Да ли сте знали?

Шта су била градска врата која се спомињу у многим библијским записима?

▪ У библијска времена, већина градова је била окружена заштитним зидинама на којима су се налазила градска врата. У близини тих врата људи су се окупљали, трговали и размењивали новости. Ту су изношена јавна обавештења и пророци су обзнањивали своје поруке (Јеремија 17:19, 20). Према публикацији The Land and the Book, „скоро сви купопродајни уговори су склапани код градских врата или у њиховој близини“. У старом Израелу, градска врата су била попут друштвених центара у савременим градовима.

Примера ради, Аврахам је од Ефрона купио поље и пећину за породичну гробницу „пред очима Хетових синова, међу свима који су улазили на врата оног града“ (Постанак 23:7-18). Воз је замолио десеторицу витлејемских старешина да седну код градских врата. Затим је у њиховом присуству предузео све што је било потребно како би питање наследства Рутиног покојног мужа било решено у складу са законом о деверском браку (Рута 4:1, 2). Када су градске старешине имале улогу судија, седеле су код градских врата и саслушавале стране у спору, доносиле одлуке и изрицале пресуде (Поновљени закони 21:19).

Где се налазио Офир из ког се, према Библији, добијало злато врхунског квалитета?

▪ ’Офирско злато‘ се први пут изједначава са ’чистим златом‘ у књизи о Јову (Јов 28:15, 16). Око 600 година после Јововог времена, краљ Давид је прикупљао ’офирско злато‘ за градњу Јеховиног храма у Јерусалиму. И Давидов син Соломон је увозио злато из Офира (1. Летописа 29:3, 4; 1. Краљевима 9:28).

Из Светог писма сазнајемо да је Соломон имао бродове саграђене у Есион-Геверу, на обали Црвеног мора, који су допремали злато из Офира (1. Краљевима 9:26). Стручњаци сматрају да се Есион-Гевер налазио на врху Акабског залива, у околини данашњих градова Елата и Акабе. Одатле су бродови могли допловити до сваког места на обали Црвеног мора или до удаљенијих трговачких лука на афричкој или индијској обали, где се претпоставља да се налазио Офир. Међутим, други верују да се Офир налазио у Арабији, где су у прошлости постојали рудници злата и одакле се још увек добија тај драгоцени метал.

У вези с неким тврдњама да су Соломонови рудници злата само легенда, египтолог Кенет Кичен пише: „Офир није место из легенде. На једном хебрејском остракону [комаду грнчарије с текстом] који вероватно потиче из осмог века [пре н. е.] јасно се види кратак запис који гласи: ’Офирско злато за Вет-Орон — 30 сикала [340 грама].‘ Офир се овде спомиње као стварно налазиште злата, исто као Амау, Пунт или Куш које налазимо у египатским текстовима. У сваком од тих указивања ради се о злату, било да се његовим називом указује на земљу из које потиче или на врсту и квалитет земљишта из ког је извађено.“

[Слика на 15. страни]

Аврахам код градских врата уговара куповину земље

[Слика на 15. страни]

Хебрејски остракон с натписом у ком се спомиње Офир

[Извор]

Collection of Israel Antiquities Authority, Photo © The Israel Museum, Jerusalem