још литературе како би је изложила у библиотеци у којој ради.

Од маја до октобра 2008: Због временских услова не можемо доћи до других острва. Користимо то време да проповедамо на нашем острву, да нешто зарадимо и да средимо брод.

На броду је требало извршити неке веће поправке тако да смо отпловили до лучког градића Веипе и тамо га извукли из воде и ставили на једну велику приколицу. То је било лакше рећи него урадити. Сведоци из тамошње скупштине су се понудили да нам помогну око поправки цеви, фарбања и столарских радова. Други су нам припремали и доносили оброке, а неки су донели намирнице за наше следеће проповедничко путовање. Много нам је значила њихова гостољубивост и помоћ.

Децембар 2008: Поново смо направили план пловидбе до острва Дварн, Сајбај и Боигу. Заобишли смо тропске олује помоћу радара и вешто избегли гребене користећи један електронски уређај за навигацију. Требало нам је 12 сати да стигнемо до Дварна, али то је једно од најлепших острва које смо икада видели. Стеновита брда која су се уздизала била су обавијена облацима. Људи на овом острву су нас врло радо слушали тако да смо се договорили да кад се вратимо кући наставимо разговоре преко телефона.

Једна острвљанка које се зове Лети негде је добила наше часописе и послала купон тражећи да јој се пошаље још литературе. Подружница у Аустралији јој је послала ту литературу, а нашој скупштини упутила писмо у ком су нас замолили да ступимо у контакт с њом уколико то буде могуће. На крају смо пронашли Лети и драго нам је што смо у духовном смислу могли да јој помогнемо.

На острву Сајбај нам представник власти није дозволио да проповедамо. Али дозволио је онима који овде имају рођаке да их посете и да разговарају с њима. Међутим, ја имам уговор с властима да могу да обављам неке молерске радове на овом острву и то нам помаже да покријемо неке трошкове.

Наша сестра Теси је из једног села на Папуа–Новој Гвинеји које је од острва Сајбај удаљено само четири километра. По међународном уговору са аустралијском владом, становници Папуа–Нове Гвинеје могу долазити на Сајбај ради трговине. Теси среће многе људе из свог села, али нема довољно литературе за све њих. Први пут их среће откако је постала Јеховин сведок. Вратили смо се до нашег брода  и донели јој читаву кутију с литературом, углавном на ток писин језику. Више од 30 људи с Папуа–Нове Гвинеје слушало је Теси док им је објашњавала добру вест из Библије и кутија с литературом је врло брзо остала празна. До села у ком они живе може се доћи само бродом и Јеховини сведоци можда никад нису били тамо.

Није лако прићи острву Боигу. Удаљени смо од обале четири километра, а вода је дубока два и по метра. Газ нашег брода је скоро два метра. Један члан наше посаде и ја ушли смо у чамац и кренули да извидимо подручје како бисмо нашли неки прилаз острву. Киша је лила и били смо скроз мокри. Требало нам је два сата да одредимо куда ћемо ићи нашим бродом.

Када смо стигли на острво, изненађени становници су нам рекли да су карте које сам имао нетачне и да чак ни обалска стража нити морнарица не залазе на то подручје. Представник власти нам није дозволио да тамо проповедамо, али је онима који имају рођаке дозволио да их посете и проповедају им. Поштовали смо оно што је рекао и посетили само родбину. Један човек је узео књигу Шта Библија заиста научава?, * одмах је почео да је чита и да записује питања на задњим странама своје Библије. Поново смо разговарали с тим човеком када је дошао на острво Турсдеј.

Јануар 2009: Враћамо се на острва Моа и Мабиог како бисмо поново посетили оне који су били заинтересовани за Библију. На оба острва су нас срдачно дочекали. Многи у селу Сент Пол на острву Моа рекли су нам да што пре поново дођемо. Представник власти нам је рекао да можемо да проповедамо у том селу кад год желимо.

У Торесовом мореузу има 17 насељених острва. Не знамо да ли ћемо успети да разговарамо баш са свим становницима ових острва. Али сви ми у скупштини на најсевернијим аустралијским острвима срећни смо што чинимо све што можемо како бисмо славили нашег Величанственог Створитеља, Јехову.

[Фуснота]

[Мапа на 23. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

АУСТРАЛИЈА

Веипа

Бамага

ОСТРВА У ТОРЕСОВОМ МОРЕУЗУ

ПАПУА–НОВА ГВИНЕЈА

[Извор]

Based on NASA/Visible Earth imagery

[Мапа на странама 24, 25]

Бамага

Турсдеј

Моа

Верабер

Порума

Мабиог

Сајбај

Дварн

Боигу

ПАПУА–НОВА ГВИНЕЈА

[Извор]

Based on NASA/Visible Earth imagery

[Слика на 24. страни]

Искрцавање на острво Турсдеј

[Слика на 24. страни]

На острву Сајбај

[Слика на 25. страни]

Проповедање на ток писин језику