Да ли смо изгубили осећај за то шта је грех?

НЕ ТАКО давно они који одлазе у цркву редовно су слушали свештенике који су са проповедаонице громогласно осуђивали такозваних „седам смртних грехова“ — разврат, неумереност у јелу и пићу, похлепу, лењост, гнев, завист и понос. Врло често су описивали погубне последице греха и позивали присутне да се покају. „А сада“, каже један писац, „свештеници су прешли са незгодних тема о греху на теме које пријају њиховим слушаоцима.“

Неки новинари су приметили тај исти тренд. Ево неких коментара из новина:

▪ „Старе теме као што су грех, покајање и спасење нису више популарне, али су зато у моди терапеутске проповеди о самопоштовању и љубави према себи“ (Star Beacon, Ештабула, Охајо).

▪ „Изгледа да људи више немају осећај за то шта је грех“ (Newsweek).

▪ „Више се не питамо: ’Шта Бог тражи од мене‘, већ: ’Шта Бог може учинити за мене?‘“ (Chicago Sun-Times).

У данашњем плуралистичком и толерантном друштву људи се устручавају да доносе суд о томе шта је у моралном погледу исправно. Сугерише нам се да није политички коректно просуђивати морал других људи. Изгледа да је највећи грех судити о туђим поступцима. Дакле, све се своди на следеће размишљање: ’Оно у шта верујете можда је добро за вас, али своје мишљење не бисте смели да намећете другима. У данашње време људи живе у складу с различитим системима вредности. Нико нема монопол над оним што је у моралном погледу исправно. Системи вредности које имају други људи исто тако су добри као и ваш.‘

Овакав начин размишљања донео је промене и у начину изражавања. Реч „грех“ се сада ретко када користи у неком озбиљном контексту. Људи више не кажу да неки пар „живи у греху“ већ да они „живе заједно“. Више не постоје „прељубници“ већ они који „имају некога са стране“. Неки више нису „хомосексуалци“ већ воде „алтернативан начин живота“.

Нема сумње да су људи променили мишљење о томе шта је „нормално“, а шта је „грех“. Али зашто се то променило? Шта се десило с грехом? И да ли је заиста важно какво је ваше гледиште о томе?