Лековити балзам из древног Галада

У ПРВОЈ библијској књизи, у Постанку, налази се познати извештај о томе како су Јосифа браћа продала исмаилским трговцима који су ишли у Египат. Тај караван је био из Галада и њихове камиле су носиле балзам и другу робу у Египат (Постанак 37:25). Овај кратак извештај нам открива да је на подручју древног Блиског истока балзам био веома цењен због својих лековитих својстава.

Међутим, у шестом веку пре н. е. пророк Јеремија је тужно упитао: „Зар нема балзама у Галаду?“ (Јеремија 8:22). Зашто је Јеремија поставио то питање? Шта је у ствари балзам? Да ли и данас постоји такав лековити балзам?

 Балзам у библијска времена

Балзам је миришљава смеса биљних смола и етеричних уља која се добија из различитих врста биљака. На древном Блиском истоку балзам се сматрао луксузном робом и обично се користио за прављење мирисног ка̂да и парфема. Убројан је међу састојке од којих су се правили свето уље за помазање и ка̂д, који су се користили у светом шатору након што су Израелци изашли из Египта (Излазак 25:6; 35:8). Међу многим даровима које је краљица Саве донела краљу Соломону била је и велика количина балзама (1. Краљевима 10:2, 10). Пре него што је Јестира била представљена персијском краљу Асвиру имала је третман улепшавања који је укључивао масажу балзамом у трајању од шест месеци (Јестира 1:1; 2:12).

Премда је балзам долазио из различитих крајева Блиског истока, балзам из Галада је потицао из Обећане земље, пошто се подручје Галада налазило одмах источно од реке Јордан. Патријарх Јаков је сматрао да балзам спада у „најбољи род ове земље“ па га је послао као поклон у Египат (Постанак 43:11). Пророк Језекиљ га је сврстао међу трговачку робу коју су Јуда и Израел слали у Тир (Језекиљ 27:17). Балзам је био веома познат по одређеним лековитим својствима. У древној литератури се често спомињу лековите и окрепљујуће моћи овог мелема, посебно код лечења рана.

Балзам за болестан народ

Зашто је онда Јеремија поставио питање: „Зар нема балзама у Галаду?“ Да бисмо то разумели, морамо се осврнути на стање које је у то време владало у Израелу. Раније је пророк Исаија сликовито описао колико је тај народ био у лошим односима с Богом рекавши: „Од главе до пете нема на телу здравог места. Озледе и модрице и отворене ране — нису очишћене ни завијене“ (Исаија 1:6). Уместо да призна да је у јадном стању и да потражи лек, овај народ је и даље био непослушан. Јеремији касније није преостало ништа друго него да јадикује: „Одбацили су Јеховину реч, па каква је онда њихова мудрост?“ Да су се само вратили Јехови, он би их излечио. „Зар нема балзама у Галаду?“ То питање је стварно наводило на размишљање! (Јеремија 8:9).

Данашњи свет је у многим погледима пун ’озледа и модрица и отворених рана‘. Људи пате због сиромаштва, неправде, себичности и недостатка доброте, и то све зато што се љубав према Богу и ближњима охладила (Матеј 24:12; 2. Тимотеју 3:1-5). Многи се осећају одбачено због своје расе, националности или година. Поврх свега тога, ту су и глад, болест, рат и смрт. Попут Јеремије, многи искрени верници се питају постоји ли неки „балзам“, то јест нешто што би у емоционалном и духовном погледу залечило ране оних који пате.

Добра вест која лечи

У Исусовим данима то исто питање је било у мислима понизних људи. Али оно није остало без одговора. Почетком 30. године н. е., у синагоги у Назарету, Исус је читао из свитка пророка Исаије у ком је стајало следеће: „Јехова [ме је] помазао да објавим добру вест кроткима. Послао ме је да завијем ране онима који су сломљеног срца“ (Исаија 61:1). Исус је те речи применио на себе, представивши се као Месија који је добио заповест да објави поруку утехе (Лука 4:16-21).

Током своје службе на земљи, Исус је ревно проповедао добру вест о Божјем Краљевству (Матеј 4:17). У Проповеди на гори је онима који пате обећао да ће се њихова ситуација променити, рекавши: „Срећни сте ви који сада плачете, јер ћете се смејати“ (Лука 6:21). Тиме што је проповедао долазак Божјег Краљевства, што је свакако порука наде, Исус је ’завијао ране онима који су сломљеног срца‘.

 ’Добра вест о Божјем Краљевству‘ и у наше време пружа утеху људима (Матеј 6:10; 9:35). Узмимо као пример Роџера и Лилијан. Они су у јануару 1961. године први пут чули за Божје обећање о вечном животу, и то је био прави мелем за њихову душу. „Плесала бих по кухињи када бих помислила на оно што сам сазнала. Била сам тако срећна“, присећа се Лилијан. Роџер који је у то време био делимично парализован већ десет година додаје: „Та величанствена нада, нада у ускрсење и у то да ће доћи крај свих патњи и болести, за мене је била велика радост у животу“ (Откривење 21:4).

Године 1970. њихов једанаестогодишњи син је умро. Али они нису пали у очај. Сами су искусили како Јехова „лечи оне који су сломљеног срца, и превија њихове болне ране“ (Псалам 147:3). Нашли су утеху у својој нади. Та нада о предстојећем Божјем Краљевству доноси им мир и задовољство већ скоро 50 година.

Излечење које тек предстоји

Дакле, да ли и данас постоји ’балзам из Галада‘? У духовном погледу такав балзам постоји. Утеха и нада које пружа добра вест о Божјем Краљевству могу сликовито говорећи ’завити ране онима који су сломљеног срца‘. Да ли бисте волели да доживите такво излечење? Све што треба да урадите јесте да широм отворите своје срце за утешну поруку из Божје Речи и дозволите јој да утиче на ваш живот. Милиони људи су то већ учинили.

Лечење овим балзамом је само предслика далеко већег олакшања које тек долази. Брзо се приближава време када ће Јехова ’лечити народе‘ и дати им могућност да вечно живе. Тада „нико од становника неће рећи: ’Болестан сам‘“. Дакле, још увек има „балзама у Галаду“ (Откривење 22:2; Исаија 33:24).

[Слика на 23. страни]

Добра вест о Божјем Краљевству и данас ублажава бол онима којима је срце сломљено